Sajmon Kuper, kolumnista poslovnog lista Fajnenšel tajm, u velikoj analizi navodi da Putin ima veliku vojnu prednost, u odnosu na Zapad, a i Kinu.
Sajmon Kuper, kolumnista poslovnog lista Fajnenšel tajms, objavio je članak u kojem objašnjava zašto veruje da će Zapad ponovo povlađivati Putinu u trenutnom ratu sa Ukrajinom – upoređujući situaciju sa Jugoslavijom.
Kako prenosi Fajnenšel tajms, Emanuel Makron već godinama razgovara sa Vladimirom Putinom o partnerstvu. U leto 2019. pozvao ga je na Azurnu obalu da razgovara o izgradnji "nove arhitekture bezbednosti i poverenja između Rusije i EU“. Putin je navodno bio zbunjen, s obzirom da se Makron nije potrudio da prethodno proveri da li to žele i druge evropske zemlje.
"Mislite li da ćete uspeti da ih ubedite?", upitao je Makrona.
Zbog tih razgovora na Azurnoj obali i nakon što je Rusija prošle godine izvršila invaziju na Ukrajinu, reditelj dokumentarnog filma "Predsednik, Evropa i rat” Gi Lagaš upitao je Makrona da li zaista veruje da će razgovor sa Putinom dovesti do nečega drugo, na šta je on odgovorio potvrdno.
Nakon što mu je direktor ukazao da se to po svemu sudeći nije dogodilo, Makron je pristao. Francuska novinarka Silvi Kaufman je, analizirajući tu scenu u svojoj nedavno objavljenoj knjizi pod naslovom "Les aveugles“ ("Slepi“), zaključila da se čini da je u tom trenutku Makron konačno shvatio ko je Vladimir Putin.
"Les aveugles” objašnjava zašto je Zapad pogrešno protumačio Putina. Kaufman je putovao širom Evrope, ispitujući bivše lidere i diplomate, iskopavajući davno zaboravljene sastanke i dokumente na međunarodnim samitima.
Kolumnistkinja Kuper objašnjava da je iz njene knjige stekao utisak da su zapadni lideri često bili slepi za Putina i da su istočne Evropljane tretirali kao drugorazredne nacije koje ne treba konsultovati. On nastavlja da su umirivanjem Rusije od 2008. do 2022. zapravo sledili sopstvene interese, što će se, kako veruje, ponoviti.
"Svaka zapadna zemlja imala je svoj razlog da pogrešno protumači Putina. Francuzi su zadržali fantaziju da su supersila, a ne samo da prate SAD. Nemci su, priča Kaufman, osećali da duguju Rusiji (mada ne Ukrajini, Belorusiji, itd.) za svakog poginulog Sovjeta u Drugom svetskom ratu. A nemačka industrija je žudela za jeftinom ruskom energijom. Nemački lideri su zamišljali da Putin teži ekonomskoj racionalnosti, baš kao i oni", kaže Kuper.
Kaže da nije previše mario za SAD, iako ih je povredila Putinova invazija na Gruziju 2008. godine. Bivša državna sekretarka Kondoliza Rajs je tokom ovogodišnje panel debate podsetila na diskusiju u Beloj kući na kojoj je zaključeno da američke vojne snage neće ući u rat protiv Rusa, za šta Kuper navodi da je zapravo oduvek bilo poznato.
On je mislio na knjigu Silvije Kaufman, koja otkriva da je Obamina administracija 2014. naredila Ukrajini da ne pruža otpor, nakon čega je veliki deo ukrajinske vojske na Krimu pobegao u Rusiju, a sam ministar odbrane je takođe pobegao na Krim i odveo ruske državljanstvo.
Knjiga opisuje da je tada njegov naslednik rekao ukrajinskom predsedniku da nemaju vojsku. Kuper je za Fajnenšel tajms rekao da ono što se promenilo između 2014. i 2022. nije Putin ili Zapad, već Ukrajina koja gradi ozbiljnu vojsku.
"Tek pošto je pružila otpor Putinu, konačno su to učinile i iznenađene zapadne zemlje. Ali kako god se ovo odigralo, zapadne armije neće pobediti Rusiju, koja ima jednu vojnu prednost nad Zapadom, a možda čak i nad Kinom: tretira svoje građane kao topovsko meso. Za dve decenije SAD su izgubile oko 7.000 vojnika u Iraku i Avganistanu i odustale od rata. Ruska vojska je u prvih 18 meseci rata izgubila možda 120 hiljada i nije se potrudila da mnoge od njih sahrani", tvrdi Kuper.
On smatra da mladi Nemci, Amerikanci, Britanci i Francuzi neće ginuti u ledenim rovovima da spasu istočnu Evropu, navodeći da je od te premise pošla Angela Merkel, kancelarka koja je upravljala zavisnošću Nemačke od ruskog gasa.
Kaufman je u knjizi objavio deo jednog njihovog razgovora u kojem Putin kaže Merkelovoj da će joj reći istinu, na šta ona odgovara: "Ali Vladimire, nadam se da uvek govoriš istinu“. Navodno joj je uzvratio da svi lažu.
"Ja lažem, ti lažeš, Emanuel laže, čak će i gospodin Zelenski lagati, to je normalno", navodi se u knjizi.
U kolumni za Fajnenšel tajms, Kuper pretpostavlja da zapadni lideri sada znaju da Putin laže, pa će kada dođe vreme pokušati da nateraju Zelenskog da položi oružje. Ističe da to ne naziva mirom, već sličnom razmenom kao između francuskog predsednika Nikole Sarkozija i gruzijskog lidera Mihaila Sakašvilija tokom 2008. godine.
"Pošto Zapad neće srušiti Putina, moraće da žive sa imperijalističkom Rusijom. Od 1945. do 1990. naučili su da to mogu, iako znaju da istočna Evropa ne može", navodi on.
On je podsetio na razgovor između britanskog vojnika Ficroja Meklina i Vinstona Čerčila, u kome je Meklin bio zabrinut da će posleratna Jugoslavija postati komunistička. On piše da ga je Čerčil pitao da li namerava da živi u Jugoslaviji posle rata, na šta je vojnik odgovorio da nema planova, a Čerčil je rekao: "Nemam ni ja”.
"Zamenite Ukrajinu Jugoslavijom i ostaju tragovi tog zapadnog stava: oni više nisu slepi, samo su sebični", zaključuje kolumna Fajnenšel tajmsa.
Bonus video:
(Mondo)
