OVO JE NAJVEĆA PRETNJA U 2024.- U TOKU VELIKA ESKALACIJA: Bliski istok i Ukrajina nisu jedini, ovde je novo žarište!

Energetska kriza, koju je produbio rusko-ukrajinski sukob, sada jača zbog novog ratnog žarišta na Bliskom istoku. Svet je uplašen da bi lokalni sukob između Izraela i Hamasa mogao da se proširi, da dobije veće razmere od lokalnih dešavanja. A taj strah odrazio se najpre na tržište "crnog zlata“.

"Ukoliko sukob ostane u ovim okvirima, on ne može da izazove potrese na naftnom tržištu. Ono što je nepredvidivo, je uvlačenje u sukob drugih zemalja iz regiona, što može da izazove destabilizaciju i eskalaciju na naftnom tržištu. Rizik jeste prisutan, ali imali smo poslednjih godina, u tom istom regionu, slične sukobe, kada su izraelski avioni napadali iranske brodove, kada je Iran oborio američki špijunski dron...to su bile ozbiljne pretnje po naftno tržište. Nadam se da će ovoga puta razum prevladati, jer ni u čijem interesu nije da se sukob proširi".

Nafta poskupela

"Prošlu nedelju su obeležila dva faze uticaja. U ponedeljak je došlo do rasta cena nafte za oko 3,5 procenta, međutim u utorak i sredu se pokazalo da nije bilo potrebe za tim. U četvrtak su SAD uvele sankcije pojedinim tankerskim kompanijama za prevoz sirove nafte, jer su učestvovali u transportu ruske nafte po cenama višim od 60 dolara po barelu, što je limit koji su članice G27 i EU odredile prošle godine. Te sankcije su sa tržišta skinule ozbiljan logistički kanal i samim tim nije bilo dovoljno nafte. Zbog toga je nafta u petak i ponedeljak imala veću cenu, a ne toliko zbog napada Izraela na Palestinu.

Na globalnom planu u toku je eskalacija sukoba, pod tim ne mislim samo na rat Ukrajine i Rusije, i sukob Izraela i Hamasa, cela Afrika je u ratnim sukobima, a ona je takođe, važan izvor nafte. Eskalacija se ne zaustavlja, stalno se pojavljuju nova žarišta i to će biti jedna od najvećih pretnji u 2024. godini", poručio je Mićović u podkastu "Energija Sputnjika". 

Bez nafte, naime, nema ni transporta ljudi i roba ali, ni kretanja vojske. Potražnja za naftom je iz godine u godinu sve veća, a Mićović ističe da OPEK smatra da će "naftni pik" trajati čak do 2045. godine, dok Međunarodna agencija za energetiku smatra da će maksimalna potražnja za ovim energentom trajati do 2035. godine. 

"To je razlika dobrih 10 godina, oba stava su racionalna, ali to je toliko dug period, da niko ne može pouzdano da zna u kom smeru će se društvo tehnološki razvijati", zaključio je Mićović. 

"OPEK je izašao sa procenom da će biti potrebno ulaganje od 630 milijardi dolara godišnje sve do 2045. da bi se zadovoljili apetiti tržišta za naftom. Ako se ne bude ulagala ta cifra u nova nalazišta ili povećanje efikasnosti postojećih, neće moći da se zadovolje cene tržišta. Međunarodna agencija čak navodi da će do 2035. godine cena sirove nafte biti 190 dolara po barelu uobičajeno, ne incidentno. To znači jako visoku cenu nafte, što bi bila ozbiljna posledica", kaže Mićović.

Osim na naftno tržište krizno žarište na Bliskom istoku moglo bi uticati i na tržište prirodnog gasa, jer poskupljivanje jednog energenta po pravilu izaziva lančanu reakciju, a geopolitičke odluke, poput novouvedene takse na tranzit ruskog gasa kroz Bugarsku, još nisu pokazale sve potencijalne posledice na snabdevanje ovim energentom, posebno sada, na početku grejne sezone.

Bonus video:

(Mondo)