Na početku ruske invazije na Ukrajinu većina vojnih analitičara je očekivala da će rusko vazduhoplovstvo vrlo brzo potpuno zavladati nebom iznad Ukrajine. Međutim, ukrajinsko vazduhoplovstvo nastavlja da obavlja borbene misije, iako sa velikim gubicima, a Kijev traži od svojih zapadnih saveznika nove borbene avione kako bi se suprotstavio superiornijim ruskim vazdušnim snagama.

Slovačka i Poljska su nedavno obećale da će poslati svoje stare MiG-29 u Ukrajinu (četiri slovačka aviona su navodno već isporučena), ali Kijev zapravo želi lovce četvrte generacije zapadne proizvodnje. Sa vojnim entuzijastom Matijom Blaćeom novinari Jutarnjeg lista su razgovarali o tome koliko bi mogli da im pomognu i koji model bi im najviše odgovarao . "Od svih sfera borbe verovalo se da će Rusi najlakše steći prednost u vazduhu. Na početku invazije Rusi su imali oko 500 relativno modernih lovaca i oko 600 jurišnih aviona.

Ukrajina bi, pak, mogla da im se suprotstavi sa samo 100 aviona, od čega oko 60 do 80 lovaca i 30 jurišnika Suhoj Su-24 i Su-25. S druge strane, Rusi su imali priliku da steknu borbeno iskustvo u Siriji, a trenirali su više od ukrajinskih pilota. Imaju i AVACS i ogromnu flotu transportnih aviona, koje Kijev nema. Ukrajinski problem je i to što nisu modernizovali svoje avione i ostali su na sovjetskom standardu. Rusi su, pak, svoje modernizovali ili nabavili nove", kaže Blaće.

Podseća i da su Rusi u prva tri dana rata uspešno blokirali ukrajinske radare elektronskim ometanjem, ali su blokirali i sopstvene radare, pošto su u pitanju isti modeli sa obe strane.

"Zato su ukrajinski bajraktari mogli da rade šta su hteli i uništili velike količine ruske opreme", kaže Blaće i dodaje da su Rusi tada shvatili da moraju da aktiviraju i protivvazdušnu odbranu i prestali da koriste elektronsko ometanje. S druge strane, ukrajinski PZO je opstao rasturajući se na niz položaja, a nakon ukidanja elektronske blokade uspešno je potisnuo i ruske avione, objašnjava sagovornik.

Uspešan PVO

"Ruska protivvazdušna odbrana pokazala se izuzetno uspešnom i u ruskim i u ukrajinskim rukama i sprečava bilo kakve prelete na velikim i srednjim visinama. Osim toga, Rusi kontinuirano patroliraju sa AVACS avionima, a tu su i borbeni avioni Su-35 i MiG-31 koji lete visoko iznad i iza linije borbe i svojim superiornim radarima hvataju ukrajinske avione, a imaju i rakete sa mnogo većeg dometa koji može da gađa ukrajinske avione do 300 km dubine", kaže Blaće, koji je potom objasnio i sve druge prednosti koje ruski lovci i piloti imaju u odnosu na ukrajinske.

Upitan koliko će donirani slovački i poljski MiG-29 pomoći Ukrajini, Blaće kaže da je svaka pomoć dobrodošla, ali da neće napraviti kvalitativnu razliku. "Oni su skoro identični onima koje imaju Ukrajinci, odnosno sa sovjetskom avionikom i naoružanjem, i služiće za popunjavanje broja onih letelica koje su već izgubili. Neće biti ravni sa Rusima. Blaće kaže da Zapad ima viškove borbenih aviona i da može da ih isporuči, ali je pitanje koliko brzo bi to bilo.

"Ta obuka ne bi bila laka, pošto je logika zapadne i istočne letelice drugačija. Optimalna obuka bi trajala 9 meseci, a minimalno 3 meseca za savladavanje osnovnih funkcija. Sve zavisi od toga da li želite da ih odmah bacite u borbu ili da maksimizirate njihov efekat.

Gripen sada, F-16 dugoročno

Na pitanje koji bi borbeni avion trenutno najviše odgovarao Ukrajincima, Blaće ne misli da je to američki F-16. "Da, dugoročno i srednjoročno, F-16 je dobro rešenje, ali je složen za održavanje i zahteva veliku bazu dobrih mehaničara. Setite se samo primera Iraka, kome su SAD donirale 30 F-16, a čim je prestala američka podrška 2021. godine, za tri meseca nijedan nije leteo. Ali s obzirom na trenutno operativno okruženje i potrebe Ukrajine, njima bi odgovarao avion koji može da radi na decentralizovan način bez prateće infrastrukture. A to je švedski Gripen, kaže Blaće.

"Dizajniran je upravo za ovakvo radno okruženje. Optimizovan je za niske letove, elektronika mu je prilagođena za borbu protiv Rusa, a može da poleti i sleće na vrlo kratke piste, čak i na autoputevima. Pored toga, opslužuje ga letačka oprema sa gorivom i oružje za šest osoba. Tri kamiona i autoput, to je sve što vam treba za Gripen. Njegova najvažnija prednost je što je otporan na loše piste, tako da kamenje ne uleće u njegove usisnike za vazduh, što F-16 ne može da spreči. Još jedna prednost je evropska raketa Meteor, sa najvećim dometom trenutno u arsenalu NATO-a. Ima ramjet pogon koji mu omogućava da bolje prevaziđe problem lansiranja sa malih visina – može da menja brzinu u letu i da u poslednjem trenutku potroši ušteđeni zalih goriva, ubrza i stigne do cilja koji ne može da pobegne", kaže Blaće i dodaje da je problem Gripena što ga ima malo.

"Mislim da bi već 15 do 20 Gripena moglo da odgurne ruske avione sa prve linije fronta. Ako bi Zapad mogao da nadoknadi Švedskoj za to, a oni pristaju na rizik da imaju manje aviona, to bi bio najbolji odgovor za kratkoročne potrebe Ukrajine", zaključuje Blaće.

(MONDO/Jutarnji)