Nakon godina narušavanja poretka koji je vladao globalnom ekonomijom od Drugog svetskog rata, ona je danas na ivici kolapsa.
Na prvi pogled, svetska ekonomija izgleda umirujuće otporna. SAD su doživele procvat iako je je trgovinski rat sa Kinom eskalirao. Nemačka je izdržala gubitak ruskog gasa od kojeg je zavisila, a da nije pretrpela ekonomsku katastrofu. Rat na Bliskom istoku nije izazvao naftni šok. Jemenski proiranski šiitski pobunjenici Huti, koji raketama i dronovima gađaju komercijalne brodove u Crvenom moru, jedva da su dotakli globalni protok robe. Kao udeo u globalnom BDP-u, trgovina se oporavila od pandemije i predviđa se da će ove godine ostvariti zdrav rast.
Međutim, kada se stvar dublje razmotri, vidljiva je krhkost trenutne situacije. Nakon godina narušavanja poretka koji je vladao globalnom ekonomijom od Drugog svetskog rata, ona je danas na ivici kolapsa. Alarmantan broj 'okidača' mogao bi da izazove iznenadni povratak u anarhiju, gde moć ima zadnju, i rat se ponovo pojavljuje kao utočište velikih sila. Čak i ako do sukoba nikada ne dođe, efekat kolapsa svih normi na ekonomiju mogao bi biti brz i brutalan.
Raspad starog poretka, kako Ekonomist navodi u svojoj analizi, vidljiv je svuda. Sankcije se koriste kao sredstvo četiri puta više nego tokom 90-ih. SAD su nedavno uvele "sekundarne" sankcije protiv subjekata koji podržavaju rusku vojsku. Rat subvencijama je u toku, dok zemlje pokušavaju da kopiraju Kinu i ogromnu podršku vlade SAD za zelenu proizvodnju. Iako je dolar i dalje dominantan, a ekonomije u usponu otpornije, globalni tokovi kapitala počinju da se fragmentiraju.
Institucije koje su bdele nad starim sistemom ili su već mrtve ili ubrzano gube kredibilitet. Svetska trgovinska organizacija (STO) sledeće godine će napuniti 30 godina, ali će zbog američkog zanemarivanja više od pet godina stagnirati. MMF je uhvaćen u krizi identiteta, zarobljen između zelene agende i obezbeđivanja finansijske stabilnosti. Savet bezbednosti UN je paralizovan.
Raspad i previše zamisliv
Nadnacionalne sudove, kao što je Međunarodni sud pravde, zaraćene i interesne strane sve više pritiskaju i koriste kao oružje. Prošlog meseca, američki političari, uključujući Miča Mekonela, republikanskog lidera Senata, zapretili su sankcijama Međunarodnom krivičnom sudu ako izda naloge za hapšenje lidera Izraela, kojeg Južna Afrika takođe optužuje za genocid na Međunarodnom sudu pravde. Fragmentacija i propadanje do sada su nametnuli skriveni danak globalnoj ekonomiji - primetan, ako znate gde da tražite. Nažalost, istorija pokazuje da su mogući dublji, haotičniji kolapsi i da kada pad počne, oni mogu iznenada da udare.
Prvi svetski rat okončao je zlatno doba globalizacije za koje su mnogi u to vreme pretpostavljali da će trajati zauvek. Početkom 1930-ih, nakon početka depresije i Smoot-Havleijevih carina (ovo je zakon koji je implementirao protekcionističku trgovinsku politiku u SAD, koji je povećao carine na strani uvoz u SAD za oko 20 posto, a najmanje 25 zemalja odgovorilo je povećanjem sopstvenih carina na američku robu, op.a.), američki uvoz je pao za 40 odsto za samo dve godine. U avgustu 1971. tadašnji američki predsednik Ričard Nikson neočekivano je suspendovao konvertibilnost dolara u zlato - samo 19 meseci kasnije, Bretonvudski sistem fiksnih deviznih kurseva (sistem monetarnog upravljanja koji je uspostavio pravila za trgovinske odnose između SAD, Kanade, Zapada Evropske zemlje i Australija i još 44 zemlje posle Bretonvudskog sporazuma iz 1944. op.a.) se rapsao.
