Kolumnistkinja Dejli Mejla Sara Vajn podelila je sa svojim čitaocima priču o tome kakavu torturu je preživeo njen sin tokom odmora u Hrvatskoj. O neprijatnosti koju je doživeo ona je govorila u svom autorskom tekstu za pomenuti list koji vam prenosimo u celosti.

"Kada sam završila srednju školu sa odličnim uspehom poželela sam da idem na kampovanje sa tri prijatelja u Portugal. Moj otac je, međutim, bio potpuno protiv ideje da njegova ćerka sama krene u divljinu Algarve. Naježio se bukvalno kada je čuo moju ideju. Na sreću, moja majka ga je nagovorila i to je bio jedan od najboljih odmora koje sam ikada imala, iskustvo koje nikada neću zaboraviti. Portugalci su bili ljubazni i gostoljubivi, kampovi čisti i jeftini, hrana neverovatna, plaže čarobne. Celo putovanje koštalo je manje od nekoliko stotina funti i vratila sam se srećna, preplanula i spremna za sledeći korak u velikoj životnoj avanturi, univerzitet.

Četiri decenije kasnije, taj letnji odmor posle završene srednje škole ostaje neka vrsta rituala ili obreda za mnoge tinejdžere koji odlaze na fakultete. Grupe odlaze u Grčku, Španiju ili Portugaliju, a odnedavno i na mesta kao što je Hrvatska, da se opuste posle meseci učenja i napornog rada.

Turisti na meti prevaranata

Ali za mnoge, ovo iskustvo je manje proslava njihove novostečene slobode već je više grubo buđenje za surovu stvarnost korumpirane i grabežljive turističke industrije koja ne samo da vidi mlade Britance u inostranstvu kao legitimne mete za razne prevare, već se čini i da aktivno preziru njihovo prisustvo. Postoji mnoštvo izveštaja o napadima, prevarama ili užasavajućim tretmanima turista od strane vlasti.

U Barseloni, kriminalci pljuju turiste koristeći to kao tehniku odvlačenja pažnje dok ih džepare. Postoje lažne rezervacije, prevare sa narukvicama (gde vas hakeri očaravaju da im pustite da vam vežu narukvicu na zglobu, a zatim zahtevaju apsurdnu sumu novca), prevare sa portirima, priče o ljudima kojima se naplaćuju dodatne kašičice i tanjiri, ili da seku npr sendviči na pola. Ali postoji i gore - mnogo gore. Jednog Britanca su izbacivači na Kipru navodno pretukli na smrt. Priča se da mu je jedan od njih skočio na glavu. Jedan 21-godišnjak je umro nakon što je pokušao da prekine tuču na Ibici. Izveštaji o nasilju su sve češći, a bande biraju mlade, naivne turiste kao lak plen.

Što me dovodi do prošle srede, kada me je probudilo uporno zujanje telefona. Zamagljenih očiju posegnula sam za svojim naočarama i videla vreme: 2:33 ujutro. Ko bi mogao da zove u ovo doba?! Nakon što sam konačno otključala telefon (moj identifikator lica nikada ne prepoznaje moje jutarnje lice, verovatno zato što više ličim na zgužvanu papirnu kesu nego na čoveka), bila sam užasnuta. Bio je to moj sin, koji je u to vreme boravio na odmoru u Hrvatskoj. Bio je u Uberu i vraćao se u stan koji je delio sa prijateljima – ali vozač je tražio dodatnih 60 evra, koje kao tinejdžer nije imao u budžetu. Kada je moj sin odbio, vozač je vikao na njega na hrvatskom, zaključao vrata i prošao pored stana mog sina u drugi deo grada.

Sukob sa vozačem Ubera zbog 60 evra

Bio je zarobljen u autu sa ljutitim Hrvatom koji mu preti i traži novac. Tako prestravljen me je pozvao u pomoć. Nepotrebno je reći da sam bila van sebe. Posle nekoliko mahnitih razgovora (telefonski signal je stalno opadao, što nije pomoglo mom krvnom pritisku), prebacila sam nešto novca na njegov račun (hvala Bogu za internet bankarstvo) tako da je mogao da ga podigne sa blagajne i preda novac u zamenu da ga ovaj odveze kući. Moj sin je bio potresen, ali bezbedan. Kasnije je objasnio da je ceo taj njegov boravak tamo bio obeležen sličnim događajima. Svugda pretnje nasiljem. Jedne noći, jedna devojka je bila odvojena od njihove grupe i trojica muškaraca su je saterala ispred kluba, naredili joj da preda novac i telefon. Ako pokuša da pozove pomoć, rekli su da će biti izbodena. Ili još nešto gore.

U razgovoru sa decom prijatelja takvi incidenti izgledaju uobičajeno. Piće se sipa. Seksualni napadi. Sve je daleko od pitomog leta u Portugalu koje sam doživeo pre svih tih godina. Ljudi moraju da budu spremni na rizik kada su u pitanju jeftini odmori. Nove destinacije kao što je Albanija mogu izgledati privlačno, sa dobrim hotelima, dugim peščanim plažama i jeftinim restoranima (prosečna cena piva je samo 1,69 funti). Ali ne zaboravimo da je glavni izvoz Albanije organizovani kriminal.

Šteta, jer su putovanja i otkrivanje drugih kultura među najbogatijim iskustvima koja svako, posebno mlada osoba, može da preduzme. Ali, nažalost, vremena su se promenila.

BONUS VIDEO:

tiktok/ninaskocak Letovanje u Albaniji

(MONDO)