Naučnici su rešili misteriju o formiranju vulkanske superstrukture veličine preko 200.000 kvadratnih kilometara ispod Tihog okeana. Tim međunarodnih istraživača utvrdio je da je struktura nastala kada su dinosaurusi vladali Zemljom pre 145 do 66 miliona godina i da raste i danas, piše "Live Science".

Istraživači su koristili seizmičke podatke, uzorke stena i kompjuterske modele da identifikuju četiri perioda vulkanskih erupcija duboko ispod površine. Takođe je utvrđeno da struktura sadrži retke elemente koji se koriste u pametnim telefonima, računarima i medicinskim uređajima. U novoj studiji, međunarodni tim naučnika predvođen Kevinom Konradom, docentom geonauke na Univerzitetu Nevada u Las Vegasu, prikupio je podatke kako bi odredio starost Melanezijskog graničnog platoa. Oni su tokom okeanske ekspedicije 2013. godine prikupili uzorke stena sa više tačaka oko platoa.

Analiza starosti i hemijskog sastava ovih stena pomogla im je da sastave delove slagalice. Analiza nudi uvid u sile koje su formirale Zemlju kakvu poznajemo i može pružiti uvid u to kako će izgledati budućnost naše planete. Zemljini okeani su puni podvodnih vulkana. Njihove erupcije su formirale lance ostrva poput Havaja i Japana, kao i podmorske planine i grebene koji nikada nisu probili površinu okeana.

Neke od struktura stvorenih vulkanskom aktivnošću su se vremenom izgradile u veće formacije. Melanezijski granični plato je jedna takva struktura - okeanska nadgradnja srednje ploče, kako je nazivaju Konrad i njegove kolege. "Postoje neke karakteristike u basenu Pacifika gde (naučnici) imaju samo jedan uzorak, a to izgleda kao veoma veliki masivni pojedinačni događaj", rekao je Konrad za Live Science. "Kada detaljno ispitamo ove karakteristike, shvatimo da su one zapravo izgrađene tokom višestrukih impulsa tokom desetina miliona godina", dodao je on.

Prema novoj studiji, plato je počeo da se formira od podmorskih vulkanskih aktivnosti tokom perioda krede, između 145 i 66 miliona godina - kada su dinosaurusi još hodali Zemljom. Tokom ovog prvog perioda, vulkanska žarišta pod nazivom Luisvilska žarišta progorela su kroz litosferu, najudaljeniji sloj Zemljine kore, da bi formirala greben i neke male podmorske planine, u blizini onoga što će na kraju postati Melanezijski granični plato.

Vruće tačke nastaju kada litosfera pređe preko magme koja je blizu površine. Ovo je bio samo početak niza vulkanskih događaja. Pre otprilike 120 miliona godina, Luivilova vruća tačka u južnom Pacifiku pokrenula je temelje Melanezijskog platoa, stvarajući Robi Ridž i druge podmorske planine. Otprilike 45 miliona godina kasnije, oslabljena kora naišla je na vruću tačku Rurutu-Arago, formirajući nova ostrva i podmorske planine koje su na kraju doprinele ukupnoj strukturi platoa.

Još jedna vruća tačka, odgovorna za formiranje ostrva Samoa, ponovo je aktivirala formaciju podmorske planine i ostrva pre otprilike 20 miliona godina. Danas, kolosalne sile, uključujući vraćanje Pacifičke ploče ispod Tonganskog rova, nastavljaju da oblikuju tu vulkansku megastrukturu. Autori istraživanja koje je objavljeno u januarskom izdanju časopisa "Earth and Planetary Science Letters" te deformacije kore nazivaju okeanskim superstrukturama srednje ploče, sugerišući da bi slične formacije mogle da evoluiraju polako, a ne kroz kataklizmične erupcije, piše "ScienceAlert".

Kompleksna formacija melanezijskog graničnog platoa možda i nije tako jedinstvena, smatra Konrad. Druge okeanske srednje ploče verovatno postoje, rekao je on, posebno u južnom Pacifiku gde vulkanska aktivnost nastavlja da oblikuje region i danas. Ta vulkanska aktivnost ne predstavlja neposrednu pretnju po ljude. 

BONUS VIDEO:

KINA OBORILA REKORD: Spustila podmornicu na blizu 11.000 METARA ispod mora! (KURIR TELEVIZIJA) Kurir televizija

(MONDO/N.D.)