Nakon rekordnog izvoza ruske nafte, Kina sve više počinje da se oslanja na Teheran.
Nakon ovogodišnjeg rekordnog nivoa izvoza ruske nafte u Kinu, koji je kulminirao u junu, došlo je do naglog preokreta. Kineska carina je u julu prijavila pad uvoza nafte iz Rusije za 23 odsto: sa 10,5 miliona tona (2,56 miliona barela dnevno) na 8,07 miliona tona (1,9 miliona barela dnevno), da bi u avgustu izvoz pao za još 0,1 milion barela. dnevno. Razlog je namera režima Vladimira Putina da poveća cenu nafte pošto su se Rusija i Saudijska Arabija u julu dogovorile o dobrovoljnom smanjenju izvoza ugljovodonika. Stvoren je rusko-saudijski pakt koji je uslovio rast cene nafte, koja je tokom jula i avgusta bila između 75 i 90 dolara po barelu brenta. Kao rezultat toga, uprkos smanjenju obima snabdevanja, prihod od izvoza nafte iz Rusije je u avgustu porastao za 1,8 milijardi dolara na 17,1 milijardu dolara.
Istovremeno, Kina, najvažniji ruski saveznik, ovog leta je povećala proizvodne kapacitete svojih rafinerija i uvoz, ali iz Irana, koji je ušao u prazan prostor zbog kineskog smanjenja uvoza skupe nafte iz Rusije. Iranci godinama ne mogu normalno da prodaju naftu, posebno posle 2018. kada je tadašnji predsednik SAD Donald Tramp ponovo uveo sankcije Teheranu. Iranska trgovina ugljovodonicima odmah je pala na 0,5 miliona barela dnevno, a u nekim mesecima skoro na nulu jer su, pod pritiskom Vašingtona, svi glavni klijenti Teherana – Indija, zemlje EU, Turska, Japan i Južna Koreja prestali da kupuju naftu od Irana. Jedini izuzetak je Kina, gde su tankeri iz trećih zemalja dovozili iransku naftu i tako zaobišli sankcije.
Sada je trgovina između Teherana i Pekinga intenzivirana. Prva polovina 2023. godine bila je posebno uspešna za Iran. Omogućeno je da se izvoz nafte približi 1,5 miliona barela dnevno, a u avgustu do 2,2 miliona barela. Posao cveta jer Iranci prodaju naftu Kinezima sa prosečnim popustom od 10 do 15 dolara, mnogo više od onoga što nudi Rusija, i kao rezultat toga, kineski uvoz ugljovodonika iz Irana se skoro udvostručio, prenosi Jutarnji.
Zvuči čudno, ali Teheran je dobio neočekivanu pomoć Amerike u povećanju izvoza nafte u Kinu. SAD su ozbiljno uznemirene mogućnošću visokih cena nafte zbog pada ruskih zaliha izazvanog sankcijama zbog rata u Ukrajini. SAD su računale na saradnju Saudijske Arabije u smanjenju cene ugljovodonika, ali Rijad ne samo da ne pomaže Amerikancima, već radi u tandemu sa Moskvom na podizanju cene nafte.
U takvim okolnostima, administracija predsednika Džoa Bajdena dozvoljava Iranu da poveća izvoz u Kinu jer je na svetskom tržištu jeftinije nafte. Iako izgleda da je Iran konačno dobio dugo očekivanu šansu da popravi katastrofalno stanje svoje ekonomije, tamošnja ekonomija ne ide ništa bolje. Inflacija je 50 odsto, budžet ostaje u deficitu, a Svetska banka predviđa usporavanje privrednog rasta Irana u periodu 2024-2025, uprkos tome što je rast BDP-a iznosio četiri odsto godišnje. U 2022. je usporen na tri odsto, a u 2023. i naredne dve godine predviđa se stagnacija na dva odsto.
Bonus video:
(Mondo)
