Sve je veća potražnja za čipovima koji se prave od materijala koje većinski poseduju Kinezi.
Kina drži oko 84 odsto globalnog tržišta neodijumskih magneta i više od 90 procenata udela u magnetima od samarijuma i kobalta bez kojih nema proizvodnje automobila na električni pogon. Kina je izgleda našla "ahilovu petu" SAD i ostalim visokorazvijenim zapadnim zemljama koje su joj zabranile uvoz najsavremenijih čipova.
Kao kontra odgovor Peking razmatra zabranu izvoza tehnologija za proizvodnju magneta od retkih elemenata visokih performansi koji se koriste za pokretanje električnih vozila i motora vetroturbina i bez kojih praktično nema uspešne tranzicije ka čistoj energiji, saznaje portal "Amerikan militari njuz".
Prema procenama Kina sada drži oko 84 odsto globalnog tržišta neodijumskih magneta i preko 90 procenata udela u magnetima od samarijum i kobalta. Ako Peking zabrani izvoz ovih tehnologija biće to veliki udar za privrede SAD i Evrope koje tradicionalno ne proizvode magnete od retkih zemljanih elemenata.
Sa globalnim trendom napuštanja upotrebe fosilnih goriva kako bi se smanjilo emitovanje štetnih gasova i tako zaštitila sve ugroženija životna sredina Kina nastoji da preuzme kontrolu nad lancem snabdevanjem retkih magneta bez kojih su vozila na električni pogon samo gomila nepokretnog gvožđa i plastike. Peking je trenutno u procesu revizije svog Kataloga tehnologija zabranjenih za izvoz koji će biti usvojen u toku ove godine. Na novom spisku će se naći magneti visokih performansi od legura neodijuma, samarijuma i kobalta
Ovi magneti napravljeni posebnom tehnologijom od retkih zemljinih elemenata su ključne komponente u motorima koji koriste električnu energiju i magnetnu silu za stvaranje rotacije. Pored električnih vozila ovi magneti se široko koriste u robotici, ali i proizvodima za masovnu upotrebu - od mobilnih telefona do klima uređaja.
Očekuje se da će se upotreba takvih magneta povećati zajedno sa sve većom globalnom tražnjom za poluprovodnicima i baterijama. Kako se saznaje japanska vlada je već zabrinuta zbog posledica koje bi prekid snabdevanja magnetima mogao imati na ekonomiju ove zemlje. Japan drži 15 odsto tržišta neodijumskih magneta i manje od 10 procenata magneta od samarijuma i kobalta.
U nacrtu revizije kataloga se kaže da su zabrana izvoza i ograničenja ovih tehnologija usmereni na zaštitu „nacionalne bezbednosti" i da su u javnom interesu društva. Administracija kineskog predsednika Si Đinpinga pozicionirala je ove magnete kao ključni faktor u kineskom ekonomskom rastu i bezbednosti.
Pored svoje vojske Kina smatra da nacionalna bezbednost obuhvata i oblasti kao što su ekonomija, kultura, društvo, naučna tehnologija, informacije, resursi i lanac snabdevanja. Na internom sastanku 2020. godine Si Đinping je navodno pozvao na napore ka povećanju zavisnosti međunarodne zajednice o snabdevanju od Kine.
Kako procenjuju zapadni eksperti cilj ove zabrane je da se ključne tehnologije, bez koje nema efikasne zaštite životne sredine, praktično zadrže u Kini. Takođe ovi retki magneti Pekingu mogu da posluže i kao sredstvo „ucene" u budućim pregovorima sa SAD i EU koje nameravaju
(MONDO)
