Nakon neočekivanog napada HAMAS-a na Izrael, pokrenute su sumnje u spremnost izraelske vojske i njihovih obaveštajnih službi.
Izraelski premijer, Benjamin Netanjahu najavio je višestruku odmazdu koja će "promeniti Bliski istok" kao odgovor njegove zemlje na upad Hamasa. Izrael kreće u "punu opsadu" Gaze, a Izrael je već pripremio i 300.000 rezervista, što je prvi put u istoriji. Mnogi se nakon dramatičnih upozorenja Netanjahua pitaju koliko je zapravo jaka izraelska vojska, nakon što su je pripadnici HAMAS-a "uhvatili na spavanju".
Pre svega, recimo da su izraelske kopnene snage učestvovale u svakoj misiji, uključujući arapsko-izraelski rat 1948., krizu na Sueckom kanalu 1956., šestodnevni rat 1967., rat Jom Kipur 1973., operaciju Entebe 1976., operaciju Entebe 1982. Libanski rat, prva i druga intifada i ratovi u Gazi.
IDF je osnovana 31. maja 1948. godine, samo dve nedelje nakon što je Izrael proglasio nezavisnost. Od svog nastanka, njeni vodeći principi su oblikovani potrebom zemlje da se brani od brojčano superiornih suseda. Primarni element ove doktrine je verovanje da Izrael ne može sebi priuštiti da izgubi nijedan rat.
Iran bolji od Izraela?
Svake godine od 2006. Global Firepower objavljuje svoj godišnji izveštaj i rangiranje nacionalnih oružanih snaga, od najjačih do najslabijih.
Ovogodišnja rang lista vojne snage zemalja objavljena je sredinom godine. Prema Firepower-u, Izraelske odbrambene snage su na 18. mestu. Ukrajina je trenutno na 15. mestu, dok je Iran na 17. poziciji. A Egipat (14. mesto) je bolje rangiran od Izraela.
Iako Global Firepower otkriva neke odnose moći i predstavlja pristojan pokazatelj vojnog potencijala, generalno se ne smatra najpouzdanijim metodom rangiranja jer ne uzima u obzir sve važne parametre. Ova skala se najviše kritikuje zbog uzimanja u obzir broja konkretnog naoružanja, a nije u dovoljnoj meri zasnovana na visokoj tehnologiji i nivou obučenosti i borbenog iskustva same vojske.
ONO ŠTO KRIJU OD CELOG SVETA, SRAVNILO BI BLISKI ISTOK: Koliko je jaka izraelska vojska, evo šta sve imaju od naoružanja
Ovo posebno važi za Izrael, čija se snaga manifestuje upravo u naprednom naoružanju, koje podrazumeva sofisticirano vazduhoplovstvo i protivraketne odbrambene sisteme. U zemlji postoji i obaveza služenja vojnog roka, što doprinosi velikoj i dobroj vojsci.
Global Firepower ne razmatra čak ni aspekt partnera, a jasno je koliko Izrael ima koristi od Sjedinjenih Američkih Država, verovatno najjače vojne sile na svetu.
Prema ovim podacima, izraelsko vojno osoblje broji 646 hiljada ljudi, od kojih se 173 hiljade smatra aktivnim. U rezervi ima 465.000 vojnika. Vojsku čini 200.000 vojnika, ljudstvo vazduhoplovstva broji 89.000 vojnika, a mornaricu oko 20.000.
Staž vojnog roka traje 32 meseca za muškarce i 24 meseca za žene, nakon čega sledi višedecenijska obavezna rezerva (do 50 godina za žene i 55 za muškarce).
Ratna mornarica Izraela ima ukupno 109 plovila, dok Vazduhoplovstvo ima 656 različitih jedinica, od kojih su 323 borbena aviona. Izraelske snage imaju i 1.015 bespilotnih letelica, od kojih su borbene 350. Što se tiče kopnenih snaga, Izrael ima ukupno 21.114 jedinica. Ima 1370 tenkova i 7714 drugih borbenih vozila.
Čuvena izraelska gvozdena kupola
U svakom slučaju, Izrael je danas vojna supersila i jedan od najvećih svetskih izvoznika oružja sa oko 6,5 milijardi dolara godišnje prodaje oružja.
