Bogata zemlja sa jakom državom blagostanja i visokim nivoom ljudskih prava suočava se sa sve više problema.
Na pomen Kanade, mnogima su prve asocijacije pozitivne i prijatne: bogata zemlja sa jakom državom blagostanja i visokim nivoom ljudskih prava, tolerantna i sa mnogo manje oružanog nasilja od svog južnog suseda. Samo je malo prehladno. Ali izgleda da je taj rašireni i popularan pojam Kanade zastareo. Izveštaji koji pristižu sa severa sve više ukazuju da u ovoj članici grupe G7 - koja okuplja sedam najrazvijenijih zemalja Zapada - stvari i nisu tako bajkovite, piše Slobodna Dalmacija.
Poslednji izveštaj objavljen je ove nedelje. Naručila ga je kanadska vlada i odnosi se na beskućnike u Kvebeku, najvećoj i drugoj po broju stanovnika od 13 kanadskih provincija. Ispostavilo se da se broj beskućnika u Kvebeku udvostručio za četiri godine: 2018. bilo ih je manje od šest hiljada (5.789), a prošle godine registrovano je deset hiljada, od čega skoro polovina (4.690) u Montrealu.
Marina Bulos-Vinton, direktorka Chez Doris, koja nudi usluge i sklonište beskućnicama u Montrealu, prokomentarisala je izveštaj za kanadsku javnu televiziju CBC. Rekavši da njena organizacija ulaže velike napore da otvori više skloništa, ona je rekla da je broj žena kojima je potrebna 'skoro duplo više od onoga što smo očekivali'.
Istovremeno, mnoge od ovih žena su izbeglice, 'kojima nije dato dovoljno novca i sredstava da stanu na čvrsto tlo'. "Sada se davimo zbog ogromnog broja žena koje treba da jedu, a organizacije poput naše ne mogu same da reše krizu bez dodatne podrške", rekla je Bulos-Vinton. A gradonačelnik grada Kvebeka (u kome je broj beskućnika od 2018. do 2022. porastao za 36 odsto) Bruno Maršand nazvao je situaciju 'neprihvatljivom'. "Tužno je što sve više ljudi živi na ulici", rekao je Maršand.
Mladi se vraćaju roditeljima
Porast beskućništva je odraz socijalne situacije u kojoj je stanovanje poskupelo, a inflacija uništava životni standard. Prema podacima Kanadske nacionalne stambene agencije (CMHC), od svih zemalja grupe G7, kanadska domaćinstva imaju najveće stambene dugove, koji iznose 107 odsto nacionalnog BDP-a.
U takvim prilikama sve više mladih ljudi se žali da više ne mogu da plaćaju kiriju, i vraćaju se roditeljima. Indikativan je podatak, objavljen u junu ove godine, da su čak 81 odsto korisnika skloništa za beskućnike odrasli samci koji imaju posao, ali su im prihodi premali da bi mogli da plaćaju kiriju, a mnogi od njih imaju i probleme.
Taj junski nacionalni izveštaj od strane Community Food Centers Canada (CFCC) otkrio je alarmantnu stopu siromaštva među radno sposobnim samcima u Kanadi, tri puta veću od nacionalnog proseka. Prema izveštaju, više od petine odraslih samaca (22 odsto) živi ispod granice siromaštva, pre svega zato što imaju niske plate i/ili privremene poslove sa skraćenim radnim vremenom 'koji nemaju beneficije i stabilnost'.
U izveštaju se navodi da je skoro milion samaca u radnom dobu zaglavljeno u 'dubokom' siromaštvu, sa prosečnim godišnjim prihodom od 11.700 dolara, što je manje od polovine praga sa niskim primanjima (25.252 dolara) za jedno odraslo domaćinstvo. "Dokazi su neverovatno jasni – kroz žalosno neadekvatne programe podrške dohotku i tržište rada koje stvara nesigurnost sa niskim platama i malo beneficija, mi zarobljavamo ljude u siromaštvu u ovoj zemlji", najavio je izvršni direktor CFCC Nik Saul.
Pet miliona siromašnih
Savremeno kanadsko društvo je zapravo prilično precizno u The Independentu 2017. prikazao tada 91-godišnji kanadski sindikalist, urednik i novinar Ed Finn (umro je 2020.), u eseju pod naslovom "Šokantno visoka stopa siromaštva u SAD jednake i u Kanadi", gde je naveo da pet miliona Kanađana (od njih 37 miliona) živi u siromaštvu.
