Borba sa njima traje decenijama iako skoro svi znaju da neće uspeti da ih pobede.
On je čovek koga je najmoćnija italijanska mafija stavila na listu meta. Nikola Grateri, tužilac koji vodi borbu protiv organizovanog kriminala u toj zemlji, naučio je da živi u stalnoj opasnosti. Novinari BBC-a se nalaze sa njim ispred suda u južnom regionu Kalabrije gde u tom trenutku nadgleda najveće suđenje te vrste od 1980-ih. Tamo je svedočilo više od 330 osumnjičenih, a 70 ih je već osuđeno.
Iznenada se Grateri pojavljuje, okružen pratnjom od pet policijskih automobila. Ekipa BBC-a mu se zahvaljuje na spremnosti za susret i razgovor.
“Prestanite da mi se zahvaljujete i hajde da nastavimo dalje. Ne postoji ništa što mrzim više od neproduktivnog trošenja vremena"
Čovek koga je 'Ndrangeta, po mnogima najmoćnija mafijaška organizacija na svetu, stavila na sam vrh liste za odstrel odlazi sa ekipom BBC-a do svoje kancelarije udaljene 40 minuta. Tamo će biti slobodniji da razgovara. Ulaze zajedno sa njim u njegov automobil otporan na metke i tako počinje za njih možda i najopasnije putovanje tokom njihovog boravka u Italiji.
“Imam ovakvo obezbeđenje od 1989. godine, kada je pucano na kuću moje verenice, i kada ju je neko nazvao noću da joj kaže da se udaje za mrtvog čoveka“, prisetio se on.
Ali alternative nema, s obzirom na ono što se dogodilo pre 30 godina. 1992. godine, tužilac Đovani Falkone dignut je u vazduh bombom koju je sicilijanska mafija Koza nostra postavila ispod autoputa u blizini Palerma. Ubili su njega, njegovu suprugu i tri policajca. Njegov kolega Paolo Borselino ubijen je dva meseca kasnije od eksplozije automobila bombe. Italijani još uvek vide njihova ubistva kao odlučujući trenutak u svojoj modernoj istoriji. S jedne strane sudije se poštuju zbog svog herojstva, a s druge strane brutalnost zločina ostaje snažan simbol onoga što je mafija sposobna da uradi ako joj se stane na put. Grateri kaže da često misli na ubijene sudije - i kako su i oni bili pokretne mete dok su se vozili kroz drugi deo zemlje zatrovan organizovanim kriminalom.
“Često pričam sa smrću, jer morate da racionalizujete strah da biste krenuli dalje. Inače ne bih mogao da radim ovaj posao”, rekao je Grateri.
Brzo idemo kroz teritoriju koja je bastion 'Ndrangete od njenog nastanka u 19. veku. Zločinački sindikat je zasnovan na porodičnim klanovama koji su tradicionalno kontrolisali sela na planinskim vrhovima kalabrijskog pejzaža, a njihova verna lojalnost je bila iskovana krvnim vezama. Dok su sicilijanska Koza nostra i Kamora oko Napulja poznatije na međunarodnom nivou obe su oslabljene nemilosrdnim policijskim akcijama. Kao rezultat toga, 'Ndrangeta se ustoličila na njihovom mestu i sada je najmoćnija italijanska mafija, sa ograncima širom sveta, od Južne Amerike do Australije, i procenjenim godišnjim prometom od oko 60 milijardi dolara.
Njihova valuta je kokain. Grupa dominira globalnim tržištem i sada se smatra da kontroliše do 80% evropske trgovine drogom. Većina se odvija kroz Đoja Tauro, najprometniju italijansku kontejnersku luku, ogromnu fabriku na jugu Kalabrije. Deo kokaina koji ovde stiže je za italijansko tržište, a ostatak prolazi kroz i dalje na istok, na Balkan i Crno more. Ovde je presretnuta i vojna oprema za Rusiju.
Novinari BBC-a gledaju kako tek pristigle kontejnere sa bananama iz Ekvadora proveravaju, prvo psi tragači, a zatim službenici Finansijske garde, odnosno odeljenja za finansijski kriminal, koji seku otvorene kutije da bi probušili grozdove voća. Ova pošiljka je čista – ali mnoge druge nisu, jer se količina kokaina zaplenjenog ovde skoro utrostručila u poslednje dve godine. U jednoj policijskoj akciji koja se odigrala početkom ove godine zahvatila je lučke radnike za koje se sumnja da su umešani u masivni lanac trgovine ljudima Ndrangeta. Uhapšeno je 35, a zaplenjeno je sedam tona kokaina vrednosti od 1,4 milijarde dolara. Kokain koji je zaplenila Garda u luci Đoja Tauro u poslednje dve godine čini više od polovine njihovog celokupnog ulova iz poslednje dve decenije.
“Šverc Ndrangete je možda u porastu, ali isto tako raste i policijsko znanje, sa snagama koje sarađuju preko granica”
Masovna međunarodna operacija 2019. koju su izvršili službenici u Italiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Bugarskoj dovela je do hapšenja 335 osumnjičenih, uključujući advokate, računovođe i bivšeg poslanika. Svi su bili deo ili povezani sa porodicom Mancuso - jednim od procenjenih 150 nemilosrdnih klanova koji čine 'Ndrangetu. Posle ovog, najvećeg udarca grupi u njenoj istoriji, pre dve godine počelo je takozvano „maksi suđenje” u Kalabriji. Pozivni centar na periferiji Lamecija Terme pretvoren je u prostor dovoljno veliki za oko 600 advokata i 900 svedoka, od kojih su mnogi svedočili putem video veze. Optužbe uključuju ubistvo, iznudu i trgovinu drogom. Više od 70 je već osuđeno. Sedeći u ogromnoj prostoriji, sa kavezima postavljenim sa strane, čini se da je vizuelna simbolika ovde važna: postavka dizajnirana da pokaže Italijanima da njihova država udara 'Ndrangetu i da mafijaši nisu nedodirljivi.