Pisali smo i da se smatra da Izrael ima najbolju protivvazdušnu odbranu na svetu, posebno razvijenu za odbranu od svih vrsta raketa i projektila. Uz protivraketne sisteme Arrov 3 i David's Sling, najupečatljiviji je raketni sistem Iron Dome.
To je mobilni protivvazdušni odbrambeni sistem koji funkcioniše u svim vremenskim uslovima. Razvile su ga dve izraelske firme, Rafael Advanced Defence Sistems i Israel Aerospace Industries, a njegov glavni cilj je lociranje, presretanje i uništavanje projektila koji ciljaju naseljeno ili strateški važno područje.
To je uređaj specijalizovan za rakete kratkog dometa koje imaju kratko vreme leta. Sistem detektuje rakete u radijusu od četiri do 70 kilometara, čija putanja ide ka naseljenim ili strateški važnim lokacijama. Izrael se nada da će u budućnosti proširiti radijus funkcionalnosti na 250 kilometara.
Jedan od najboljih tenkova na svetu
Što se tiče proizvodnje izraelskog naoružanja, treba istaći tenk Merkava IV, koji je sličan nemačkom glavnom borbenom tenku Leopard 2 koji je postao poznat po upotrebi u Ukrajini. Reč je o tenku koji je Izrael počeo da proizvodi nakon što je njegov oklopni korpus pretrpeo velike gubitke protiv Egipta i Sirije u ratu 1973. godine, sa ciljem da smanji zavisnost od inostranih isporuka oružja.
Američki časopis National Interest, koji se bavi spoljnim odnosima i odbranom, izabrao je pet najboljih vojnih tenkova na svetu. Izraelski tenk Merkava Mark IV zauzeo je četvrto mesto.
"Merkava ima odličan oklop; njena kupola i prednji deo tenka pod oštrim uglom su dizajnirani da predstavljaju maksimalnu odbranu oklopa pod svim uglovima, tako da kupola ima ivicu poput noža. Motor tenka se nalazi na prednjoj strani, stvarajući gusta masa između neprijateljske vatre i posade“, navodi se.
Modifikovani F-16
Izraelske odbrambene snage upravljaju najvećim kontingentom F-16 van američkog vazduhoplovstva. Čuveni lovac je F-16I Sufa (Sufa na hebrejskom znači oluja sa grmljavinom).
Prva flota stigla je u Izrael 2004. godine i sadržala je niz specijalizovanih modifikacija modela F-16 Fighting Falcon, koji je svoj prvi let izveo 1976. godine.
Elbit Sistems je proizveo avionski nišan na kacigu. Avion može da leti na veoma malim visinama, čak i noću i po lošem vremenu, što mu omogućava da izbegne neprijateljski radar, a sistemi njegovog naoružanja su među najnaprednijim na svetu.
Imaju nuklearno naoružanje
Rašireno je mišljenje da Izrael takođe poseduje nuklearno oružje. Procene izraelskih zaliha kreću se između 80 i 400 nuklearnih bojevih glava, a veruje se da zemlja poseduje sposobnost da isporuči na nekoliko načina, uključujući letelice i krstareće rakete lansirane sa podmornica.
Veruje se da Izrael ima nuklearno oružje od 1966. godine. Izrael vodi politiku namerne dvosmislenosti, nikada zvanično ne poričući ili priznajući da poseduje nuklearno oružje. Umesto toga, on godinama ponavlja da "Izrael neće biti prva zemlja koja će uvesti nuklearno oružje na Bliski istok“.
Po glavi stanovnika, Izrael troši više na vojsku nego SAD
Prema izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz 2022. godine, Izrael će potrošiti 23,4 milijarde dolara, ili 1 odsto ukupne globalne potrošnje, na svoj sektor odbrane 2022. Ovo je prvi pad vojne potrošnje u Izraelu od 2009. godine.
Podaci koji najviše otkrivaju koliko Izrael troši na vojsku je onaj koji govori o potrošnji po glavi stanovnika. Prvo mesto na ovoj rang listi drži Katar, koji je, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta, trošio 3.955 dolara po glavi stanovnika.
Izrael je na drugom mestu. Jevrejska država je potrošila 2.769 dolara po glavi stanovnika. Treće su SAD sa 2405 dolara. U prvih deset zemalja su i Kuvajt, Singapur, Saudijska Arabija, Norveška, Australija, Oman i Finska.
Bonus video:
(Mondo/Index)