Danas se sličan raspad čini previše zamislivim. Eventualni povratak Donalda Trampa u Belu kuću sa njegovim apsolutno ekskluzivnim pogledom na svet nastavio bi eroziju institucija i normi, navodi Ekonomist. Strahovi od drugog talasa jeftinog kineskog uvoza mogli bi ovo dodatno ubrzati. Otvoreni rat između SAD i Kine oko Tajvana, ili između Zapada i Rusije, mogao bi da izazove opšti kolaps.
U mnogim od ovih scenarija gubici će biti veći nego što mnogi ljudi misle. Iako je moderno kritikovati nesputanu globalizaciju kao uzrok nejednakosti, globalnu finansijsku krizu i zanemarivanje klime, dostignuća iz 90-ih i 2000-ih - doba procvata liberalnog kapitalizma - nemaju premca u istoriji.
Stotine miliona ljudi izbeglo je siromaštvo u Kini dok se zemlja integrisala u globalnu ekonomiju. Stopa smrtnosti novorođenčadi u svetu je manja od polovine onoga što je bila 90-ih godina. Procenat globalnog stanovništva ubijenog u sukobima na državnom nivou dostigao je posleratni minimum od 0,0002 odsto 2005. godine, dok je 1972. bio skoro 40 puta veći. Najnovija istraživanja pokazuju da je era "Vašingtonskog konsenzusa", za koji se današnji lideri nadaju da će ga zameniti, bila je era u kojoj su siromašne zemlje počele da uživaju u rastu, smanjujući jaz u odnosu na bogat svet.
Ide postepeno, a onda udara naglo
Osipanje sistema preti da uspori ovaj napredak ili čak da ga preokrene. Jednom pokvaren, malo je verovatno da će sistem biti zamenjen novim pravilima. Umesto toga, svetski poslovi će se vratiti u svoje prirodno stanje anarhije koje favorizuje razbojništvo i nasilje. Bez poverenja i institucionalnog okvira za saradnju, zemljama će biti teže da se nose sa izazovima 21. veka, od obuzdavanja trke u naoružanju u području veštačke inteligencije do saradnje u svemiru. Probleme će rešavati klubovi zemalja istomišljenika.
Ovo može da funkcioniše, ali će češće uključivati prinudu i bes, kao što je slučaj sa evropskim tarifama na ugljovodonike ili kineskom svađom sa MMF-om. Kada saradnja ustupi mesto snažnom naoružavanju, zemlje imaju manje razloga da čuvaju mir.
U očima Komunističke partije Kine, ruskog predsednika Vladimira Putina i drugih cinika, sistem u kojem je sila uvek u pravu ne bi bio ništa novo. Takvi akteri ne priznaju liberalni poredak kao sprovođenje uzvišenih ideala, već kao manifestaciju sirove američke moći - moći koja je sada u relativnom opadanju.
Istina je da je sistem uspostavljen posle Drugog svetskog rata uspostavio vezu između američkih internacionalističkih principa i njenih strateških interesa. Ipak, liberalni poredak doneo je ogromne koristi ostatku sveta. Mnogi siromašni u svetu već pate od nesposobnosti MMF-a da reši krizu državnog duga koja je usledila nakon pandemije Covid-19.
Zemlje sa srednjim prihodima kao što su Indija i Indonezija, koje se nadaju da će iskoristiti prilike stvorene fragmentacijom starog poretka na svom putu do bogatstva, na kraju će se oslanjati na to da će globalna ekonomija ostati integrisana i predvidljiva. A prosperitet većeg dela razvijenog sveta, posebno malih, otvorenih ekonomija kao što su Velika Britanija i Južna Koreja, u potpunosti zavisi od trgovine. Podstaknuta snažnim rastom u SAD, nekima bi se moglo učiniti da svetska ekonomija može da preživi šta god da joj se stavi. Ekonomist pomalo mračno i upozoravajuće zaključuje i poručuje da - ne može.
BONUS VIDEO:
(Mondo/U. M.)
