Iskusni novinar koji tri decenije izveštava sa Bliskog istoka otkriva nam šta smo prevideli.
Brzina i intenzitet kojim se razvijaju događaji na području Izraela i Palestine zaprepastili su svet, a više od 1.000 ljudi ubijeno je od kada je u subotu ujutro počeo koordinisani napad Hamasa. Londonski "Tajms" donosi analizu sa mogućim scenarijima daljeg razvoja sukoba.
Izrael ima nekoliko opcija. Jedna od njih su vazdušni udari na Gazu koji su trenutno u toku u kombinaciji sa blokadom čitavog pojasa. Izraelske vazduhoplovne snage, borbeni avioni i bespilotne letelice od subote gađaju ciljeve u Gazi. Druga opcija je velika kopnena ofanziva sa oklopnim divizijama koje uništavaju infrastrukturu Hamasa. Izrael okuplja vojsku za tu akciju, ali pažljivo bira trenutak kada će je rasporediti, s obzirom na to da je borba u gusto naseljenom urbanom prostoru kao što je Gaza spora i teška.
Značajan datum početka sukoba
U međuvremenu, Izrael bi mogao izvesti manje operacije poput eliminisanja visokopozicioniranih vođa Hamasa i spasavanja izraelskih zarobljenika. Što se tajminga tiče, Tajms navodi da je taj detalj izrazito značajan. Hamas je gotovo sigurno planirao napad tokom jevrejskog praznika Simčat Tora, zbog toga što su mnogi vojnici na odmoru, a građani se okupljaju na verskim i muzičkim događajima.
Na jednom od takvih događaja u južnom Izraelu Hamas je ubio stotine ljudi. Datum napada je možda odabran i povodom godišnjice Jomkipurskog rata koji je počeo 6. novembra 1973. i koji je trajao gotovo tri nedelje.
Neki izraelski obaveštajci navode da su politička previranja i protesti protiv Netanjahuove vlade koji su podelili društvo takođe mogli motivisati Hamas na napad. Što se desetine taoca tiče, oni bi mogli biti dragoceni adut za pregovore. Zadržani su na tajnim i izolovanim lokacijama širom Gaze s obzirom na to da je Hamas svestan toga da će Izrael pokušati da ih spase. Anšel Pfefer, novinar Times-a koji skoro 30 godina pokriva Bliski istok, tvrdi da će Hamas, ako im iskustvo iz prošlosti išta znači, maksimalno čuvati otete Izraelce. On navodi kako su oni trenutno njihova najvrednija imovina te bi se mogli potencijalno iskoristiti u zamenu za oslobađanje Palestinaca zatvorenih u Izraelu.
Mirovni procesi na Bliskom istoku
Trenutno stanje utiče na čitav Bliski istok pa tako i na tamošnje mirovne procese. “Avramovi sporazumi” koje je Izrael pre tri godine potpisao s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Marokom i Bahreinom izdržali su prethodne nemire u Gazi i verovatno će preživeti i ove. Prozapadni arapski režimi doneli su stratešku odluku o otvorenoj saradnji sa Izraelom i to se neće promeniti. Međutim, problem je u Saudijskoj Arabiji i njihovim pregovorima s Izraelom. Saudijci nisu obožavaoci Hamasa, koji vide kao izvor nemira u regiji, ali rat velikih razmera u Gazi ostaviće malo vremena za pregovore, a Saudijci neće hteti da ih drugi vide kao previše bliske Izraelu dok palestinski civili umiru.
Umešanost Irana u sukob
Iran je Hamasov glavni sponzor i izvor sredstava, oružja i ekspertize. Iranski glavni klijent u regiji, libanski Hezbolah, često ugosti vođe Hamasa u Bejrutu i blisko koordiniše s njima. Bez sumnje, Iran ima veliki interes da ovaj rat uspe kako bi oslabio svog neprijatelja, a možda i kompromitovao izraelsko-saudijske pregovore. Međutim, iako nikoga neće iznenaditi ako je Teheran zaista bio upleten, do sada nema jasnih dokaza da je Iran planirao ili upravljao napadom, piše Tajms.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
