NOVA PODELA SVETA! KINA DRŽI SVE KONCE U RUKAMA: Srpski profesor tvrdi Amerika i EU više nisu najjači savez - sledi OBRT

Profesor Ljubodrag Savić kaže da će vreme pred nama obeležiti prestanak apsolutne dominacije Zapada u svim sferama, kao i da dolazi vreme Istoka. Ističe da se stvara drugačija globalna podela sveta, kao i da je to najvažniji doprinos posete kineskog predsednika Moskvi.Susret kineskog i ruskog predsednika u Moskvi svetski analitičari označili su kao istorijski za globalni poredak. S obzirom na sankcije Rusiji i rat u Ukrajini, u fokusu svetskih medija je širenje privredne saradnje, a posebno povećanje trgovine energentima dve svetske sile.

To je, kako kaže, praktično ono čega se Zapad najviše plašio, da je Rusija gurnuta u naručje Kine i to je jedan čvrst savez koji se neće svoditi samo na ekonomsku saradnju. Što se tiče ekonomije, Rusija je pretrpela priličnu štetu sa uvođenjem sankcija, sa zatvaranjem gasovoda, zatvaranjem naftovoda - nešto što je decenijama obeležavalo i razvoj bivšeg SSSR-a.

Prema njegovim rečima, Rusija ubrzano traži puteve, to ne ide lako preko noći, ima problema i štete. "Ovaj susret je pokazao da Rusija u dugom roku ne treba da brine, u kratkom roku će biti problema. U dugom roku Rusija je apsolutno na pravom putu da svoje ekonomske probleme izazvane sankcijama na najbolji mogući način razreši", napominje Savić.

Ruski resursi važni za Kinu

Profesor napominje da je došlo do dugoročnijeg raskola između Istoka i Zapada. Navodi da je Saudijska Arabija bila decenijama najpouzdaniji partner SAD, a potpuno je okrenula glavu na drugu stranu. Stvara se, kako kaže, drugačija globalna podela sveta, to je najvažniji doprinos ove posete - više Zapad nije tako jak.

Vreme pred nama obeležiće prestanak apsolutne dominacije Zapada u svim sferama, dolazi vreme Istoka, ali se to neće desiti tako brzo, poručuje Savić.

Rusija najveći prihod ostvaruje od gasa i nafte

Postavlja se pitanje može li zahtevno kinesko tržište da nadomesti te količine energenata koje je Rusija slala na tržište EU, Savić kaže da to svakako može. Njima treba energenata mnogo više nego što je bilo potrebno Evropi. Evropa nije bila pol koji je vukao napred, to su bile SAD i Kina, za Rusiju će to biti trenutni problem.

Nafta je u ponedeljak bila 70 dolara, a danas 76 dolara za barel. To je reakcija berze, navodi Savić, uz napomenu da to ne znači da će za nekoliko dana biti tako. Ona je ne tako davno bila čak negativna - minus 30 ili minus 20, plaćali su onima koji su uvozili ležarinu, pa u nekom trenutku je nafta bila 150 ili 160 dolara, podseća profesor. Smatra se da je najbolja cena za proizvođače i za potrošače između 50 i 60 dolara, u novije vreme ta cena je podignuta između 80 i 90 dolara za barel.

Izvoz ukrajinskog žita, đubriva preko Crnog mora

Savić kaže da je to dovelo do povećanja cena hrane, Rusija štiti svoje interese, hoće da ima ravnopravan tretman da može žito da izvozi. U bivšem SSSR-u i Rusija i Ukrajina su bile zemlje koje su se bezmalo borile sa problemom gladi, figurativno rečeno, dodao je on. Sada su to najveće žitnice Evrope. Zemlje koje proizvode najviše žitarica, sada Rusija traži ravnomeran tretman. "Zapad ima dva aršina - za Ukrajinu i za Rusiju. Prethodni put kada je sklopljen sporazum izašli su kratkih rukava", kaže Savić.

Podseća da u lukama Zapadne Evrope stoje velike količine veštačkog đubriva, Rusija je obećala da će ga pokloniti afričkim zemljama - čak ni ta ponuda nije prihvaćena, iako bi bila korisna za afričke zemlje.

Širom Evrope nezadovoljstvo zbog poskupljenja

Savić je, osvrćući se na temu protesta zbog poskupljenja i reformi penzionog sistema u Evropi, napomenuo da je na jugu Francuske mirnije nego u Parizu, a osnovni razlog protesta je produžavanje vremena odlaska u penziju za dve godine. "Ceo svet je u krizi, kao i Francuska, ogromna su previranja, izmiče im socijalna država, stara Evropa koja je pokrenula priču gubi trku", dodaje on.

SAD i Kina će izaći kao pobednici iz svega ovoga, Evropa će potonuti, podvlači Savić i dodaje da Srbija ima najveću trgovinu, dve trećine sa EU, a najveće donacije i doznake dolaze iz EU.

(MONDO/RTS)