Vlast Vladimira Putina nije čvrsta kao što je bila pre početka rata u Ukrajini.
Za manje od godinu dana, 17. marta 2024, Rusi će izaći na predsedničke izbore. S obzirom na trenutne društvene i političke prilike u zemlji, malo ko sumnja da Vladimir Putin neće lako osvojiti šesti mandat. Prema nekim ruskim medijima, Putinov tim planira da obezbedi da predsednik dobije više od rekordnih 77 odsto glasova, koje je osvojio na izborima 2018. godine, piše Forin afers.
U teoriji, ovaj cilj bi trebalo da bude lako ostvariv. Ruska invazija na Ukrajinu nailazi na široku podršku u zemlji, a anketa nezavisnog Levada centra pokazuje da je Putinov rejting na najvišem nivou u istoriji. Kremlj dominira ruskim medijima i lako može da uhapsi ili na drugi način ućutka svakog kritičara. Ruske kontrolisane opozicione grupe, savitljive političke stranke koje je Kremlj ovlastio da postavljaju kandidate protiv Putina, nikada više nisu podržale predsednika. Kako sada stvari stoje, malo je verovatno da će predložiti predsedničkog kandidata koji može da uzme makar i skroman deo glasova. Oni se zapravo mogu spolja pridružiti Kremlju kako bi osigurali da Putin postigne željeni izborni procenat.
Putin je ranjiviji nego što ljudi misle
Ali danas u Moskvi malo je izvesno o budućnosti. Rat je gurnuo Rusiju u period opšte nepredvidivosti u kojem se niko ne oseća bezbednim, a kreatorima politike je nemoguće da smisle čak ni kratkoročne planove. Nedavno su procureli snimci razgovora između poznatog ruskog muzičkog producenta Josifa Prigožina i bivšeg poslanika Farada Ahmedova, koji pokazuju da su obojica besni na rusko rukovodstvo i veruju da kreatorima politike u zemlji nedostaje kapacitet da donesu ključne odluke. Oni su takođe tvrdili da nekoliko najmoćnijih ljudi Rusije, uključujući šefa Nacionalne garde, kuju zaveru protiv ministra odbrane Sergeja Šojgua .. Njihove izjave predstavljaju ono što ruske elite govore jedna drugoj, misleći da niko ne sluša, i sugerišu da je nivo nezadovoljstva visok.
Značajna vojna eskalacija mogla bi da pogorša ta osećanja i dramatično zakomplikuje Putinovu sposobnost da zadrži kontrolu nad zemljom. Ako Moskva sprovede dalju mobilizaciju – nešto što je do sada izbegavala – to će izazvati još veću društvenu anksioznost sa nepredvidivim posledicama. Ako se Rusija suoči sa daljim vojnim neuspesima, Putin će morati da se nosi sa sve glasnijim kritikama. Svaka situacija bi mogla da ga navede da otkaže izbore, uvede elemente vojne diktature i očisti elite u pokušaju da ojača sigurnost svoje pozicije. Ovo bi moglo da podstakne ruske elite da izazovu režim. Kremlj je možda uveren da će Putin ubedljivo pobediti na još jednim izborima, a to je trenutno najverovatniji ishod. Ali rat je učinio Putina ranjivijim nego što većina ljudi u Rusiji shvata.
Pripreme za novu mobilizaciju?
Lako je videti kako bi Rusija mogla da završi eskalacijom vojnih operacija u Ukrajini. Kijev ovog proleća priprema punu kontraofanzivu koja će gađati ruske položaje širom bojnog polja. Ukrajina takođe vrši sabotaže i napade dronovima na ruske vojne objekte i možda odluči da počne da granatira ruske pogranične oblasti. Jedan od najpopularnijih ruskih proratnih vojnih blogera poginuo je u eksploziji u Sankt Peterburgu 2. aprila, što je dokazalo da niko nije bezbedan. Svaki od ovih napada mogao bi da podstakne Moskvu da poveća svoja ulaganja u rat, kako ne bi izgubila više teritorije i dodatno se osramotila.
U teoriji, Rusija bi mogla da eskalira sukob bez uticaja na živote svojih građana. Moskva bi, na primer, mogla da pojača napade na kritičnu ukrajinsku infrastrukturu ili da pokuša da ubije članove ukrajinskog rukovodstva. Ali ako njeni gubici budu dovoljno ozbiljni, Rusija će verovatno biti primorana da uradi ono što je uradila nakon što je Ukrajina razbila ruske trupe u oblasti Harkova: objavi novu mobilizaciju i regrutuje stotine hiljada ljudi za borbu. Izgleda da se Rusija već sprema za takvu mogućnost. U više od 40 regiona, službenici kancelarije za regrutaciju šalju pozive za „proveru pozadine“ muškarcima koji ispunjavaju uslove za mobilizaciju.
Nasilnici žele da uguše preostale slobode
Poslednja mobilizacija, sprovedena u septembru i oktobru, izazvala je veliku uznemirenost stanovništva i naterala više od 300.000 mladih da napusti zemlju. I sledeća mobilizacija bi verovatno imala sličan efekat. Ova društvena turbulencija može u velikoj meri da preoblikuje unutrašnju politiku daljim jačanjem ruskih silovika – pripadnika službi bezbednosti. Oni već dugo zahtevaju da Kremlj eliminiše preostale slobode Rusije, koje vide kao rizične demokratske popustljivosti. Siloviki su se zalagali za otkazivanje prošlogodišnjih regionalnih izbora i insistirali da Kremlj uvede vanredno stanje i zatvori granice Rusije.
