NJIHOV CILJ JE JASAN - UNIŠTENJE DOLARA! U sve su se umešale neke od najmoćnijih država sveta - OVO SU DETALJI PLANA...

Rat u Ukrajini je katalizator mnogih geopolitičkih promena, a s tim nužno idu i globalne ekonomske promene. Većina stvari koje se odvijaju zadnjih godinu dana nije novost, ali je to razdoblje obeležilo naglo ubrzavanje po pitanju preslaganja globalnih ekonomskih, političkih i ostalih interesnih odnosa.

To je "brak" iz interesa i nužnosti jer se i Kina oseća ugroženo zbog politika koje prema njoj zadnjih godina vode SAD, EU, Australija, Japan i slične države. Pitanje Tajvana i Južnog kineskog mora, spor oko otoka Senkaku s Japanom i tehnološko-ekonomski rat oko mikročipova s SAD-om su od nacionalne važnosti za Kinu, pa pokušava izgraditi mrežu savezništava da bi mogla jače uticati na njih. Zbog rasta potreba Rusije i Kine u zadnje vreme se sve više govori o revitalizaciji ideje organizacije BRICS-a (u kojem su Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička republika). Ona nikada nije nestala, institucije stvorene tom saradnjom postoje više od decenije, ali zadnjih godina se na nju pomalo zaboravilo. Geopolitičke okolnosti su je vratile u fokus javnosti.

Jedan od ciljeva je "rušenje" dolara kao najvažnije svetske valute, tj. valute kojom se najviše plaća u međunarodnoj trgovini, u kojoj se drži najviše međunarodnih rezervi i kojoj se generalno najviše veruje na svetu. Uspostavljanje novog svetskog "monetarnog poretka" se kao cilj BRICS-a jasno komunicira od samita 2009. u Rusiji. Po tom pitanju do sada nije bilo puno pomaka, ali se ideja ponovno pojavila nakon uvođenja sankcija Rusiji i većeg povezivanja te države s Kinom. Naravno, prvi preduslov da BRICS stvori novu valutu koja će zameniti dolar je da njihove ekonomije budu dovoljno jake. U tome se beleži velik napredak, ali je realno njegov nosilac isključivo Kina. Ali velika ekonomija nije dovoljna za stvaranje glavne svetske valute.

Rusija je bila deo G7, ali je izbačena

S obzirom na to da je danas svojevrsna konkurencija kolektivnom Zapadu (SAD, EU, Australija, Novi Zeland, Japan i Azijski tigrovi), ironija je u tome što je početna ideja BRICS-a nastala upravo u SAD-u. Te 2021. je Džim Onil, tadašnji šef Odeljenja za upravljanje imovinom Goldman Sachs-a, u izveštaju pod nazivom "Izgradnja bolje globalne ekonomije BRIC-a" prvi put iskoristio termin.

BRIC je akronim imena Brazila, Rusije, Indije i Kine. Kasnije je dodavanjem Južne Afrike nastao BRICS. Osim što je prognozirano da će navedene zemlje zauzimati sve veći deo globalne ekonomije, predloženo je da se organizacija G7, koja uključuje SAD, Japan, Nemačku, Italiju, Francusku, Kanadu i Ujedinjeno Kraljevstvo, reformiše tako da se iz nje izbace dve države iz Evrope, a da ih zamene dva predstavnika BRIC država. Ideja nikada nije zaživela, a jedina članica koja je kasnije dodana je EU, kao članica koja se ne broji. Upravo je Velika Britanija pozvala EU da se priključi klubu. Jedina od BRIC zemalja koje su bile članice G7 je Rusija. 1997. zbog ulaska Rusije je grupa preimenovana u G8. 2006. je čak skupština G7 održana u ruskom Sankt-Peterburgu, a domaćin je bio Vladimir Putin. Zbog aneksije Krima 2014. Rusija je izbačena.

Tokom vremena su G7 i BRICS postali konkurentske organizacije, prva je predstavljala razvijene zemlje liberalne demokratije, a druga zemlje u razvoju s upitnim kvalitetom demokratskih institucija. Odnos između njih varira između saradnje i napetosti, ali su institucionalno i politički previše različite da bi mogle usuglašavati stavove.

Ekonomija BRICS-a je prvi put veća nego država G7?!

Zbog sukoba u Ukrajini i tihe podrške koju Kina daje Rusiji rasprava o BRICS-u se vraća u fokus. Tome je doprinela i vest da su kolektivno zemlje BRICS-a 2022. prvi put u istoriji prešle udeo zemalja G7 u svetskom BDP-u. Na to se gleda kao uspon multipolarnog sveta u kojem će međusobno koegzistirati više centara moći. Podatak o udelu u BDP-u nije pogrešan, ali je priča komplikovanija nego što na prvi pogled izgleda.

