Od početka marta ili još ranije, na internetu su se pojavljivali visokopoverljivi dokumenti Pentagona, više od stotinu. U njima su sadržaji o ozbiljnim intervencijama američke administracije u sukobima između Rusije i Ukrajine, trajnom prisluškivanju lidera i visokih zvaničnika Ukrajine, Južne Koreje i Izraela. Curenje dokumenata Pentagona je nakon mesec dana postalo događaj poznat svetskoj javnosti i najozbiljniji sličan incident otkada se dogodila afera Vikiliks 2013. godine.

U poslednjih nekoliko decenija, američko prisluškivanje saveznika je već bilo javna tajna, ali najnoviji incident, ipak, strahovito je zaboleo američke saveznike. U tajnim dokumentima se nalazi velika količina detalja oko sukoba između Rusije i Ukrajine uključujući plan prolećnog napada ukrajinske vojske, sadržaje o pomoći zapadnih zemalja u raspoređivanju ukrajinskih snaga i isporuci oružja. U dokumentima je, takođe, otkriveno da su SAD sprovele svestrano prisluškivanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. CNN je citirao ličnost koja je u bliskom kontaktu sa Zeleskim da je Ukrajina duboko frustrirana i ogorčena zbog curenja tajnih informacija. Osim navedenog, pod nadzorom SAD-a je i proces pravosudne reforme u Izraelu, tajne konsultacije južnokorejskih zvaničnika o mogućnosti isporuke razornog oružja Ukrajini.

Sudeći po tim informacijama, SAD nemaju poverenje ni u koga, uključujući i njihove saveznike. Bez obzira na rukovodioce američkih saveznika ili kretanje situacije rata i sukob, sve su to samo pijuni na šahovskoj tabli američkog hegemonizma.
Zašto su SAD toliko zanete prisluškivanjem? Gledano iz istorije, u američkoj hegemonističkoj koncepciji nikada nije bilo mesta pojmu istinskih saveznika. Upravo kao što je rekao bivši analitičar Centralne obaveštajne agencije (CIA) Rejmond Mekgoven, takozvani saveznici su u stvari zemlje zavisne od SAD-a.

Iz sebične psihologije za „apsolutnu bezbednost“, SAD pristupaju svojim saveznicima pojačavanjem kontrole nad njima, stalno se čuvaju od njihovih akcija, čak bi ih koriste kao „alate“ kako bi oni bolje služili američkom hegemonizmu. U tom slučaju, prisluškivanje je polako postajalo „neophodno sredstvo“.

Štaviše, prisluškivanje je takođe sredstvo kojim SAD pokušavaju da čuvaju lidersku poziciju i ostvare privatne interese u svetu. Bivši direktor CIA Džejms Vulsi je priznao da je Agencija zahvaljujući nabavljenim informacijama pomogla kompaniji Boing da evropskom Erbasu oduzme važnu narudžbinu iz Saudijske Arabije.

Prisluškivanje, međutim, nije jedini nož koji su SAD zabile u leđa saveznicima! Ponašanja SAD neposredno nas podsećaju na reč Henrija Kisindžera: Opasno je biti neprijatelj SAD, ali je još opasnije biti njihov saveznik.