Trka između sadašnjeg i bivšeg predsednika je ona od koje ankete pokazuju da se mnogi Amerikanci plaše.
U SAD je danas "super utorak", najveći dan ovogodišnje kampanje za predsedničke nominacije demokrata i republikanaca, jer se takmičenje održava u 16 saveznih američkih država.
Odlučujuća nedelja u politici će razjasniti izbor sa kojim će se Amerikanci suočiti u novembru na sudbonosnim izborima bez presedana. Vrhovni sud je u ponedeljak odbacio pritisak u Koloradu da se bivši predsednik Donald Tramp izbaci sa glasačkih listića zbog zabrane 14. amandmana na pobunjenike.
U međuvremenu, očekuje se da će Tramp izaći sa predizbornih izbora u 15 država u Super utorak GOP-a u neposrednoj blizini treće uzastopne republikanske nominacije. Dok traži zapanjujući povratak Bele kuće četiri godine nakon pokušaja da poništi poslednje izbore, bivši predsednik pokazuje da bi novi mandat bio još ekstremniji od njegovog prvog.
Bajden će u međuvremenu, izaći će na scenu pred ogromnom televizijskom publikom dve večeri kasnije za svoje obraćanje o stanju u Uniji. To je kritičan test za 81-godišnjeg vrhovnog komandanta koji se suočava sa dubokim sumnjama da je sposoban da odsluži drugi mandat jer je opterećen globalnom krizom i razočaranjem svojim učinkom.
Trka između sadašnjeg i bivšeg predsednika je ona od koje ankete pokazuju da se mnogi Amerikanci plaše.
Novembarski izbori već predstavljaju veliki pritisak na političke i izborne institucije, Ustav i krhko nacionalno jedinstvo Amerike. Zemlja nikada nije imala izbore na kojima se jedan kandidat suočava sa više krivičnih suđenja i kandiduje se na lažnoj premisi da je nezakonito zbačen sa vlasti.
Nakon odluke Vrhovnog suda u ponedeljak u slučaju Kolorado, Trampovo ime će se pojaviti na glasačkim listićima koji su odštampani pre par nedelja.
Pre četiri godine, demokratski predizbori u Super utorak videli su da je Bajden izveo zapanjujući politički povratak, porazivši svog rivala, senatora Bernija Sandersa, i zauzevši odlučujuću poziciju demokratske nominacije. Ovogodišnje izdanje će se verovatno pokazati jednako odlučujućim za Trampa, koji se nada da će konačno slomiti svoju poslednju preostalu rivalku, bivšu guvernerku Južne Karoline Niki Hejli. Treća nominacija za Trampa predstavljala bi izuzetan povratak nakon što je sramotno napustio funkciju dve nedelje nakon što je gomila njegovih pristalica probila put do američkog Kapitola u pokušaju da osujeti potvrdu Bajdenove pobede na izborima.
Uoči mogućeg sukoba na opštim izborima, Trampov apetit za testiranjem vladavine prava i ustava je nesmanjen. On obećava "odmazdu” svojim političkim neprijateljima u kampanji koja pulsira sa nekim od najotrovnijih antiimigrantskih i autokratskih retorika u modernoj istoriji SAD.
Bajdenovo pojavljivanje u Predstavničkom domu u četvrtak uveče, stoga, neće samo označiti vitalnu priliku da se udvara publici u udarnom terminu i da podiže buku koja će dopreti do mnogo većeg broja gledalaca na društvenim medijima.
Bivši predsednikov marš ka republikanskoj nominaciji ubrzao se tokom vikenda njegovim pobedama u poslaničkim klubovima u Ajdahu i Misuriju i nakon što je zatvorio sve delegate Mičigena da bi krenuo sa njegovom velikom pobedom na državnim predizborima prošle nedelje.
Lider GOP-a neće moći da dostigne 1.215 delegata koji su mu potrebni da bi dobio nominaciju u utorak uveče, ali njegove očekivane pobede u nizu država sa 865 delegata u pitanju će ga učiniti mogućim kandidatom GOP-a po svemu osim po imenu. Prema najnovijim proračunima CNN-a, Tramp ima 247 delegata u poređenju sa Hejlinih 43. Ona je svoju prvu pobedu ostvarila u nedelju uveče kada je pobedila na predizborima Republikanske stranke u Vašingtonu, DC.
Trampova dominacija u primarnoj trci GOP-a omogućila mu je da konsoliduje kongresne lidere stranke oko sebe. Senator iz Južne Dakote Džon Tun, drugi republikanski lider u Senatu, podržao ga je prošle nedelje. A prošlonedeljna najava Miča Mekonela da će se uskoro povući sa funkcije lidera GOP-a u Senatu podvukla je populističku, nacionalističku transformaciju bivšeg predsednika stranke koja je nekada bila ukorenjena u fiskalnom konzervativizmu i globalizmu.
Hejli, pogođena gubitkom svojih državnih predizbora u Južnoj Karolini prošlog meseca, obećala je u nedelju da će "nastaviti da se bori“ jer "70 odsto Amerikanaca kaže da ne želi Donalda Trampa ili Džoa Bajdena“. Ali biće sve veći pritisak na nju da odustane od trke ako je protivnik izbaci iz vode u utorak.
