Slovačka se sprema da izabere svog petog premijera za samo četiri godine. U anketama vodi opoziciona stranka Roberta Fica, simpatizera Kremlja. Na Zapadu se zbog toga upalio alarm. Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu prošlog februara, Slovačka je bila jedan od najčvršćih saveznika Kijeva. Dve zemlje dele granicu, Slovačka je bila prva zemlja koja je poslala protivvazdušnu odbranu u Ukrajinu i dočekala je desetine hiljada izbeglica.

Ali sve bi to moglo da se promeni ako Fico dođe na vlast. Bivši premijer ne krije svoje simpatije prema Kremlju pa je talo okrivio „ukrajinske naciste i fašiste“ da su isprovocirali ruskog predsednika Vladimira Putina da pokrene invaziju, ponavljajući lažnu priču koju je Putin koristio da opravda svoju invaziju.

Fico je pozvao slovačku vladu da prestane sa isporukom oružja Kijevu i rekao da Slovačka „neće slati još jednu rundu municije“, ako on postane premijer. On je i protiv ulaska Ukrajine u NATO. Grigorij Mesežnikov, politički analitičar i predsednik Instituta za javne poslove, slovačkog istraživačkog centra, rekao je da, kao i mnogi simpatizeri Rusije, Fico svoju podršku Moskvi predstavlja kao „mirovnu“ inicijativu.

“On i njegovi saveznici tvrde da ne bi trebalo da šaljemo oružje Ukrajini jer će to učiniti da rat traje duže. Kažu da će biti mira ako prestanemo da šaljemo oružje Ukrajini, jer ako ne prestanemo, sukob će se završiti ranije. Dakle, u suštini, oni nisu za mir, oni za Ruse“, rekao je on za CNN.

Fico je ranije bio premijer Slovačke više od jedne decenije, prvo između 2006. i 2010., a zatim ponovo od 2012. do 2018. Bio je primoran da podnese ostavku u martu 2018. nakon višenedeljnih masovnih protesta zbog ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnirove. Kuciak je izvestio o korupciji među elitom u zemlji, uključujući ljude direktno povezane sa Ficom i njegovom strankom SMER.

Haos i svađe

Slovačka (1).jpg
Alexandros Michailidis/Shutterstock 

Birači su se okrenuli od SMER-a na narednim izborima 2020. godine i izabrali stranku desnog centra Obični ljudi i nezavisne ličnosti (OlaNO). Prvobitno viđeni kao dah svežeg vazduha, OLaNO i njegov lider Igor Matovič na kraju su razočarali mnoge svoje glasače. Matovič, milioner, pobedio je na izborima na snažnoj antikorupcijskoj platformi, obećavajući da će „počistiti“ Slovačku. Ali njegova antikorupcijska akreditacija je ranije pretrpela nekoliko udaraca. Bio je primoran da prizna da je plagirao svoju magistarsku tezu a na sve to predsedavao je vladom opterećenom sukobima. Bio je primoran da se povuče nakon nešto više od godinu dana nakon što je njegova jednostrana odluka da kupi vakcine protiv Covid-19 od Rusije izazvala pobunu u njegovoj koalicionoj vladi.

Matovič je zamenio mesta sa ministrom finansija Eduardom Hegerom, ali se haos nastavio. Dok se zemlja borila sa posledicama pandemije i ruske invazije na Ukrajinu, sve više sukoba i ličnih svađa doveli su do kolapsa vladajuće koalicije u decembru. Heger je nastavio da bude privremeni premijer, ali je i on na kraju dao ostavku u maju i zamenio ga je tehnokrata, Ludovit Odor.

Nova šansa

Slovačka (3).jpg
Bumble Dee/Shutterstock 

“Godinu dana nakon poslednjih izbora, izgledalo je skoro da će stranka potpuno nestati. Ali (Fico) je uspeo da se rehabilituje i sada je favorit“, rekao je Mesežnikov. „SMER i dalje ima snažnu podršku među svojim biračima i ova podrška je emotivno povezana sa (Ficom), ali su im pomogli i brojni sukobi unutar vlade i neki spoljni faktori, uključujući Covid, visoku inflaciju, energetsku krizu. i rat u Ukrajini“.

Slovačka ima komplikovan izborni sistem i fragmentiranu političku scenu, sa čak 10 političkih grupacija koje su potencijalno sposobne da dostignu cenzus od 5% potreban za ulazak u parlament. To znači da čak i ako Ficova stranka pobedi na izborima, verovatno će mu trebati bar jedan koalicioni partner. On nije isključio saradnju sa Republikom, ekstremističkom ekstremističkom desnicom koja tvrdi da je rat u Ukrajini posledica „politike širenja NATO-a” i „agresije Kijeva na rusku manjinu u istočnoj Ukrajini”.

