Zbog pokušaja ubistva američkog predsednika, Tajna služba je promenila taktiku obezbeđivanja prvog čoveka SAD.
Džon Hinkli prove je decenije u mentalnoj ustanovi zbog pokušaja ubistva tadašnjeg predsednika Amerike Ronalda Regana u bizarnom pokušaju da impresionira glumicu Džodi Foster.
Podsećanja radi, Ronald Regan je upucan 30. marta 1981. ispred hotela "Washington Hilton" nakon što je održao govor na sastanku AFL-CIO. Strelac Džon Hinkli pucao je iz puške kalibra .22 koji je rikošetirao od predsedničke limuzine i pogodio Regana u torzo, probušivši pluća i izazvavši ozbiljno unutrašnje krvarenje. Hinkli je ispalio šest hitaca kada je Regan izlazio iz hotela. Još trojica iz Reganove pratnje su povređeni. Hinkli je očajnički želeo da impresionira glumicu Džodi Foster nakon što ju je video u filmu Taksista iz 1976. Hinkli je došao iz dobrostojeće porodice. Njegov otac Džek Hinkli, koji je umro 2008. godine, bio je predsednik “Vanderbilt Energy Corporation”.
Preselio se u LA da postane tekstopisac i pisao je pisma roditeljima govoreći o tome kako je pronašao ljubav sa ženom po imenu Lin Kolins – za koju se ispostavilo da je plod njegove mašte. Nakon što se Džodi Foster upisala na Jejl 1980. godine, Hinkli se preselio u Nju Hejven, Konektikat. Upisao se na časove pisanja da bi bio u njenoj blizini. Ona ga nije primećivala pa je on rešio da se dodatno “potrudi” - odlučio je da ili izvrši samoubistvo pred njom, otme avion ili da ubije predsednika. Odlučio se za ovo poslednje i počeo je da pravi plan kako bi mogao da se dovoljno približiti Džimiju Karteru kako bi izveo napad.
Neposredno pre nego što je upucao predsednika, poslao je Džodi Fosteru poruku. U njoj je pisalo: “Tokom proteklih sedam meseci ostavio sam vam na desetine pesama, pisama i ljubavnih poruka u slaboj nadi da ćete se zainteresovati za mene. Iako smo par puta razgovarali telefonom, nikada nisam imao hrabrosti da vam jednostavno priđem i predstavim se... Razlog zašto sada nastavljam sa ovim pokušajem je zato što ne mogu više da čekam da vas impresioniram.”
Posle pucnjave Regan je hitno prebačen u Univerzitetsku bolnicu Džordž Vašington, koja je bila udaljena nešto više od jedne milje. Ostao je hospitalizovan u bolnici 12 dana, a vratio se u Belu kuću 11. aprila 1981. godine. Prema izjavi tadašnjeg člana Tajne službe koji je telom zaštitio predsednika Regana, ovaj napad na američkog predsednika doveo je do ključne promene u načinu na koji se obezbeđuje prvi čovek SAD.
"Bio je to alarm za Tajnu službu. Od tada se koriste detektori za metal kako bi se proverio svako ko prilazi predsedniku Amerike", rekao je Tim Mekkarti.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