To je najveće suđenje u karijeri Nikole Graterija. On je posvetio - čak i žrtvovao - svoj život ovoj borbi.
“Nemam život. Da bismo ušli u kafić, moramo da stanemo i razgovaramo o tome sa mojim timom koji je zadužen za moju bezbednost. Neko uđe da plati, a onda mi uđemo i popijemo kafu. Moramo da stanemo i razgovaramo gde da koristimo kupatilo. Nisam išao u bioskop ili restoran za 25 godina. Moj berberin dolazi ovamo u kancelariju kada mi treba frizura. Jedva viđam svoju porodicu. Ali u svojoj glavi, ja sam slobodan čovek."
Pitaju ga da li sve to vredi toga. On teško uzdiše.
“Vredi ako verujete u to – a ja verujem. Verujem da radim nešto važno. Postoje hiljade ljudi koji veruju u mene i za koje sam ja poslednje sredstvo, poslednja nada za promene. Ne mogu da ih razočaram."
Među njima su Sara Skarpula i njen suprug Frančesko. U 2018. pretrpeli su nezamislivu tragediju, kada su sahranili svoje jedino dete, Matea, raznesenog bombom postavljenom na šaht ispod njegovog automobila. Njegove ubice su navodno pripadali Mankusosu, klanu 'Ndrangeta kome se trenutno sudi, a koji su ciljali na Matea i Frančeska nakon dužeg spora oko granice između zemlje. Na groblju u gradu Limbadi, samo nekoliko metara od groba Matea, leži porodična grobnica Mankuzo: žrtva i rođaci njegovih ubica gotovo rame uz rame u regionu natopljenom krvnom osvetom. U njihovoj dnevnoj sobi, gde su zidovi ukrašeni ogromnim Mateovim fotografijama, majka Sara kaže da je on bio „radost života – ljubazan i izuzetan.
“Ponosna sam što sam bila Mateova majka i ponosna što sam ga imala kao sina“ .
Sedeći pored nje, Frančesko, koji je u to vreme bio u kolima sa Mateom, rasejano kucka po stolu, bespomoćno posmatrajući kako njegova žena više ne može da zadrži suze.
„Naš više nije život“, kaže ona. „Ponekad pitam Boga: 'Gde si bio kada je Mateo umirao?' A Mateova devojka mi kaže: 'Bio je tamo, poveo Matea sa sobom'.
Limbadi je, kaže Sara, prožet 'Ndrangetom. Oni kontrolišu lokalna preduzeća, drže poluge moći i izazivaju strah svojim nasilničkim ponašanjem. Kako je njen spor oko zemlje sa njima eskalirao, ona se priseća kako su ubijali životinje koje je njena porodica držala. Seća se kako su bacali obezglavljene kokoške na krov njene kuće.
„Dok se mentalitet ljudi ne promeni, stvari se nikada neće promeniti“, dodaje ona. „Moramo da zasadimo seme promene, kao tužilac Grateri i svi tužioci poput njega. Dok ne krenemo stopama ovih ljudi, bićemo zaglavljeni ovde sa 'Ndrangetom na čelu.'
Pogled prkosa odjednom se uhvati. „Moram da se borim, da idem na liniju fronta i vičem na ulicama ovog grada: 'Ndrangeta mora da ode odavde!' Ovo nije 'Ndrangetin grad. To je Mateov grad." Međutim, pipci mafije su toliko dugi, a njena infiltracija u italijansko društvo tako duboka, da čak i Nikola Grateri kaže da Italija nikada neće biti oslobođena njenog stiska. „Može se mnogo smanjiti, ali za borbu protiv toga bila bi potrebna revolucija. I dalje nam je potreban jači sistem – i iznad svega, treba da ulažemo u obrazovanje i kulturu.“
To je, kaže, ono što je za njega kao dečaka napravilo razliku, dok su mnogi njegovi prijatelji iz detinjstva bili u zamci 'Ndrangete.
„Da sam se rodio sto metara niz put, danas bih bio mafijaški bos“, napominje on. „Ali imao sam sreće jer sam rođen u porodici poštenih ljudi. Mnogi moji drugovi iz razreda su ubijeni, druge sam ja uhapsio zbog oružja ili droge.“
Seća se da je bio prisutan kada mu je bivši školski drug uhapšen sa 800 kg kokaina na svom jedrenjaku. „Rekao mi je da je uništio svoj život. Rekao sam mu: vidi, još možeš da promeniš stvari, postoji šansa za saradnju, ali je odbio. U ovoj borbi za dušu Italije glavno pitanje je koja strana pobeđuje: mafija ili država? On se smeje. "Nerešeno je. Da bismo pobedili, moramo da promenimo pravila igre, sa dovoljno jakim zatvorskim sistemom koji bi obeshrabrio kriminalce."
Mnogima heroj, nekima neprijatelj, Grateri se čini nekako izolovanom figurom, koja se ne plaši da se bori i prevrće kamenje na najvišem nivou. Da li žali za nečim?
„Ne“, odgovara on. "Možda sam mogao da uradim više - čak i da to nije bilo ljudski moguće. Uradio sam najbolji posao na svetu - i nastaviću dokle god budem mogao. Sve u životu ima cenu, zar ne? Da bih imao normalan život, morao bih da idem sporije. Možda bih morao da radim manje. Ali osećao bih se kao kukavica. Živeti kao kukavica za mene nema smisla“.
BONUS VIDEO
(MONDO)