"U jednom trenutku morate to da pozovete“, rekao je senator GOP-a Markvejn Malin iz Oklahome za CNN-ovu Dejnu Bašu u emisiji "Stanje unije“ u nedelju. "Mislio sam da će to nazvati nakon što je izgubila sopstvenu državu na užasan način. Sada kada ulazimo u Super utorak, nema šanse da ona osvoji jednu državu."
Kako Tramp konsoliduje svoju moć unutar GOP-a, njegova retorika postaje još divlja, u kampanji koja je sada neodvojiva od njegove odbrane u njegovim višestrukim krivičnim suđenjima. Bivši predsednik, predstavljajući se kao politički "disident“, lažno oblikuje svoj zastrašujući račun od stotina miliona dolara za restituciju nakon nekoliko izgubljenih građanskih sporova kao dokaz kampanje političkog progona od strane Bajdenove administracije.
Tramp je u subotu na Bajdena karakteristično projektovao tačno delo za koje je optužen u nekoliko krivičnih predmeta, naglašavajući pretnju koju bi bivši predsednik predstavljao demokratskim institucijama ako bi vratio Belu kuću.
On je pristalicama u Grinsboru u Severnoj Karolini rekao da je Bajdenovo ponašanje usred krize na južnoj granici jednako "zaveri za rušenje Sjedinjenih Američkih Država“. Rekao je: "Bajden i njegovi saučesnici žele da sruše američki sistem, ponište volju stvarnih američkih glasača i uspostave novu baznu moć koja im daje kontrolu generacijama.
Trampovi komentari odražavaju vitalnu važnost njegovog slučaja pred Vrhovnim sudom u vezi sa njegovom tvrdnjom o skoro potpunom predsedničkom imunitetu. Slučaj je važan ne samo u vezi sa njegovim mešanjem u izbore 2020; ukazuje na njegove težnje za nesputanom političkom moći ako pobedi u novembru.
Dok se nazire njegovo verovatno nadmetanje sa Trampom, Bajden kreće na govor o stanju u Uniji pod ogromnim pritiskom da smanji energičnu i optimističnu figuru. On treba da pokaže da je predsednik i da može da prenese viziju za budućnost.
Nova runda anketa objavljena tokom vikenda naglasila je Bajdenove izazove. Istraživanja prikazuju naciju za koju većina glasača smatra da ide u pogrešnom pravcu dok čekaju da osete ekonomske koristi za koje zvanični podaci pokazuju, a Bela kuća insistira da je snažan oporavak. Bajden izgleda ranjivo u ovim istraživanjima o njegovom upravljanju ekonomijom, inflacijom, južnom granicom sa SAD, ratom u Ukrajini i ratu između Izraela i Hamasa.
Ali najupečatljiviji aspekt novih istraživanja The News York Times/Siena College i The Wall Street Journal leži u dubokoj zabrinutosti koju mnogi glasači imaju u vezi sa godinama i kapacitetom predsednika. Većina glasača koji su podržali Bajdena 2020. sada kaže da je on prestar da bi efikasno služio kao predsednik, prema anketi Tajmsa. Manje je zabrinutosti oko kapaciteta 77-godišnjeg Trampa. U istraživanju Volstrit džornala, 73 odsto ispitanika reklo je da je Bajden prestar da bi se kandidovao za reizbor. Nekih 52% misli isto o Trampu.
Predsednik je poslednjih nedelja pokušao da odvrati takve zabrinutosti šaleći se na račun svojih godina. A prošle nedelje, njegov medicinski tim je potvrdio da je sposoban za službu nakon godišnjeg fizičkog pregleda. Bajden je takođe proveo poslednje nedelje tražeći da ojača ključne elemente svoje koalicije, uključujući sindikalne radnike i manjinske i mlađe glasače. A demokrate planiraju da ometaju republikance zbog tvrdokornih ograničenja abortusa koje podržavaju republikanska državna zakonodavna tela i konzervativne sudije nakon što je Vrhovni sud poništio ustavno pravo na abortus širom zemlje.
Ali nova anketa sugeriše da su predsednikovi napori učinili malo da se ukloni jedna od njegovih najvećih prepreka za reizbor - njegove godine. Zato se njegovo obraćanje o stanju u Uniji oblikuje kao jedan od najvažnijih takvih govora ovog veka.
Pojava će doći u teškom trenutku. Još jedan rok do kraja nedelje se nazire da bi se sprečilo zatvaranje vlade. Dok su lideri oba kongresna doma postigli dvostranački dogovor o potrošnji, mala većina u predstavničkom domu GOP znači da je bilo koji zakon težak zadatak. Bajden je, u međuvremenu, pod pritiskom jer se zalaže za dugoročnu pauzu u borbama u Gazi između Izraela i Hamasa. Prošlonedeljni predizbori u Mičigenu pokazali su kako bi bes među arapsko-američkim i progresivnim glasačima zbog njegovog vođenja rata mogao da ugrozi njegove izglede u vitalnoj državi koja se menja na opštim izborima. Bajden takođe zahteva od predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona da iznese zakon o stranoj pomoći kojim bi se Ukrajini poslalo oružje i druga pomoć od 60 milijardi dolara.
Bonus video:
(Mondo)
