Mnogi vide Putina kao glavnog krivca, koji podstiče više sukoba nego što Zapad može da podnese.
Hamasov brutalni napad na Izrael izveden je na rođendan ruskog predsednika Vladimira Putina, čiji je trenutno najveći strateški prioritet da skrene podršku i pažnju Zapada sa Ukrajine. Sada se postavlja pitanje koliko je zapravo Kremlj odgovoran za ovu oluju rastućih kriza – u Izraelu, na Kosovu, na Kavkazu i u Africi. Mnogi vide Putina kao glavnog krivca, koji podstiče više sukoba nego što Zapad može da podnese.
Ali iako Putin nije 'zapalio' sve ove krize, činjenica je da sada rado doliva ulje na vatru i uživa u haosu, a propagandisti bliski Kremlju već predviđaju da će ovaj bliskoistočni rat biti pobeda za Rusiju, piše u svojoj analizi Politico. "Ovo je verovatno bio Putinov najbolji rođendanski poklon. Napad na Izrael će privući pažnju, s obzirom na prirodnu usredsređenost SAD na Izrael. Nadamo se da ovo neće imati dramatičan efekat na podršku Ukrajini, ali naravno mnogo će zavisiti i od dužine sukoba na Bliskom istoku. Ako zaista želimo da budemo geopolitička Evropska unija, moramo biti u stanju da se nosimo sa više kriza u isto vreme", rekao je diplomata EU, piše Politiko.
U Vašingtonu se, međutim, veruje da će napadi Hamasa na Izrael smanjiti fokus SAD na Ukrajinu – osim toga, SAD su trenutno zaokupljene posledicama prošlonedeljnog smenjivanja predsednika Predstavničkog doma Kevina Makartija od strane republikanaca, koji pripadaju grupi konzervativaca koji su pokušali da prekinu pomoć Ukrajini . Trka za naslednika Makartija je u toku, što otežava administraciji predsednika Džoa Bajdena da dobije odobrenje Kongresa za bilo kakvu dodatnu pomoć Izraelu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se sada sasvim opravdano plaši da bi Zapad mogao da izgubi fokus na Kijevu. Ističe da su Iran i Rusija, koji podržavaju Hamas, bliski saveznici, a borbu protiv Rusije i islamističkih militanata potpuno izjednačava.
Ali koliko su Rusi umešani u napade Hamasa?
Rusija se dugo udvarala islamističkim militantima, a lider Hamasa Ismail Hanije nedavno je posetio Moskvu sa drugim zvaničnicima. Posle subotnjih napada, Rusi su se brzo prisetili starih planova da vrate granice Izraela na mesto gde su bile 1967. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je stvaranje palestinske države "sprečeno destruktivnom politikom SAD", a bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev nazvao je napade Hamasa na Izrael "očekivanim".
"Umesto da aktivno rade na palestinsko-izraelskom rešenju, ovi američki moroni pružaju punu pomoć neonacistima u Ukrajini, suprotstavljajući dve blisko povezane nacije", izjavio je on. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odmah se oglasio rekavši da će se finansiranje Ukrajine sada neizbežno smanjiti. Da li sve ovo ukazuje na direktnu umešanost Rusije u napade na Izrael? Politiko piše da se to i dalje čini neuverljivim, napominjući da Rusija nije ni blizu toliko važna kao Iran, barem kada je reč o naoružavanju i finansiranju Hamasa.
"Politička podrška Moskve Hamasu podstakla je tu grupu da počini nasilje, ali svaka druga ruska uloga u sukobu je verovatno mnogo skromnija. Takva strategija omogućava Rusima da i dalje tvrde da podržavaju mirovni proces, a nasilje na Bliskom istoku istovremeno skreće pažnju sa ruske agresije na Ukrajinu i odvlači američku pomorsku flotu od Crnog mora do istočnog Mediterana", navodi Norman Rul, bivši visoki zvaničnik američke obaveštajne službe.
Koketiranje sa Hamasom i podrška Palestincima takođe pomažu Putinu u njegovim nastojanjima da sebe prikaže kao važnog igrača u globalnom prestrojavanju protiv Zapada, u čemu ima podršku saveznika Kine i Irana. Nedavno je, podsetimo, izjavio da je namera Rusije da "izgradi novi svet", a za rat u Ukrajini okrivio je Zapad.
Nema sumnje da i Iran želi novi svetski poredak, ali je diskutabilno koliko direktno Teheran zaista daje određena naređenja Hamasu. Norman Roule sumnja da je Iran učestvovao u operativnom planiranju napada na Izrael. Politico takođe ukazuje na Nagorno-Karabah, još jednu žarišnu tačku u kojoj je Putin optužen za namerno podsticanje krize u kojoj je više od 100.000 etničkih Jermena napustilo svoje domove nakon napada Azerbejdžana 19. i 20. septembra. Ali i tamo je situacija složena. Neki veruju da je Rusija pokazala veliki znak slabosti u tom sukobu i da Moskva više ne može da garantuje bezbednost Jermena pred napadom Azerbejdžana koji podržava Turska.
Rusija, s druge strane, sugeriše da je namerno prekinula podršku Karabaškim Jermenima kako bi kaznila jermenskog premijera Nikola Pašinjana zbog odustajanja od saveza sa Rusijom i pokušaja da svoju zemlju potisne dalje ka Zapadu. U slučaju Nagorno-Karabaha, Putin je verovatno odigrao ulogu. Nekoliko iskusnih posmatrača smatra da je moguće da Azerbejdžan pošalje svoje trupe i bez zelenog svetla Moskve. Slučajno ili ne, dok su azerbejdžanske snage napredovale, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu bio je u Teheranu, koji je već tradicionalni neprijatelj Azerbejdžana.
A Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, smatra da je za katastrofu na Kavkazu kriv Putin. "Jermeni su izdani nečinjenjem ruskih mirovnih snaga", izjavio je on.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