Vladine borbe i nekoliko korupcijskih skandala visokog profila oslabili su poverenje ljudi u javne institucije i stvorili plodno tlo za propagandne i dezinformacione kampanje. U poslednjem preokretu prošlog meseca, slovačka policija optužila je šefa špijuna u zemlji i nekoliko drugih najviših bezbednosnih zvaničnika za zaveru radi zloupotrebe moći. Fico, koji je blizak nekima od onih koji su umešani u skandal, opisao je situaciju kao „policijski udar“. Prema istraživanju GlobSec-a, bezbednosnog trusta mozgova sa sedištem u Bratislavi, samo 40 odsto Slovaka veruje da je Rusija odgovorna za rat u Ukrajini, što je najmanji procenat među osam centralno-istočnih evropskih i baltičkih država na koje se GlobSec fokusirao. U Češkoj, koja je sa Slovačkom činila jednu državu, 71% ljudi krivi Rusiju za rat. Isto istraživanje je pokazalo da 50% Slovaka doživljava Sjedinjene Države — dugoročnog saveznika zemlje — kao bezbednosnu pretnju.

Dominika Hajdu, direktorka politike u GlobSec-ovom Centru za demokratiju i otpornost, rekla je da je Slovačka jedinstveno ranjiva na rusku propagandu.

Proruski nastrojeni

Slovačka (2).jpg
Alexandros Michailidis/Shutterstock 

„Neke od partija koje trenutno vode u anketama šire iste narative – na primer da je Zapad taj koji pokušava da nas 'uvuče' u rat i da je svako ko je proukrajinski orijentisan automatski anti-Slovak", rekla je ona.

Istakla je da proruska propaganda ima odjeka i zato što je veliki deo stanovništva uvek bio veoma proruski nastrojen, a čak i sada oko četvrtine ljudi pozitivno gleda na ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Istorijski gledano, uvek je postojao jak panslovenski narativ o Rusiji kao jačem bratu koji će zaštititi Slovake od Mađara i koji je potom oslobodio Slovačku od nacista“, dodala je ona.

Slovačka ima komplikovane odnose sa Mađarskom, koja je vekovima bila deo Austrougarske imperije. Mađari su najveća manjina u Slovačkoj i mnogi Mađari još uvek vide Trijanonski sporazum iz 1920. godine, koji je redefinisao nacionalne granice posle Prvog svetskog rata, kao nepravdu prema njihovoj zemlji. To je dovelo do nacionalističke retorike sa obe strane granice. Vera Jourova, najviši zvaničnik Evropske komisije za digitalna pitanja, rekla je da će glasanje u subotu biti „probni slučaj“ koliko su kompanije društvenih medija bile efikasne u suprotstavljanju ruskoj propagandi u Slovačkoj, jer je to pitanje toliko linija podela na izborima.

„Slovačku je (Rusija) izabrala kao zemlju u kojoj postoji plodno tlo za uspeh ruskih prokremljskih, proratnih narativa“, rekla je Vera Jourova, najviši zvaničnik Evropske komisije za digitalna pitanja.

Mesežnikov je rekao da Fico i njegovi saveznici koriste sve veći zamor i bes među slovačkim glasačima zbog nedvosmislene podrške vlade Ukrajini.

„Vlada je donela veoma brzu i čvrstu odluku — i rekao bih da se time našla na pravoj strani istorije — da podrži Ukrajinu“, rekao je on. „Slovačka je postala proaktivna članica EU u predlaganju sankcija Rusiji i poslala svu opremu koju je mogla Ukrajini.

Odluka Slovačke da pošalje protivvazdušnu odbranu samo nekoliko nedelja nakon početka invazije praćena je isporukom oklopnih vozila, helikoptera, haubica i druge opreme. Slovačka je takođe primila više od 100.000 ukrajinskih izbeglica — primetan broj za zemlju od samo 5,4 miliona. Međutim, Mesežnikov je rekao da se velika grupa Slovaka ne slaže sa tim pristupom — i da su SMER i Republika brzo počeli da im se dodvoravaju.

„Njihov drugi argument, osim mirovnog, jeste da ne treba da pomažemo Ukrajini jer je to na štetu Slovaka. Kažu da je to preskupo i da treba da brinemo samo o sebi“, rekao je Mesežnikov.

To je moćan argument za birače koji se bore sa krizom troškova života, ali Mesežnikov je rekao da to nije u potpunosti zasnovano na činjenicama jer je većina podrške subvencionisana sredstvima Evropske unije.

(MONDO)

BONUS VIDEO

"ZAŠTO PRETIŠ NUKLEARKOM AKO TI OFANZIVA IDE TAKO DOBRO?" Milić o optužbama da je Ukrajina lažna država: Zelenskog NE KONTROLIŠU! Kurir TV