Vojni komentator Andrej Mlakar i magistar međunarodnih odnosa i vojni komentator Boško Jovanović govorili su za Mondo o riziku prerastanja regionalnog sukoba u Treći svetski rat.
U današnjem globalnom spektru dešavanja ratna žarišta postaju sve izraženija. Bliski Istok ostaje epicentar tenzija, rat između Izraela i Hamasa bukti, konflikti u Siriji, Jemenu, Iraku i dalje traju, nema izgleda da će se rat u Ukrajini privesti kraju, štaviše uskoro će ući u treću godinu. Geopolitički rivaliteti između sila dodatno usložnjavaju situaciju. Ne vode se isključivo vojni ratovi, već hibridni. Svetske sile pažljivo prate ove događaje, s obzirom na njihov potencijal da izazovu lančanu reakciju koja bi mogla iz granica regiona prerasti u globalni sukob.
U istočnoj Evropi, situacija u Ukrajini i dalje predstavlja izazov za međunarodni mir. Trvenja između pristalica prozapadnih reformi i proruskih snaga u istočnim delovima zemlje ostaju goruće pitanje koje može imati dalekosežne posledice. Vojni komentator Andrej Mlakar za Mondo kaže da se mi donekle nalazimo u Trećem svetskom ratu. "Ovo je široki spektar, ovo je nova dimenzija rata", kaže Mlakar.
Kakvi su izgledi za završetak rata u Ukrajini?
Naš sagovornik navodi da će u narednom periodu Rusija sprovesti ograničenu kontraofanzivu, na severoistoku Ukrajine. "Tražiće da se stvori sanitarni kordon oko Harkovske oblasti, kako bi se sprečilo granatiranje Belgoroda. Sa druge strane imamo žestoke borbe u centralnom delu istoka države. Ukrajinci će pokušavati na svaki način, ako uspeju da dobiju dodatnu pomoć u tenkovima, avionima i krstarećim raketama, da izvrše udar na proleće. Sve će zavisiti od izbora u Rusiji. Novi mandat Putinu daje odrešene ruke za rešavanje problema u Ukrajini. Do proleća će se vršiti neka manja taktička pomeranja i sve će se zasnivati na obostranom iscrpljivanju", navodi Mlakar za Mondo.
Užarene tačke - mesta odakle može izbiti sukob globalnih razmera
Vojni komentator kaže da postoji nekoliko tačaka odakle bi mogao potencijalno da se raširi sukob svetskih razmera. "Dve najekskluzivnije su eksklava Kalinjingrad, jedino mesto gde Rusija na tlu Baltika ima naoružanje. Suvalki koridor, tih 120 km, je faktički mesto budućeg okršaja između Rusije i NATO pakta. Iz tog razloga je Rusija, da bi zaštitila taj prostor, poslala u Belorusiju svoje taktičko naoružanje i stavila ga na raspolaganje Belorusiji. Ta teorija figurira u vojnim planovima, da će upravo na tom mestu doći do otvorenog sukoba", kaže naš sagovornik.
"OVO JE NOVA DIMENZIJA RATA" Otkriveno preti li nam GLOBALNI SUKOB, užarene tačke spremne da BUKNU!
On dalje navodi, kao jednu od najvažnijih tačaka, najveće vojno skladište u istočnoj Evropi - Kobasna. Nalazi se u Pridnjestrovlju, između Ukrajine i Moldavije, gde je 3.000 ruskih mirovnjaka stacionirano. "U slučaju izlaska ruske vojske na reku Dunav, došlo bi do okršaja rumunskih i američkih trupa sa jedne strane i ruskih sa druge strane. Tu je Pridnjestrovlje, gde se nalazi najveće vojno skladište u istočnoj Evropi sa preko 50 hiljada tona eksploziva. Još jedna važna tačka je Crno more, koje je unelo revoluciju u pomorsko ratovanje i faktički postalo zona borbenih operacije između Ukrajine sa jedne strane, koja izvršava naređenja, i NATO-a koji daje obaveštajnu podršku", objašnjava Mlakar za Mondo.
Tenzije na Bliskom istoku
Crveno more trenutno je najužarenija tačka. "Amerikanci ne znaju da daju neki konkretniji odgovor, i snebivaju se da otvoreno uđu u sukob sa jemenskim Hutima, pokušavaju ponovo nagovarati Saudijsku Arabiju i Emirate da opet pokrenu vojnu intervenciju, zašta oni nisu preterano zainteresovani, tako da Saudijci sada pružaju koliko-toliko protivraketnu zaštitu Izraela, jer obaraju balističke rakete jemenskih Huta, koje oni povremeno lansiraju prema Izraelu", ističe vojni komentator i dodaje da je zbog sukoba u Crvenom moru najviše propatila pomorska trgovina, koja je opala za gotovo 70%. "Najveći gubitnik ovog rata je Egipat koji je ostao bez skoro milijardu dolara, jer je promet strašno opao preko Sueckog kanala", kaže on.
Kontinenti pod naletom pobuna
Mlakar kao primer najnovijih tenzija na afričkom tlu navodi Senegal, koji je važio za jednu od najstabilnijih država. "Danima traju demonstracije i sukobi protiv vlasti. Imamo i uspostavljanje Afričkog korpusa od strane Rusije. Čak se i Latinska Amerika nalazi u nekoj vrsti previranja. Sve se lagano uvlači u jedan oblik rata. Ne postoji deo planete zemlje da nema nekog previranja, tako da se sve polako uvlači u jedan oblik rata, u tzv. Treći svetski rat, jer gotovo ceo svet je faktički uvučen u sukob. Ne govorimo samo o Tajvanu, već i o Severnoj Koreji, Australiji, država koje strahuju od Kine i njene ekspanzije."
