Do kraja Hladnog rata 1989. bilo je preko 400 podmornica na nuklearni pogon u radu ili u izgradnji širom sveta.
Da li ste se ikada zapitali gde nuklearne podmornice idu kada nisu više u funkciji? Odnosno, gde se čuvaju njihova visoko radioaktivna jezgra nakon što su povučena iz upotrebe? Postoji mesto u Americi koje se zove Trench 94 (Rov 94), koje je zapravo groblje nuklearnih podmornica, koje sadrži desetine starih reaktora koji se tu čuvaju zauvek, piše portal IFLS.
I dok je lokacija bezbedna i dizajnirana tako da radioaktivnost ne utiče na životnu sredinu, broj starih jezgara će verovatno rasti u narednim godinama. Nuklearne podmornice su sumnjiv simbol tehnoloških dostignuća. Ne samo da im njihovo atomsko gorivo omogućava neograničen domet širom svetskih okeana, već mogu da rade oko 20 godina.
Ova sposobnost neprekidnog rada bez potrebe za dopunom goriva je od velike prednosti u ratu. Podmornice na nuklearni pogon, za razliku od onih na dizel motor, ne moraju da izranjaju na površinu da bi uzele vazduh za svoje motore, tako da ne rizikuju da budu uočene od strane neprijatelja.
Razvoj ovih efikasnih plovila započeo je još 1940-ih, a prvi put su testirani 1953. Prva podmornica na nuklearni pogon, USS Nautilus, konačno je puštena 1955. godine. Tehnologija je brzo napredovala i razvijena je su razna druga plovila, kao što su nosači aviona (USS Enterprise) i krstarice (USS Long Beach). Do kraja 1962. godine, američka mornarica je imala 26 nuklearnih podmornica u radu, a još 30 je bilo u izgradnji.
Do kraja Hladnog rata 1989. bilo je preko 400 podmornica na nuklearni pogon u radu ili u izgradnji širom sveta. Danas je taj broj mnogo manji - oko 150, iako je broj zemalja koje razvijaju brodove porastao. Pored nuklearnih podmornica, neke zemlje su razvile i brodove na nuklearni pogon koji rade u civilne svrhe, kao što su ruski ledolomci koji istražuju arktičke regione.
Veliko reaktorsko groblje
Kada se reaktori uklone, potreban je čitav proces da se uklone njihova veoma opasna jezgra. Prvo, posude se iseku na segmente da bi se uklonilo jezgro reaktora i njegovo gorivo; u SAD, gorivo se šalje u Nacionalnu laboratoriju Ajdaha. Deo koji se uklanja sadrži okolni trup, olovnu zaštitu reaktora i gorive sklopove.
Kada se uklone, "suve bačve", kako ih zovu, transportuju se rekom Kolumbija, a zatim se istovaruju u luci Benton, gde se kamionom prenose do lokacije u Hanfordu u Vašingtonu. Ovde se nalazi Rov 94. Kada bačve stignu, premeštaju se u otvoreni rov dug 304,8 metara. Trenutno se na lokaciji nalazi oko 136 bačvi, koje su vidljive sa Google mapa.
Bačve, poznate kao kontejneri visokog integriteta (HIC), dizajnirani su da drže svoj radioaktivni sadržaj 300 godina i da prežive ozbiljna oštećenja. Ipak oni predstavljaju izazov za buduće generacije. Prema američkoj mornarici, svaka bačva sadrži oko 25.000 kirija radijacije, koja bi ubila čoveka nakon izlaganja.
Kako vreme bude prolazilo, sve više reaktora će biti dodato, a ovo je samo groblje američkih brodova. Svaka zemlja sa nuklearnim podmornicama imaće svoje lokacije.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)
