RUSIJA SPREMA PAKLENI PLAN - RUŠI JOŠ JEDNU EVROPSKU ZEMLJU! Objavljen tajni dokument Kremlja za njenu DESTABILIZACIJU

U petak, Džon Kirbi, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, dao je iznenađujuću izjavu na konferenciji za štampu u Beloj kući. Američki obaveštajci, rekao je Kirbi, utvrdili su da Kremlj planira da sruši još jednu evropsku demokratiju. "Ruski akteri, neki sa aktuelnim vezama sa ruskim obaveštajnim službama, nastoje da organizuju i iskoriste proteste u Moldaviji kao osnovu za podsticanje pobune protiv moldavske vlade", rekao je Kirbi.

Ali geopolitičke ambicije ruskog predsednika Vladimira Putina za Moldaviju daleko prevazilaze takve proteste. Jahu Njuz je dobio interni strateški dokument od Putinove predsedničke administracije koji otkriva planove Moskve za Moldaviju, malu državu stisnutu između ratom razorene Ukrajine i NATO-a i članice Evropske unije Rumunije.

Interni dokument Putinove administracije

Dokument potiče iz iste Predsedničke administracije za prekograničnu saradnju koja je kreirala sličnu strategiju za aneksiju Belorusije. Strategija za Moldaviju je, prema izvoru koji ju je obelodanio, izrađena u jesen 2021. godine, uz pomoć ruskog Generalštaba Oružanih snaga i glavnih moskovskih obaveštajnih službi: FSB, SVR i GRU.

Strategija Rusije za Moldaviju je usmerena na "suprotstavljanje pokušajima spoljnih aktera (pre svega Sjedinjenih Američkih Država, zemalja Evropske unije, Turske i Ukrajine) da se mešaju u unutrašnje stvari Moldavije, kako bi ojačali uticaj NATO-a i oslabili pozicije Ruske Federacije".

Predviđa pridruživanje Moldavije Evroazijskoj ekonomskoj uniji koju predvodi Rusija i Ugovoru o kolektivnoj bezbednosti, ruskoj verziji NATO-a. Plan ima za cilj da neutrališe sve poteze moldavske vlade da protera rusko vojno prisustvo u Pridnjestrovlju, otcepljenoj autonomnoj oblasti koju podržava Moskva i koja je međunarodno priznata kao deo Moldavije.

Moldavija ima oko 2,6 miliona stanovnika. U prvim mesecima ruske invazije na Ukrajinu, primila je 430.000 izbeglica, više nego bilo koja druga zemlja u pogledu domaćeg stanovništva. Neverovatno slaba privreda Moldavije, ona je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, generalno se vidi kao velika prepreka ako se ruski rat prelije preko njenih granica. Mogućnost da Putin koristi Pridnjestrovlje kao pozornicu za upravo takav događaj izaziva zabrinutost ne samo u Kišinjevu, već povremeno i u Kijevu i Vašingtonu.

Moldavskom premijeru Dorinu Receanu, koji je preuzeo dužnost u februaru, pokazan je dokument prošle nedelje u sali za sastanke na petom spratu njegove kancelarije u Kišinjevu, prostoriji ukrašenoj zastavama EU i Moldavije. Recean, bivši predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost, potvrdio je da sadržaj plana Kremlja odražava ono što on i mnogi u njegovoj liberalnoj vladi odavno znaju.

"Rusi su veoma dugo pokušavali da obezbede da Moldavija izgubi suverenitet nad svojom spoljnom politikom", rekao je Rećean.

Prema Dejvidu Krameru, bivšem zvaničniku Stejt departmenta: "Iako jedva da priznaje Moldaviju kao posebnu državu, dokument tretira Moldaviju kao savitljiv satelit nad kojim može da vrši kontrolu i uticaj, dok nastoji da blokira zapadni uticaj. Ovo je tipično za stav Kremlja prema svim svojim susedima i naglašava cilj održavanja dobro kontrolisane sfere uticaja".

Plan za Moldaviju, opet paralelno sa planom za Belorusiju, podeljen je na tri različita poglavlja: ​​politički, vojni i odbrambeni sektor; humanitarni sektor; i sektori trgovine i privrede. Ovi naslovi preciziraju ciljeve koje bi autori želeli da ostvare kratkoročno (do 2022), srednjoročno (do 2025) i dugoročno (do 2030). Ta poslednja ciljna godina, kaže se u dokumentu, trebalo bi da donese "stvaranje stabilnih proruskih uticaja u moldavskim političkim i ekonomskim elitama".

Belorusija pored Rusije, Moldavija pored Ukrajine

Ali Belorusija i Moldavija su na vrlo različitim putanjama. Dok je Belorusija postajala sve privrženija Moskvi i postavila sopstveni autoritarizam, Moldavija se pridružila Ukrajini u udaljavanju od ruske orbite prema Zapadu. Rusija ne dozvoljava zemljama bivšeg sovjetskog bloka samo tako da odu; ona obično krivi SAD, NATO i EU za unutrašnje mešanje za koje je i sama specijalizovana. Prozapadna politika ponekad može da dovede do vojne akcije, Rusija je napala Ukrajinu prošle godine i Gruziju 2008., kada su lideri obe zemlje tražili bliže veze sa Vašingtonom i Briselom.

"Rukovodstvo Moldavije je zauzelo jasan prozapadni kurs. Tako da su strateški ciljevi Kremlja vremenom sve teži, a ne lakši za postizanje. Stalno povećavaju pritisak i koriste sve agresivniju taktiku za postizanje tih ciljeva", rekao je zapadni obaveštajni zvaničnik.

Sandu, bivša radnica Svetske banke školovana na Harvardu, pobedila je na predsedničkim izborima 2020. u Moldaviji protiv bivšeg proruskog predsednika. A 2021. godine, prozapadna Partija akcije i solidarnosti (PAS) osvojila je veliku većinu u moldavskom parlamentu i započela proces integracije u EU. Moldavija je, zajedno sa Ukrajinom, prošlog leta dobila status kandidata za članstvo u EU, a podrška javnosti za pridruživanje dostigla je 63%, prema anketi koju je sproveo Međunarodni republikanski institut u novembru.

Kremlj želi da vrati Moldaviju u rusku sferu uticaja

Prema zapadnim obaveštajnim zvaničnicima, cilj Kremlja je da Moldaviju vrati u sferu uticaja Rusije. Putinov arsenal u tom pogledu nisu tenkovi i borbeni avioni, kao u Ukrajini, već oružje političkog ratovanja: infiltriranje u zemlju sa ruskim obaveštajnim operativcima i podsticanje antidemokratskih aktivnosti korišćenjem plaćenih ili ideološki lojalnih agenata uticaja.

Sandu je u februaru direktno optužila Moskvu da planira da zbaci njenu vladu: "Plan je uključivao sabotaže i vojno obučene ljude prerušene u civile da izvode nasilne akcije, napadaju vladine zgrade i uzimanje taoca".

(MONDO)