Napetosti u Južnom Kineskom moru i rivalitet između Kine i SAD-a predstavljaju ozbiljnu pretnju stabilnosti. Pitanje Tajvana, sporovi oko teritorijalnih voda i vojne akcije mogu ubrzati spiralu međunarodnih tenzija. "Kina za sada nije spremna za invaziju toliko, koliko se čini. Kini nedostaju amfibijska sredstva za brzo iskrcavanje i Kinezi znaju da ta priča ne bi bila jeftina. Tajvanci imaju dosta jako raketno naoružanje. Kina sve više utiče na to kako bi ona mogla da smanji određene pritiske", kaže naš sagovornik i dodaje da Kina ipak vodi psihološki rat i da se incidenti s vremena na vreme dešavaju, poput puštanja balona, aerostata koji preleću Tajvan, zatim neprestanih provokacija borbenom avijacijom, upadanjem u vazduhoplovni koridor, iritiranje tajvanske vazduhoplovne odbrane.
Kompletna Azija je u zoni konstantnog sukoba, naglašava Mlakar. "Zaboravili smo na Mjanmar gde rat uveliko traje. Pakistan koji je imao sukob sa Avganistanom, nedavno i sa Iranom. Previranja u Aziji su velika. Severna Koreja i Južna Koreja su još uvek faktički u ratu, one nikada nisu potpisale mirovni sporazum, nego samo primirje. Južna Koreja shvata koliki atomski i raketni potencijal ima Severna Koreja. Severna Koreja ima ogromnu populaciju vojnika, najveću, skoro milion i po vojnika je pod oružjem." Vojni komentator napominje da se radi o nuklearnim silama, pa svesni toga vrlo brzo se primire i sve se svede na nivo latentnog sukoba, koji se povremeno rasplamsa, pa se ugasi.
Magistar međunarodnih odnosa i vojni komentator Boško Jovanović za Mondo je objasnio kakvi su izgledi da se sukobi koji tinjaju širom planete pretvore u svetski rat. "Svetski rat nastaje tako što se uključuju svetske sile u direktan sukob jedna protiv druge. Prvi svetski rat bio je sukob sa jedne strane Francuske, Ruske i Britanske imperije protiv Turske imperije, Austrougarskog i Nemačkog carstva. Velike sile su ratovale između sebe, pošto su Britanija i Francuska praktično kontrolisale celu Afriku. Onda je moglo da se kaže da je Prvi svetski rat bio svetski, mada kada se dešavao bio je poznat kao Veliki. Drugi svetski rat se odigravao u Aziji, Africi, Evropi, učestvovao je ogroman broj zemalja. Hladni rat isto tako može da se definiše kao jedna vrsta svetskog sukoba, ali ne rata, jer Hladni rat je bio svetski sukob između komunizma i kapitalizma gde su se ratovi odigravali u Vijetnamu i po Africi. Izgledi da ovo preraste u svetski sukob su vrlo mali, naprosto ne postoji strana u sukobu, odnosno država koja je zainteresovana za svetski sukob. Niko nema toliko jaku privredu da bi mogao da izdrži svetski sukob ili svetski rat, tako da ne postoji nikakva bojazan da će to da se desi", ističe Jovanović.
On kaže da dužina trajanja rata u Ukrajini zavisi od sposobnosti Ukrajine da izvrši mobilizaciju, odnosno da dovede sveže trupe, kao i od priliva finansijske pomoći, ukoliko je Amerikanci odobre. "Ako se ništa od ovoga ne desi izgledi za završetak rata u Ukrajini zavisi od toga ko će da pobedi na izborima u Americi. Tramp stalno ponavlja jednu ideju da taj sukob može da završi za 24 sata. Rusi nemaju razloga da završavaju sada sukob, u trenutku kada je Ukrajina na izmaku snaga. Rusiji odgovara da sukob traje, kako bi iscrpela još više Ukrajinu i primorala je da potpiše predaju", objašnjava naš sagovornik.
O tome koliko je verovatna invazije Kina na Tajvan, Jovanović kaže da je Kina imala priliku da izvrši invaziju u trenutku kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. "To je bio idealan trenutak, jer svi su bili zbunjeni. Zapad nije znao kako da ogovori, a pošto je Kina propustila taj idealan trenutak za napad, onda je malo verovatno da će to sada da urade. Kinezi su naprosto racionalan narod, oni su svesni da bi Amerika morala da brani Tajvan, zbog tajvanske privrede i ekonomije. Tajvan proizvodi oko 50% mikročipova u svetu i jako je bitan za svetsku privredu", objašnjava on.
Vojni komentator kaže i da akcije Severne Koreje nisu ništa neobično. "Ona (Severna Koreja) vrši akcije svaki put kad želi da privuče pažnju Zapada ili kada ima nedostatak hrane, ništa to nije neobično, samo su svi na Zapadu zaboravili na Severnu Koreju, pa naprosto Severna Koreja ima potrebu da ih podseti da postoji. Glavna stvar u severnokorejskoj spoljnoj politici i njihov glavni cilj su pregovori jedan na jedan sa Sjedinjenim Američkim Državama", zaključuje Jovanović za Mondo.
BONUS VIDEO:
