Ruski predsednik Vladimir Putin otkrio je detalje sastanka sa Bilom Klintonom.
Vladimir Putin je svojevremeno u velikom intervjuu za američke medije izneo šokatne detalje sa jednog od poslednjih sastanaka sa predsednikom SAD Bilom Klintonom. On je govoreći o odnosu Rusije i NATO pakta ispričao o čemu je konkretno razgovarao sa Klintonom i tom informacijom potpuno šokirao američkog reditelja Olivera Stouna koji je sa njim radio intervju.
"Zašto tako oštro reagujemo na širenje NATO alijanse? Ono što nas brine je praktično delovanje NATO pakta. Znam kako se tamo donose odluke. Sećam se jednog od svojih poslednjih sastanaka sa tadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom tokom njegove posete Moskvi. Tokom sastanka ja sam mu rekao da bismo mogli da razmotrimo opciju da Rusija postane članica NATO-a. Klinton mi je na to rekao – zašto da ne. Ali se onda američka delegacija vrlo unervozila. Evo objasniću vam zbog čega su se naši partneri toliko unervozili oko eventualne mogućnosti da Rusija bude članica NATO pakta. Pazite, ako bismo postali članica Alijanse, onda bismo i mi imali pravo glasa i ne bismo dozvolili da oni manipulišu nama", rekao je Putin tada.
Putin je ojačao NATO pakt
Trebalo bi istaći da ono što danas mnogi analitičari ističu je upravo podatak da je Putin taj koji je osnažio sam NATO pakt. Pre deceniju, Putin je imao veoma dobro podeljene karte. NATO je propadao pod teretom rata u Avganistanu i nerazumne intervencije u Libiji. Što se tiče Amerike i Evrope svi napori da se suprotstave ovim trendovima i učvrste stari savez bili su ograničeni evropskom uzdržanošću da troši više na odbranu i toksičnom zavisnošću od ruske nafte i gasa. U međuvremenu, ruska ekonomija se oporavila od recesije 2008. i bila je dovoljno zdrava da podrži dugoročni program vojne modernizacije. Rusija je postajala sve jača kako su se njeni tradicionalni protivnici raspadali. Pozornica je postavljena za Putina. E onda je on uprskao stvar, piše Warontherocks.
Ruska aneksija Krima i njena podrška separatistima u istočnoj Ukrajini bili su bespotrebne greške. Rusija je uživala ogroman uticaj u Ukrajini čak i nakon pobune na Majdanu krajem 2013. Imala je podršku značajnih glasačkih blokova na istoku i decenijama je obezbeđivala pristup mornarici. Ali to nije bilo dovoljno i Rusija je ušla u taktiku “sive zone“ kako bi pokušala da potkopa ukrajinsku vladu. Putinov gambit udahnuo je novi život NATO-u i zaustavio oživljavanje Rusije.
NATO (ni)je prekršio obećanje
Godinamja unazad jedna od stalno prisutnih tema kada se pomenu Rusija i NATO je navodno obećanje koje je Alijansa dala Moskvi da se NATO neće proširiti.
"SSSR nikada nije ponuđena formalna garancija o ograničenjima proširenja NATO-a posle 1990.", napisao je Džon Lou, istraživački saradnik koji je autor sekcije. "Moskva samo iskrivljuje istoriju da bi očuvala antizapadni konsenzus kod kuće", prenosi RSE.
Nikolaj Sokov, bivši ruski diplomata koji je bio u Ministarstvu inostranih poslova u Moskvi između 1987. i 1992. ne slaže se s tim.
"Članak Četam hausa je veoma loš - zvuči kao djelo koje je proizvelo Odjeljenje za ideologiju Centralnog komiteta" Komunističke partije Sovjetskog Saveza, rekao je on za RSE. "Ipak, nismo morali da dođemo do toga i to pitanje je moglo da ostane mala skripta u istoriji koje ne mora da se rešava", rekao je on. "Više se radi o načinu proširenja NATO-a i argumentima koji se koriste za promovisanje proširenja."
S druge strane, dokumenti sa kojih je skinuta oznaka tajnosti iz američkog Nacionalnog arhiva, u koje je imala uvid i Al Džazira, pokazuju da je bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov dobio usmene bezbednosne garancije da neće doći do širenja Severnoatlantskog saveza na istok od predsednika Džordža Buša starijeg, njegovog državnog sekretara Džejmsa Bejkera, nemačkog kancelara Helmuta Kola, britanske premijerke Margaret Tačer i francuskog predsednika Fransoa Miterana. Gorbačov se nije potrudio da traži da se ova obećanja zapišu u dokument koji će biti potpisan kako bi to postao obavezujući dokument za strane učesnice u budućnosti. Pojedini istoričari smatraju da bi se dokumentovanjem američkih i zapadnih obećanja izbegla trenutna kriza u Ukrajini.
Na sastanku s Gorbačovim o budućnosti evropske bezbednosti, održanom 9. februara 1990. godine, tadašnji američki državni sekretar izjavio je čuvenu rečenicu “Ni centimetra prema istoku”, u eksplicitnoj potvrdi da Vašington ne namerava da proširi NATO na istok. Dokumenti pokazuju da su se mnogi lideri evropskih zemalja početkom devedesetih godina prošlog veka protivili članstvu bilo koje od zemalja Centralne ili Istočne Evrope u NATO-u. Ova obećanja su došla u kontekstu pregovora na najvišim nivoima o ujedinjenju Nemačke 1990. godine, što uzastopnim pritužbama Rusije da je obmanuta u vezi sa širenjem NATO-a daje značajan kredibilitet.
Dokumenti potrepljuju kritiku Roberta Gejtsa, bivšeg direktora Centralne obavještajne agencije o ”napretku širenja NATO-a na istok 1990-ih, nakon što su Gorbačov i drugi bili navedeni da veruju da se to neće desiti”.
BONUS VIDEO
(MONDO)
Zašto tako oštro reagujemo na širenje NATO alijanse? Ono što nas brine je praktično delovanje NATO pakta. Znam kako se tamo donose odluke. Sećam se jednog od svojih poslednjih sastanaka sa tadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom tokom njegove posete Moskvi. Tokom sastanka ja sam mu rekao da bismo mogli da razmotrimo opciju da Rusija postane članica NATO-a. Klinton mi je na to rekao – zašto da ne. Ali se onda američka delegacija vrlo unervozila. Evo objasniću vam zbog čega su se naši partneri toliko unervozili oko eventualne mogućnosti da Rusija bude članica NATO pakta. Pazite, ako bismo postali članica Alijanse, onda bismo i mi imali pravo glasa i ne bismo dozvolili da oni manipulišu nama.