Kao prvo, postoji više vrsta BDP-a, u zavisnosti od toga kako se meri, šta se meri i sa kojim ciljem. Podatak o tome da su zemlje BRICS-a prestigle G7 po udelu u svetskoj ekonomiji je istovremeno i tačan i netačan. Govori se o BDP-u prema paritetu kupovne moći (PPP), kojim se koriguje mera veličine ekonomije zemalja (BDP) s razlikama u cenama i različitim valutama. Temeljna pretpostavka glasi da je cena svih stvari u svetu ista, bez obzira na mesto. Nema transakcijskih troškova, nema trgovinskih barijera, nema razlika u kvalitetu, u svakoj zemlji se kupuju iste stvari, porezi su isti itd. Puno nerealnih pretpostavki, ali ipak se može koristiti kao jedan od pokazatelja odnosa među državama.

Prema njemu, ekonomije BRICS zemalja su 2022. prvi put u istoriji postale veće od ekonomija G7 zemalja. BRICS čini 31.59 posto ukupnog svetskog BDP-a, a G7 30.39 posto. Važna napomena, prema ovakvoj računici u G7 se ne ubraja cela EU, nego samo države članice G7 (Nemačka, Francuska, Italija). Ali ako pogledamo sve zemlje kolektivnog Zapada, koje politički i institucionalno nalikuju jedna na drugu te su osudile agresiju Rusije na Ukrajinu i uvele nekakav oblik sankcija, onda one čine 41.79 svetskog BDP-a. To važi za računicu po paritetu kupovne moći, koja umanjuje razlike između razvijenih i nerazvijenih.

Gledano po BDP-u u trenutnim cenama, koje nisu korigovane za kurs i razliku u cenama, te nema pretpostavke o istoj potrošačkoj korpi, kvalitetu proizvoda i cenama u celome svijetu, priča je drugačija. Udeo BRICS-a u svetskoj ekonomiji prema čisto tržišnim cenama je 25.84 posto, a većina otpada na Kinu (18.04 posto). Udeo G7 zemalja je 42.87 posto, a 24.65 posto je udeo samih SAD. Razvijene zemlje, koje su praktično sve osudile agresiju Rusije na Ukrajinu i uvele sankcije, čine čak 56 posto ukupnog svetskog BDP-a.

SAD su još uvek najveće tržište na svetu

I BDP izražen tržišnim cenama (nominalni) i BDP korigovan za paritet kupovne moći (PPP) imaju svoju korisnost. Primera radi, za poređenje standarda među državama korisniji je BDP PPP, a za veličinu i važnost tržišta je važniji nominalni BDP.
Valutama se ipak međunarodno trguje i kurs je definitivno faktor u međunarodnoj razmeni. Stvari kao što su kvalitet proizvoda, transakcijski troškovi, različite potrošačke korpe itd. se ne mogu u potpunosti zanemariti.

Najveće tržište na svetu, mereno ukupnom potrošnjom domaćinstava i države je Amerika. To tržište vredi 19.26 triliona dolara godišnje, više od celog zajedničkog tržišta zemalja BRICS-a (14.72 triliona dolara godišnje). Zajedno tržište SAD-a i EU (12.55 triliona dolara) vredi trostruko više od tržišta Kine (9.63 triliona dolara) i dvostruko više od ukupnog tržišta BRICS-a. Kineski građani i kompanije su zaduženiji nego građani i kompanije SAD-a i EU. Može se primetiti da veličina ekonomije BRICS-a uglavnom leži u Kini, 60-70 posto, u zavisnosti od toga da li se gleda prema nominalnom BDP-u ili korigovanom za paritet kupovne moći (PPP). Ona pak još nije dosegla nivo standarda razvijenih zemalja, nego jednostavno činjenicom da ima 1.4 milijarde stanovnika dominira BRICS-om i svetom.

Ono što Kinu zabrinjava, osim velikih demografskih problema koji su se pojavili, činjenica je da se radi o jako zaduženoj ekonomiji s obzirom na stepen razvijenosti. Privatni dug, što je dug stanovništva i kompanija, jednak je 193.59 posto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP). U SAD-u iznosi 159.12 posto BDP-a, a u EU 155.29 posto. Ekonomija Kine je već prezadužena, a to je problem jer znači da će se puno teže ostvarivati ekonomski rast. Davno su prošli dani kada su ostvarivane dvocifrene godišnje stope rasta (zadnji put 2010.). U 2022. je zabeležen samo rast od 3 posto, a ciljana stopa rasta koju je postavila Komunistička partija za 2023. je 5 posto.

Kina je jedini uspešan deo BRICS-a

BRICS kao takav je previše heterogen da bi zajednički mogao nastupati. Nije ni postojao ni blizu toliko čvrst konsenzus kao kod razvijenih država kolektivnog Zapada (SAD, EU, Australija, Novi Zeland, Japan i Azijski tigrovi) po pitanju ruske okupacije Ukrajine.

