U avgustu 2021. list "Maygar Nemzet" objavio je članak politikologa Tamaša Friča u kojem ovaj autor otvoreno zagovarao ideju da Mađarska treba da razmotri opciju izlaska iz Evropske unije. To ne bi izazvalo posebnu pažnju, da nije bilo značajnog konteksta: mediji su objavili da je autor član organizacija bliskih mađarskoj vladi, a da sam list, u kojem je tekst objavljen, zna kako da pokrene teme kojima administracija Viktora Orbana zapravo želi da proveri puls javnosti.
Stekao se utisak da se na ovaj način pokušalo ispitati kako se Mađari odnose prema ovoj kontroverznoj ideji – kontroverznoj jer, uprkos svemu, činjenica da je Mađarskoj mesto u EU nije dovedena u pitanje (sam autor kaže da je svestan da će njegova teza razbiti tabu). Ovaj utisak su pojačali ljudi bliski Orbanu; jedan od osnivača vladajuće partije Fides je, na primer, izjavio da bi danas na referendumu verovatno glasao protiv članstva.
Kandidat za izlazak
Naravno, ništa se nije dogodilo od izlaska iz EU. Međutim, tema tzv. "Huxitu" (složenica nastala po uzoru na Bregzit) i dalje se vraća. Ove nedelje kroz govor bivšeg guvernera centralne banke Andraša Simora, oštrog kritičara Orbana. Izlazak Mađarske iz EU nije najverovatniji scenario, ali je moguć: ako su prošle godine šanse bile deset odsto, "sada su porasle na 20 do 30 odsto. Bojim se da će mađarska vlada dovesti zemlju u situaciju da izlazak iz EU postane stvarna alternativa", rekao je Simor.
Jasno je zašto se povremeno govori o Huksitu: otkako je Orban došao na vlast 2010. godine, odnosi Budimpešte i Brisela su teški i napeti, uz povremene eskalacije do ivice nepopravljivosti - u pogledu funkcionisanja vladavine prava, nezavisnost institucija, migracije, LGBT prava, a poslednjih godinu dana i oko rata u Ukrajini. Zbog svega toga, Mađarska se doživljava kao kandidat za izlazak iz Evropske unije.
Orban ne želi da izađe
Mađarski premijer nije javno zagovarao niti podržao ideju o izlaskuMađarske, a njegovi bliski saradnici žestoko kritikuju medijska tumačenja njegovih izjava u tom pravcu. Pa ipak, Orban često zvuči kao da, makar i posredno, dovodi u pitanje svrhu postojanja EU: u jednom radijskom nastupu, na primer, govoreći o ratu u Ukrajini i stavu Evropske unije, protumačio je da se "samo postojanje Evropske unije, njen smisao, u očima građana dovodi u pitanje“.
Malo je, međutim, verovatno da bi se Orban zaista upustio u takvu avanturu - čak ni sada, kada je, posle ruske invazije na Ukrajinu, Mađarska dodatno politički izolovana, a zbog spora sa Briselom oko poštovanja demokratskih standarda, ne može ni do "svojih" milijardi evra iz EU fondova i plana oporavka koji je ovdašnjoj privredi preko potreban.
Bez milijardi EU
Od kada je postala članica 2004. godine, Mađarska je povukla milijarde evra iz fondova EU - prema proračunu Evropske komisije, ukupan neto iznos je ekvivalentan dva procenta mađarskog BDP-a godišnje. Ovaj novac je omogućio stabilnost Orbanovog ekonomskog i političkog modela u poslednjoj deceniji i zato ga se Orban svakako ne bi olako odrekao, ulazeći u potpuno neizvestan politički i ekonomski rizik Huxita.
I to uprkos činjenici da su milijarde, na koje Budimpešta računa, trenutno blokirane. U fondu za oporavak, na primer, Mađarskoj je predviđeno 5,8 milijardi evra, ali nije isplaćen nijedan cent. To ne znači da su oni nepovratno izgubljeni, postoje određeni pomaci u pogledu reformi koje traži Brisel, a koje bi mogle da obezbede da se odblokira protok bar dela evropskog novca. Ministar finansija Mihalj Varga rekao je pre neki dan Rojtersu da očekuje da će novac iz EU uskoro početi da pristiže.
Kritika Bregzita
Novac, međutim, nisu samo fondovi. Mađarska ekonomija je duboko integrisana u evropsko tržište, 78 odsto mađarskog izvoza ide u druge članice Unije, a 71 odsto uvoza dolazi iz EU. Nemačke kompanije su prošle godine bile drugi najveći investitori u Mađarskoj. Izlazak iz EU znači napuštanje zajedničkog tržišta, podizanje granica, uvođenje carina. Za ekonomiju kao što je mađarska, to ne samo da bi imalo besmisleno, već bi zadalo ogroman udarac.
Na kraju krajeva, Bregzit je pokazao koliko je komplikovano rasplesti pravne, institucionalne i druge veze koje čine tkivo Evropske unije. Velika Britanija, nekada druga po snazi ekonomija EU, do sada je imala vrlo malo koristi od izlaska iz Unije. Građani su očigledno očekivali više: nedavno je objavljena anketa prema kojoj 57 odsto Britanaca smatra da je Bregzit bio greška (najveći procenat od referenduma 2016.), a 63 odsto da je više neuspeh nego uspeh.
Građani nisu protiv
Za razliku od Britanije, gde je evroskepticizam duboko ukorenjen, čak i u nekim političkim partijama, u Mađarskoj to nije slučaj. Doduše, početkom godine je veliko istraživanje Evrobarometra pokazalo da je za šest meseci procenat Mađara koji pozitivno gledaju na EU pao za čak 12 poena (na 39 odsto). To, međutim, treba bar delimično pripisati stalnim kritikama domaćih vlasti na račun Brisela i nastojanju mađarske vlade da odgovornost za ekonomske probleme (inflacija je u junu, na primer, iznosila 20,1 odsto) prebaci na EU.
Javno raspoloženje, međutim, varira, često u zavisnosti od trenutnih okolnosti, pa je EU u junu imala pozitivan imidž za 43 odsto ispitanika, dok je poverenje u EU bilo još veće. Bilo bi potpuno pogrešno zaključiti iz tog ili sličnog istraživanja da mađarski građani više ne žele EU, a zatim da bi vlasti na osnovu toga htele da započnu dalekosežan proces koji nosi mnogo rizika i veoma neizvesne koristi.
(Ne)razdvojeni putevi
Pogotovo što mađarski premijer, čini se tako, zapravo ne želi da Mađarska izađe iz EU, već da EU napusti sadašnji oblik: zadržao bi, može se pretpostaviti, zajedničko tržište i fondove EU, ali bez zajedničkih vrednosti koje se moraju poštovati ako ste član kluba. Po tom nacrtu klub bi bio organizovan tako da u njemu koegzistiraju liberalne i "neliberalne" demokratije.
Zbog toga Orban želi da se promeni politički ambijent u EU i da nađe saveznike da EU prilagodi Mađarskoj, a ne obrnuto. On je pre nedelju dana, u govoru u Rumuniji, izrazio nadu da će evropski izbori sledeće godine ojačati vlade unutar EU koje odbacuju federalizam EU, za koji kaže da ga predstavljaju Nemačka i Francuska. Sve dok se to ne dogodi ili ako se to ne dogodi, stvari će ostati takve kakve jesu.
"Naši putevi su se razdvojili", napisao je politikolog u tom članku koji je podigao veliku prašinu i u Mađarskoj i u inostranstvu. Međutim, nisu se toliko razvili da bi svako krenuo svojim putem.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!