Njihovi zahtevi su uglavnom ignorisani: održani su izbori, uvođenje vanrednog stanja je bilo samo delimično, a granice su ostale otvorene. Ali ako se Rusija suoči sa vojnim neuspesima i, kao rezultat, socijalnim nemirima, položaj silovika bi mogao da ojača. Putin bi tada mogao otkriti da ima manju kontrolu nad kreiranjem politike jer bi bezbednosni zvaničnici mogli da počnu da odbijaju da izvršavaju njegova naređenja.
Bes raste među patriotama
Vojni neuspesi bi takođe mogli da podstaknu gnev među ruskim "besnim patriotama“: termin koji politički savetnici Kremlja koriste da opišu istaknute, proratne blogere koji javno kritikuju i osuđuju efikasnost ruske vojske. Neki su čak kritikovali i samog Putina i pretili da ga neće podržati na izborima 2024. godine. Mogli bi da ispune ruski informativni prostor uvredama na račun vojske, baš kao što to čine hiljade običnih Rusa koji pokušavaju da pobegnu iz zemlje. Ovako strašna situacija mogla bi da primora Kremlj da krene ka vojnoj diktaturi, uz masovniju represiju, dok bi se država u potpunosti fokusirala na rat, dodatno pogoršavajući podelu između onih koji su za eskalaciju sukoba i onih koji to ne čine.
U najgorem scenariju za Putina, elite bi mogle da počnu da paniče zbog njegove vlasti, a najmoćniji ljudi u zemlji mogli bi da počnu da spolja guraju političke programe drugačije od njegovih. Na primer, vođa plaćeničke grupe Vagner, Jevgenij Prigožin , već se distancira od Putina optužbama da Putinovi zvaničnici prave ozbiljne greške. Ova unutrašnja kritika Putina ne bi koštala izbora; Kremlju nije teško da potisne ili eliminiše opoziciju, ali nestabilnost bi Putina mogla da izloži izazovima onih koji su mu najbliži u njegovom režimu.
Spisak mogućih naslednika Putina
Stoga bi ponovna eskalacija mogla pokrenuti dva suprotstavljena trenda. S jedne strane, to bi moglo da izazove paniku među ruskim elitama, navodeći ih da se bore među sobom, pa čak i protiv Kremlja. S druge strane, moglo bi da natera snage bezbednosti da uspeju da ućutkaju građane i suzbiju nezadovoljstvo. U svakom slučaju, u Rusiji bi moglo biti više hapšenja, zaplene imovine i čistki, a Putin bi u tom procesu mogao da izgubi deo svoje moći.
I zapadni posmatrači i ruske elite vole da spekulišu o tome ko bi mogao da predvodi Rusiju posle Putina, a analitičari u oba tabora su sastavili uži izbor mogućih kandidata. Pomno su pratili Putinove javne nastupe, posebno kada je nekoga hvalio ili kritikovao. Primetili su, na primer, njegovu nedavnu pohvalu ministra poljoprivrede Dmitrija Patruševa i njegovu kritiku potpredsednika vlade Denisa Manturova . Takođe obraćaju pažnju na ponašanje raznih kandidata. Na primer, zapaljivu retoriku zamenika predsednika Saveta bezbednosti Dmitrija Medvedeva mnogi ruski stručnjaci vide kao znak da Medvedev veruje da ga je Putin izabrao za sledećeg predsednika Rusije. Isto važi i za Nikolaja Patruševa, sekretar Saveta bezbednosti (i otac pomenutog ministra Dmitrija Patruševa).
Ali ove spekulacije nemaju smisla. Putinovi planovi su do danas ostali tabu čak i u krugu njegovih najbližih saradnika, a kamoli među drugim visokim funkcionerima. Niko zaista ne zna da li će se Putin uopšte kandidovati za reizbor. Ovo je stvorilo još jedan problem za elite. Ne samo da njihov ostareli predsednik vodi Rusiju do mogućeg vojnog poraza; to im takođe otežava planiranje budućnosti Rusije, a ova dva problema su usko povezana. Ako se vojna situacija pogorša, smanjuje se verovatnoća da će Putin u skorije vreme odstupiti, što onda povećava unutrašnje tenzije u zemlji.
Neće izgubiti vlast, ali neće dobiti ni 77 odsto
Rusi su svesni da bi Putin mogao dugo da ostane na vlasti. Kada pripadnici elite nekoga opisuju kao potencijalnog Putinovog naslednika, često tu osobu dovode u nevolje. (Putin ne gleda blagonaklono na ljude koji žele da ga zamene.) Ipak, ako se sukob odugovlači i Moskva nastavi niz neuspeha, moguće je da bi ruske elite mogle ozbiljno da počnu da razmišljaju o izboru naslednika. Što duže Putin bude na vlasti, to će mu biti teže da kontroliše proces sukcesije, a ako ga rat dodatno poremeti, najbogatiji i najmoćniji Rusi će imati priliku da se organizuju. Pogotovo ako Putin postane neodlučan.
Sve ovo ne znači da će ruske elite u bliskoj budućnosti pokušati da izvrše neku vrstu državnog udara. Za sada, Putin suvereno vlada, ali rat menja Rusiju, a Putinova spremnost da uloži još više resursa kako bi izbegao poraz odvela ga je na rizičan put, vezujući svoju sudbinu za ishod nepredvidivog sukoba. Možda nije verovatno da će Putin izgubiti vlast, ali istorijski velika reizborna pobeda nikako nije zagarantovana.
(MONDO)
