Ukrajinci nove napade ne žele da nazovu kontraofanzivom, već ofanzivom.
"Nemojte to nazivati kontraofanzivom“, kažu Ukrajinci. "Ovo je naša ofanziva, ovo je naša prilika da konačno isteramo rusku vojsku iz naše zemlje", rekli su oni. U redu, ali šta će biti potrebno za pravi uspeh te akcije, naslovio je svoju analizu dopisnik BBC Frenk Gardner. On piše da ne bi trebalo da nas ometaju nedavni naporni, ali mali teritorijalni dobici koje je Ukrajina ostvarila dok je ponovo zauzimala nejasna, polunapuštena sela u istočnom Donjecku i jugoistočnom Zaporožju.
"Posle meseci zastoja, slike pobedonosnih, u bitkama umrljanih ukrajinskih vojnika koji drže plavo-žutu zastavu svoje zemlje ispred zgrade prošarane metcima, dobrodošli su podizač morala za Ukrajince. Ali u velikoj strateškoj slici, to je sekundarno pitanje", piše on.
Gardner piše da je ključna oblast teritorije pod ruskom kontrolom na jugu - oblast između grada Zaporožja i Azovskog mora. "Ovo je takozvani 'kopneni koridor' koji povezuje Rusiju sa nelegalno anektiranim Krimom. Ako Ukrajina može da ga podeli na dva dela i zadrži zemlju koju je ponovo zauzela, onda će njena ofanziva biti u velikoj meri uspešna“, piše on.
To bi odseklo ruske trupe na zapadu i otežalo snabdevanje njihovog garnizona na Krimu, dodaje on. Ipak, Gardner ističe da to ne bi nužno značilo kraj rata, za koji neki sada predviđaju da bi se mogao odugovlačiti godinama, ali bi to Ukrajinu stavilo u jaku pregovaračku poziciju kada se konačno dođu do neizbežnih mirovnih pregovora.
"Rusija se dobro pripremila za ofanzivu i za sada se čvrsto drži“
Postoji još jedno ali, naglašava Gardner, a to je da su Rusi odavno pogledali kartu i došli do istog zaključka. "Dakle, dok je Ukrajina slala svoje vojnike u zemlje NATO-a na obuku i pripremala svojih 12 oklopnih brigada za kampanju ovog leta, Moskva je to vreme provela u izgradnji onoga što se sada naziva "najstrašnijom odbrambenom tvrđavom na svetu“.
Blokiranje puta Ukrajine ka obali – njenoj vlastitoj obali, da ne zaboravimo – sloj po sloj ruskih minskih polja, betonskih blokera tenkova (poznatih kao "zmajevi zubi“), bunkera, vatrenih položaja i rovova dovoljno širokih i dubokih da zaustave Leopard 2 tenk ili M1 Abrams bukvalno na putu!“, piše Gardner."Sve ovo je pokriveno unapred određenim zonama artiljerijskih udara kalibriranih da bacaju eksploziv na ukrajinska oklopna vozila dok oni i njihove posade čekaju da njihovi inženjeri pronađu prolaz. Prvi znaci su – a još je veoma rano u ovoj kampanji – da se ruska odbrana za sada drži čvrsto“, dodaje on.
Dopisnik BBCpiše da Ukrajina tek treba da angažuje najveći deo svojih snaga, tako da su ovo samo probni, izviđački udari koji imaju za cilj da otkriju gde se nalazi ruska artiljerija i da traže područja ranjivosti na njihovim linijama. "Ukrajina ima moral u svoju korist. Vojnici su veoma motivisani i bore se da oslobode svoju zemlju od osvajača. Većina ruskih trupa ne deli tu motivaciju, a u mnogim slučajevima njihova obuka, oprema i vođstvo su lošiji od ukrajinskih“, piše Gardner.
"Putin zna šta radi“
"Generalni štab u Kijevu će se nadati da će pad ruskog morala biti zarazan, ako uspeju da napreduju, i da će se širiti preko linije fronta dok demoralisane ruske trupe gube volju za borbom. U prilog Ukrajini ide i kvalitet hardvera koje pružaju zemlje NATO-a. Za razliku od oklopnih vozila sovjetskog dizajna, NATO tenkovi i borbena vozila pešadije često mogu da izdrže direktan pogodak, ili barem dovoljno da zaštite posadu živu za borbu.
Ali da li će to biti dovoljno da se suprotstavi snazi ruske artiljerije i napadima bespilotnih letelica?“, pita Gardner."Rusija, kao mnogo veća zemlja, može da izvuče više resursa od Ukrajine. Predsednik Vladimir Putin, koji je i započeo ovaj rat, zna da ako samo može da dovede Ukrajince u ćorsokak koji će zaći sledeće godine, onda je šansa da će se "SAD i drugi saveznici umoriti od podrške ovim skupim ratnim naporima i početi da vrše pritisak na Kijev da postigne kompromis o prekidu vatre“, rekao je on.
"Postoji razlog zašto Ukrajina već duže vreme moli za F-16“
"Konačno, tu je i pitanje vazdušnog pokrivanja, ili njegovog nedostatka. Napad na dobro ukorijenjenog neprijatelja bez dovoljno bliske vazdušne podrške je veoma rizičan. Ukrajina to zna i zato već dugo traži od Zapada da ga snabdeva. sa borbenim avionima F16.
SAD, koje ih proizvode, dale su zeleno svetlo za ovo tek krajem maja, kada je već bila u toku prva, pripremna faza ukrajinske ofanzive. Kritično za Ukrajinu, F16 koji menjaju igru sada mogu da stignu na bojno polje prekasno da bi odigrali ključnu ulogu u ranim fazama ove kontraofanzive.
„Proći će nedelje, ako ne i meseci dok ne dobijemo jasniju sliku o tome ko će pobediti u ovom ratu. Oni su iznova i iznova dokazali da su okretni, snalažljivi i inventivni. Uspešno su isterali rusku vojsku iz Hersona tako što su pogodili njihove pozadinske logističke centre do tačke gde Rusi više nisu mogli da snabdevaju svoje trupe u tom južnom gradu.
Opremljena oružjem dugog dometa poput britanske krstareće rakete Storm Shadov, Ukrajina će sada pokušati da uradi isto. Ali usred svih tvrdnji i kontra-tvrdnji o propagandnom ratu, možda će proći nedelje ili čak meseci pre nego što dobijemo jasniju sliku o tome ko će na kraju pobediti u ovom ratu“, zaključuje on u svom tekstu na BBC.
(MONDO)