Postoje i razna otvorena pitanja, puno ozbiljnija nego između zemalja G7 ili ostalih razvijenih zemalja. Sporadično izbijaju pogranični sukobi između Kine i Indije, na granici koja je duga 3.5 hiljada kilometara. Svaka strana drži nekoliko desetine hiljada vojnika blizu sporne granice, a od početka 2020. na svakoj strani je poginulo nekoliko desetina vojnika u tim sukobima. Upravo je Indija druga najveća ekonomija BRICS-a i potencijalna ekonomska sila u nastajanju. Iako se od 2001. predviđa veliki ekonomski uzlet BRICS-a, jedini stvarni uspeh je ostvarila Kina. Brazil, Rusija i Južna Afrika su u dugogodišnjoj ekonomskoj stagnaciji. Želje o uspostavi nove međunarodne valute koja bi konkurisala dolaru, otvoreno najavljivana još od 2006., još uvek je neostvariva. Doduše, na njenoj realizaciji se nije nikada ni ozbiljnije radilo, pa se "sveta alijansa protiv dolara" nije pomakla dalje od početne ideje. Zajednička valuta BRICS-a je neizvodljiva

Valute zemalja BRICS-a su globalno sasvim nevažne, s delimičnim izuzetkom kineskog juana - 60 posto međunarodnih štednji čine dolari, 20 posto evri, a kineski juan tek 3 posto. Valute Rusije, Brazila, Indije i Južne Afrike su beznačajne. To ne znači da se u budućnosti to ne može promeniti, ali taj dan je još jako daleko. Pogotovo se to odnosi na hipotekarnu zajedničku globalnu valutu BRICS-a jer postoji velik problem poverenja u ekonomije tih država. Snaga neke valute ipak, na kraju, leži u poverenju.
To kao jedinu opciju nameće kineski juan. Ekonomska snaga BRICS-a je dominantno u Kini, a ujedno je ta zemlja najveći izvoznik na svetu. Potencijal za rast još nije ni izbliza potrošen i sasvim je moguće da ekonomija Kine izražena u tržišnim cenama pretekne ekonomiju SAD-a. Konačna potrošnja u SAD-u je još uvek dvostruko veća nego u Kini, ali i to se može promeniti zbog razlike u broju stanovnika. Ali Kina to ne želi, bar ne još. Naime, juan nije savršeno konvertibilna valuta kao dolar i evro, a to je preduslov da postane glavna globalna valuta, piše hrvatski Index.

Kina ne želi da stvori zamenu za dolar

Umesto toga centralna banka Kine svaki dan objavljuje kurs prema dolaru, prema kojem su dopuštena odstupanja od 2 posto. Da bi postao savršeno konvertibilan, Kina bi trebalo da se odrekne te kontrole, kao i kontrole odliva kapitala iz države. To joj trenutno nije u interesu. Rusija je primorana da menja ulogu dolara juanom. Počelo se trgovati s Kinom u juanu, depoziti u bankama se sve više drže u juanu, a i centralna banka već od pre rata u Ukrajini velik deo međunarodnih štednji drži u toj valuti.
Rusija se nada da će tako biti manje ranjiva na američke sankcije, a Peking ima nameru da izgradi i unapredi bezbednost prekograničnih platnih sistema juana te promoviše internacionalizaciju valute. Prebacivanje prekograničnih plaćanja između dve zemlje je više udar na evro jer su pre dominantno (preko 80 posto) trgovale u toj valuti.

Neke zemlje izvoznice nafte, poput Saudijske Arabije, takođe razmišljaju o tome da prihvate deo plaćanja u juanima. To ima smisla jer je Kina glavni kupac njene nafte, ali je pitanje hoće li naftne kompanije pristati na to da umesto dolara, kojim se slobodno trguje, dobiju juane, valutu čiju vrednost na dnevnom nivou određuje isključivo centralna banka Kine. Hoće li vlasti u Kini biti spremne prepustiti kontrolu nad juanom međunarodnim tržištima, teško je odgovoriti. Verovatnije je da će nizom bilateralnih ugovora uvoditi plaćanje u juanima, što će im ustvari dati još veću kontrolu nad ekonomijama Kine i država koje prihvate takav aranžman.

Zbog toga ima više smisla govoriti o tome da Kina pokušava stvoriti valutu kojom će lakše moći kontrolisati trgovačke uslove, a ne pravu zamenu za dolar. U tom procesu će se sigurno obratiti članovima BRICS-a. Iako jako heterogeni i često neusklađeni u svojim stavovima, po mnogim pitanjima mogu pomoći jedni drugima.

(MONDO)