Prema nekim informacijama tradicija potiče još iz 18. veka.
Da li ste znali da u Nemačkoj prvaci prvi dan u školu dolaze sa ogromnim kornetima? Reč je o tradiciji koja je stara više od jednog veka a evo šta se krije iza svega. Hajde na početku da objasnimo šta je školski kornet?
“Schultüte – takođe poznat kao ‘školski kornet’ ili ‘torba u obliku korneta’ u nekim delovima Nemačke – je kartonska kutija u obliku oštrouglog korneta koju deca nose sa sobom kada počnu školu”, rekla je Amrei Gold, šefica odnosa s javnošću za Severnu Ameriku u Nemačkom nacionalnom turističkom odboru.
Napomenula je da nemačka deca dobijaju ove kornete od svojih roditelja prvog dana osnovne škole, što se obično dešava oko 6. godine. Schultüte je veoma velik i može biti potpuno zaobljen i u obliku korneta ili više ličiti na piramidu na šestouglojnoj osnovi.
“Školski korneti obično su punjeni slatkišima i sitnim poklonima poput bojica ili drugog školskog pribora”, objasnila je Gold. “Naziv ‘šećerni kornet’, koji je u nekim područjima uobičajen za školski kornet, dolazi od punjenja slatkišima.” Šaljivo je primetila da možda ideja da svaki dan moraju ići u školu narednih 12-13 godina zahteva “zaslađivanje” poslasticama i poklonima. Schultüte je takođe velika prilika za fotografisanje, budući da se mnoga deca slikaju sa svojim kornetima i ponekad znakom na kojem piše “Moj prvi dan škole”, piše Haffington post a prenosi portal Detinjarije.
“Kornet je tradicija već dugo vremena i važan je deo prvog dana škole za decu u Nemačkoj”, rekla je Kirsten Benker, koja radi u jezičkom odeljenju Goethe-Instituta u Minhenu. “Cilj korneta je naglasiti prelazak iz jednog statusa u drugi. Ovaj prelaz je povezan sa mnogim promenama za dete i porodicu i to treba obeležiti kroz ritual.”
Odakle potiče ova tradicija?
“Običaj da se prvačićima daju Schultüte prvog dana škole praktikuje se u Nemačkoj još od 19. veka, ali koreni idu čak u 18. vek”, objasnila je Gold. “Istoriski, koreni potiču iz Saksonije i Turingije, ali danas je dobro poznat širom Nemačke.”
Pokazala je na rane dokaze iz autobiografije saksonskog teologa Karla Gotliba Bretšnajdera, koji je krenuo u školu 1781. ili 1782. godine i sećao se da mu je školski učitelj dao vrećicu slatkiša. Dvadeset godina kasnije, kada je Johan Daniel Elster krenuo u školu u Benshausenu, Turingija, 1801. godine, čak se kaže da je dobio veliku vreću šećera od kantora ‘prema starom običaju'”, dodala je Gold. “Dalji dokazi dolaze iz Jene u vezi sa gradskim kantorom Georgom Mihaelom Kemleinom 1817. godine, Drezdena 1820. godine i Leipziga 1836. godine.”
Rane verzije ovog običaja uključivale su priču deci da postoji posebno “drvo školskih korneta” kod kuće njihovog učitelja ili na školskom dvorištu. Kada bi školski korneti porasli dovoljno, bilo bi vreme da ih uberu i krenu u školu.
“Običaj se proširio delom i zbog dečje knjige pod nazivom ‘Zuckertütenbuch für alle Kinder, die zum ersten Mal in die Schule gehen’ (‘Knjiga o šećernom kornetu za svu decu koja prvi put idu u školu’) autora Morisa Hegera”, objasnila je Benker, napominjući da je knjiga iz 1852. godine sugerisala da učitelji beru kornete za svoje učenike sa tog posebnog drveta. “U svojim dečjim sećanjima, ‘Kada sam bio mali dečko’, Erih Kestner opisuje svoj prvi dan škole u Drezdenu 1906. godine i svoj ‘šećerni kornet sa svilenom mašnom'”, primetila je Gold. “Kada je hteo da pokaže torbu komšiji, ispustio ju je i sadržaj je pao na pod: Bio je ‘do članaka u slatkišima, čokoladama, smokvama, uskršnjim zečevima, smokvama, narandžama, tartufima, vaflima i zlatnim bubicama’.”
Iako je Schultüte počeo kao pretežno centralnonemačka tradicija, praksa se proširila i na druge oblasti.
“Berlin je bio prvi veliki grad izvan originalnih područja u kojima su školski korneti postali uobičajeni – iako su bili retki pre Prvog svetskog rata”, rekla je Gold. “Postepeno se običaj proširio na jug i zapad.” Nakon podele Nemačke posle Drugog svetskog rata, tradicionalni okrugli korneti dužine oko 70 cm postali su standardna praksa u Zapadnoj Nemačkoj, dok su oni u Istočnoj Nemačkoj izabrali šestougaone Schultüte dužine oko 84 cm.
“Danas je tradicija raširena u celoj Nemačkoj, kao i u Austriji i nemačkom govornom delu Švajcarske”, primetila je Benker. “Centralno-nemačke regije, gde je započela, su takođe područja gde se razvila veoma specifična tradicija oko ovog školskog korneta – velike porodične zabave, i poručivanja torti sa imenima dece u pekari za prvi dan.”
Kako se pravi školski kornet?
“Iako možete kupiti gotove kornete u prodavnici, mnogi roditelji sami prave svoje školske kornete, sa ili bez svoje dece”, rekla je Benker. “Generalno gledano, deca mogu biti veoma kreativna u ukrašavanju svojih šećernih korneta.”
Zaista, postoji mnogo onlajn tutorijala koji objašnjavaju kako napraviti Schultüte od debelih papirnih proizvoda poput plakata – iako se takođe mogu koristiti karton i plastika. Danas postoje i održiviji školski korneti napravljeni od tkanine, koji se mogu pretvoriti u jastuke.
“Ako roditelji neće da prave školske kornete, ili se kupuju gotovi ili ih deca sama prave u vrtiću”, rekla je Gold, dodajući da su u prošlosti kumovi često davali deci školske kornete. “Najveći proizvođač školskih korneta u Nemačkoj je Nestler GmbH Feinkartonagen u Ehrenfriedersdorfu. On proizvodi preko 2 miliona školskih korneta godišnje.”
Pored tradicionalnih slatkiša, današnji korneti se takođe mogu napuniti školskim priborom, knjigama ili nečim za igru.
Neke škole čak imaju smernice za maksimalnu veličinu školskih korneta učenika, i može postojati određeni dan upisa pre prvog nastavnog dana, kada deca dobijaju svoje kornete i slikaju se. I tradicija više nije eksplicitno ograničena samo na početak osnovne škole.
“Danas se ponekad dele mali korneti sa slatkišima prilikom prelaska iz osnovne škole u srednju školu ili na početku stažiranja ili studija”, rekla je Gold. “Međutim, oni su i dalje pretežno povezani sa početkom škole.”
BONUS VIDEO:
(MONDO)
