U Finskoj prave ogroman tunel za skladištenje nuklearnog otpada.
"Onkalo" je finska reč za pećinu ili udubljenje. To podrazumeva nešto veliko i duboko: ne znaš gde završava onkalo i da li se igde završava. To je prikladan naziv za ogroman tunel napravljen u Finskoj u poslednjih 20 godina. Onkalo, koji leži 450 metara duboko unutar stene ostrva Olkiluoto na jugozapadu zemlje, prvo je na svetu stalno skladište za istrošeno nuklearno gorivo.
Na Olkiluotu se nalaze tri nuklearna reaktora, koji stoje jedan pored drugog na obali mora. Treći je pokrenut tek ove godine, postavši prvi novi reaktor koji je obezbedio struju u zapadnoj Evropi u poslednjih 15 godina. Ovi reaktori, zajedno sa još dva u Lovisu na južnoj obali, proizvode 33 odsto električne energije u Finskoj. Na nekoliko minuta vožnje od reaktora Olkiluoto, privodi se kraju izgradnja prvog u svetu Geološkog odlagališta (GDF) za istrošeno nuklearno gorivo.
Izgradnja Onkala koštala je milijardu evra i očekuje se da će početi sa radom za oko dve godine. Mnogi, uključujući Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA), pozdravili su ovaj projekat. "Svi znamo za ideju o geološkom odlagalištu za radioaktivni nuklearni otpad visokog nivoa, ali Finska je prva to sprovela u delo", prokomentarisao je Rafael Marijano Grosi, generalni direktor IAEA, prilikom posete toj lokaciji 2020. godine. Druge zemlje, uključujući Veliku Britaniju, SAD, Švedsku, Francusku i Kanadu, već traže slično rešenje, kaže Geret Lou, profesor radiohemije na Univerzitetu u Helsinkiju, koji nije uključen u finski projekat.
Da li je Finska pronašla odgovor
Onkalo je napravljen tako da se u njega skladišti nuklearni otpad visokog nivoa radioaktivnosti koji može ostati radioaktivan tokom vremenskog perioda koji je ljudima neshvatljiv. Ali, to je već izazvalo debate o tome da li nešto može poći naopako. Dakle, da li je Finska zaista pronašla odgovor za nuklearni otpad - i da li neko može da garantuje da će on ostati bezbedan u dalekoj budućnosti.
Nuklearna energija trenutno obezbeđuje oko 10 odsto svetske električne energije. Budući da je ovo gorivo sa niskim sadržajem ugljenika, mnogi ga vide kao važnog igrača u borbi protiv klimatskih promena. Ali, upotreba nuklearne energije je i dalje kontroverzna tema u mnogim zemljama zbog svoje visoke cene i dugog vremena izgradnje, kao i zabrinutosti oko bezbednosti nuklearnih reaktora i nerešenog pitanja šta raditi sa nuklearnim otpadom. Ipak, nekoliko zemalja, uključujući SAD i Veliku Britaniju, grade nove reaktore ili unapređuju postojeće kako bi povećale kapacitet, dok druge kao što su Indija, Kina i Rusija planiraju ogromna proširenja.
Ostaju otvorene debate o bezbednosti samih postrojenja, ali takođe treba pronaći rešenje za ogromne količine istrošenog goriva i radioaktivnog otpada koji se akumulira i koji ostaje pretnja po životnu sredinu i zdravlje ljudi stotinama hiljada godina. Ovaj otpad treba držati podalje od ljudi i izolovati od okoline tokom vremenskog perioda koji je gotovo neshvatljiv ljudskom umu. Ovaj problem je učinio bezbedno upravljanje radioaktivnim otpadom jednim od najvećih problema nuklearne energije.
IAEA procenjuje da je oko 260.000 tona istrošenog nuklearnog goriva u privremenom skladištu širom sveta od 2016. godine, većina na lokacijama reaktora. Oko 70 odsto istrošenog goriva u svetu nalazi se u rezervoarima za skladištenje, a ostatak u kontejnerima od betona i čelika koji se nazivaju "suve bačve". Malo ko veruje da se ova situacija može beskonačno održati.
"Više od 60 godina svi smo imali koristi od nuklearne energije", kaže Luis Blekburn, profesor na Univerzitetu Šefild u Velikoj Britaniji. "Odgovornost naše generacije naučnika i inženjera je da prihvatimo izazov i da na adekvatan način odložimo otpad, umesto da ga ostavimo budućim generacijama."
Dodaje da Onkalo ima podršku javnosti i da je nastao demokratskim procesom. „To je izuzetna i ogromna prekretnica. Finska je dala primer svetu šta se može postići uspešnom saradnjom i transparentnom komunikacijom sa javnošću."
Niko još nije ponudio drugačije rešenje
Naučnici se već decenijama bore s tim kako da odlože opasan nuklearni otpad. Istrošeno gorivo je jedna od najtežih vrsta otpada za upravljanje jer je veoma opasno. On proizvodi nivo zračenja koji bi mogao da dâ smrtonosnu dozu za ljude u blizini, upozorava Blekburn.
Profesor Lou navodi da postoji naučni konsenzus da je geološko odlaganje na period od stotinu hiljada godina u posebno dizajniranim odlagalištima kao što je Onkalo, sa stabilnom formacijom stena, "najizvodljiviji pristup" za istrošeno nuklearno gorivo. „Imamo inženjerska rešenja za kopanje i tuneliranje, odlaganje otpada i izgradnju barijera kojima ga okružujemo."
Finska Uprava za radijacionu i nuklearnu bezbednost je zaključila da su karakteristike temeljne stene Onkalo povoljne za obezbeđivanje bezbednog konačnog odlaganja istrošenog nuklearnog goriva. Onkalo je, kao i ostatak Finske, veoma geološki stabilan i rizik od zemljotresa je nizak. "Stena u Onkalu je migmatit-gnajs: mešavina dve različite vrste stena u jednoj steni", objašnjava Anti Joutsen, glavni geolog iz kompanije "Posiva". "Staro je skoro dve milijarde godina i veoma je tvrdo", dodao je on.
(MONDO/RTS)