"Mi Kanađani skloni smo da zauzmemo stav civilizacijske superiornosti prema našim južnim susedima. Klimamo glavama s prezirom na društveni i ekonomski prestup koji prožima njihovu kulturu i ekonomiju. Ali naš osećaj superiornosti ide predaleko kada tvrdimo da je Kanada najbolja zemlja na svetu", piše Fin.
Zatim navodi komparativne prednosti Kanade u odnosu na SAD: "Da, Kanada je na mnogo načina bolja zemlja za život od SAD. Imamo bolje zdravstvene i obrazovne sisteme, daleko manje rasnih sukoba, daleko manje kriminala i zatvaranja, mnogo manje oružja i ubistava iz vatrenog oružja i izdašnije socijalne programe", navodi Fin.
Banke hrane
"Stopa siromaštva u Kanadi je skoro ista kao u Sjedinjenim Državama. Od 320 miliona Amerikanaca, 45 miliona živi u siromaštvu, što je otprilike svaki sedmi. U Kanadi pet miliona ljudi živi u siromaštvu, od čega ukupno 37 miliona, što je tek nešto niže od stope u SAD", piše Fin.
Kanadski sindikalist i novinar navodi da tri miliona kanadskih domaćinstava živi u stambenim uslovima koji su "podstandardni – pretrpani, neadekvatno opremljeni i jedva dostupni porodicama sa niskim primanjima". Svako peto domaćinstvo je prinuđeno da 50 odsto prihoda troši na kiriju.
Tri miliona kanadske dece živi u siromaštvu, odnosno svako peto dete. UNICEF rangira Kanadu na 26. mesto od 29 bogatih zemalja po ukupnoj lošoj brizi o deci, dok OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) rangira Kanadu na poslednju od 25 zemalja zbog neadekvatnosti i nepristupačnosti programa brige o deci.
Kako Fin ističe, jedno od osam kanadskih domaćinstava se "muči da stavi hranu na sto" i samo ih banke hrane 'spasavaju od gladi'. Od 2008. upotreba banaka hrane se povećala u 11 od 13 kanadskih provincija, u svim osim Njufaundlenda i Labradora. "Ovo je samo uzorak statističkih dokaza koji jasno pokazuju da su životi miliona Kanađana i njihove dece jadni, neizvesni, nesrećni i često opterećeni hladnoćom i glađu", zaključuje Fin.
Zdravstvo je takođe u kolapsu
Jedna od stvari kojom se Kanađani već dugo ponose je njihov univerzalni zdravstveni sistem. Ali izgleda da im ni u tom sektoru javor više ne cveta, kako su u prošlogodišnjem članku pod naslovom "Uprkos visokoj potrošnji, kanadski zdravstveni sistem ozbiljno propadao" izjavili analitičari Instituta Frejzer Moir Mekenzi i Barua Bačus.
Koristeći podatke iz 2020. godine, izveštaj Instituta Frejzer upoređuje potrošnju i efikasnost zdravstvenih sistema u 30 zemalja koje imaju univerzalnu zdravstvenu zaštitu. Među tih 30 zemalja sa univerzalnom pokrivenošću, Kanada je rangirana kao zemlja sa najvećom potrošnjom na zdravstvo (13,3 odsto BDP-a), ali uprkos tome, 'učinak Kanade bio je osrednji do loš'.
Odnosno, kako autori preciziraju: Naši dolari za zdravstvenu zaštitu jednostavno nisu bili prevedeni u resurse i pravovremenu negu.' Tako je Kanada po nizu pokazatelja bila na začelju liste posmatranih zemalja: po broju kreveta (23. od 28), MRI aparatima (26. od 29), CT skenerima (27. od 30). ) i dostupnih lekara (28. od 30). U ovo se uklapa i istraživanje Komonvelt fonda, prema kome je Kanada i 2016. i 2020. bila najgora među deset zemalja sa univerzalnom zdravstvenom zaštitom po čekanju na preglede specijalista i čekanju na operacije. Nakon svega navedenog, čini se da svađa o kanadskoj hladnoći dobija na težini, piše Slobodna Dalmacija.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
