Johanesburg nije tokom Svetskog prvenstva samo fudbalski centar već i stecište prostituki iz centralne i južne Afrike.
Predsednik Džejkob Zuma izjavio je da Južna Afrika neće biti u finansijskom minusu posle organizacije Svetskog prvenstva. Mada, pojedini ministri su već izrazili zabrinutost, jer će novizgrađeni ili makar renovirani stadioni i infrastruktura uopšte, mahom ostati bez namene po završetku takmičenja...
I dok državni vrh ima razloga za zabrinutost, "sitni" trgovci i zanatlije već zadovoljno trljaju rukama. Maskota Mundijala "Zakumi", lopta "Džabulani", vuvuzele i drugi suveniri prodavali su se odlično. Ali i još ponešto...
Gradovi organizatori utakmica Svetskog prvenstva, a naročito Johanesburg, bili su stecište prostitutki, ne samo domaćih, već i iz mnogih drugih zemalja centralnog i južnog dela afričkog kontinenta. Mnoge su žestoko profitirale tokom Mundijala, ali s obzirom na konkurenciju, jasno je da su mnoge ostale "praznih šaka".
I ne bore se samo protiv konkurencije, već i protiv straha mušterija jer je, prema podacima iz 2009. godine, u Južnoj Africi registrovano 5,7 miliona ljudi zaraženih virusom HIV i obolelih od side. To je najviše na svetu, a to je "samo" broj registrovanih.
"Kraljice noćnog života" su u tako velikom gradu kao što je Johanesburg znale gde da se skoncentrišu - u elitnim krajevima gde su se okupljali navijači i posetioci sa svih meridijana, noseći sa sobom pozamašne svote novca, ne žaleći da plate da dobru zabavu.
I "najstariji zanat" je procvetao.
Odmah po ulasku u diskoteku u Sandtonu, jednom od elitnih delova Johanesburga u kome su se belci osećali sigurnim, ne može a da "kroz glavu" ne prostruji pitanje:
"Ima li ovde žena koje nisu prostitutke?"
Odgovor je:
"Skoro da nema".
Nije potrebno sprovoditi anketu da bi se do toga došlo. Ne časeći časa, one same prilaze i opipavaju puls potencijalnih mušterija - mole da im se upali cigareta ili kao slučajno "češaju" nogu o goste diskotete, očekujući reakciju. Čak i kada nema reakcije, one ne odustaju - bore se za "parče hleba".
Kao u, na primer, ulici Crvenih fenjera u Amsterdamu ima ih svakakvih - od mladih lepotica za koje je teško poverovati da se time bave, do onih "u godinama" čija lica odaju da ih život nije mazio.
U skladu sa godinama i izgledom "kreiran" je i cenovnik usluga. U elitnim diskotekama se kreće od 40 do 100 evra, za pola sata, sat ili celu noć u krevetu. Ali, kao i na svakoj pijaci, dozvoljeno je, čak i poželjno cenkanje.
Međutim, nije prostitucija zastupljena samo u noćnim klubovima. Ima je i na ulicama.
Slika koju verovatno niko iz civilizovanih delova sveta ne bi zaboravio - ugledavši dvojicu belaca koji šetaju ulicom, prelepa crnkinja, dolazeći im u susret, u hodu skida donji veš! Prilazi i odmah traži 150 randi (oko 1.500 dinara).
S obzirom na nisku cenu nemoguće je a ne zapitati se da li je očajna jer nema pare ili možda želi da napravi neku prevaru ili u blizini ima podršku za pljačku...
Svega ima u Johanesburgu. Barem tokom Mundijala. U drugim gradovima je slična situacija, ali ne u takvoj meri kao u najvećem gradu Južne Afrike.
(R. Jakšić, MONDO, foto Guliver/Getty images)
I dok državni vrh ima razloga za zabrinutost, "sitni" trgovci i zanatlije već zadovoljno trljaju rukama. Maskota Mundijala "Zakumi", lopta "Džabulani", vuvuzele i drugi suveniri prodavali su se odlično. Ali i još ponešto...
Gradovi organizatori utakmica Svetskog prvenstva, a naročito Johanesburg, bili su stecište prostitutki, ne samo domaćih, već i iz mnogih drugih zemalja centralnog i južnog dela afričkog kontinenta. Mnoge su žestoko profitirale tokom Mundijala, ali s obzirom na konkurenciju, jasno je da su mnoge ostale "praznih šaka".
I ne bore se samo protiv konkurencije, već i protiv straha mušterija jer je, prema podacima iz 2009. godine, u Južnoj Africi registrovano 5,7 miliona ljudi zaraženih virusom HIV i obolelih od side. To je najviše na svetu, a to je "samo" broj registrovanih.
"Kraljice noćnog života" su u tako velikom gradu kao što je Johanesburg znale gde da se skoncentrišu - u elitnim krajevima gde su se okupljali navijači i posetioci sa svih meridijana, noseći sa sobom pozamašne svote novca, ne žaleći da plate da dobru zabavu.
I "najstariji zanat" je procvetao.
Odmah po ulasku u diskoteku u Sandtonu, jednom od elitnih delova Johanesburga u kome su se belci osećali sigurnim, ne može a da "kroz glavu" ne prostruji pitanje:
"Ima li ovde žena koje nisu prostitutke?"
Odgovor je:
"Skoro da nema".
Nije potrebno sprovoditi anketu da bi se do toga došlo. Ne časeći časa, one same prilaze i opipavaju puls potencijalnih mušterija - mole da im se upali cigareta ili kao slučajno "češaju" nogu o goste diskotete, očekujući reakciju. Čak i kada nema reakcije, one ne odustaju - bore se za "parče hleba".
Kao u, na primer, ulici Crvenih fenjera u Amsterdamu ima ih svakakvih - od mladih lepotica za koje je teško poverovati da se time bave, do onih "u godinama" čija lica odaju da ih život nije mazio.
U skladu sa godinama i izgledom "kreiran" je i cenovnik usluga. U elitnim diskotekama se kreće od 40 do 100 evra, za pola sata, sat ili celu noć u krevetu. Ali, kao i na svakoj pijaci, dozvoljeno je, čak i poželjno cenkanje.
Međutim, nije prostitucija zastupljena samo u noćnim klubovima. Ima je i na ulicama.
Slika koju verovatno niko iz civilizovanih delova sveta ne bi zaboravio - ugledavši dvojicu belaca koji šetaju ulicom, prelepa crnkinja, dolazeći im u susret, u hodu skida donji veš! Prilazi i odmah traži 150 randi (oko 1.500 dinara).
S obzirom na nisku cenu nemoguće je a ne zapitati se da li je očajna jer nema pare ili možda želi da napravi neku prevaru ili u blizini ima podršku za pljačku...
Svega ima u Johanesburgu. Barem tokom Mundijala. U drugim gradovima je slična situacija, ali ne u takvoj meri kao u najvećem gradu Južne Afrike.
(R. Jakšić, MONDO, foto Guliver/Getty images)
