PANIKA U EVROPI! Putin želi da pomeri granicu u Baltičkom moru: "To bi bio kraj mira"

Plan Rusije da revidira svoje morske granice u Baltičkom moru izazvao je zabrinutost među evropskim susedima nakon što je rusko ministarstvo odbrane objavilo inicijativu za "određivanje geografskih koordinata" u Baltičkom moru jer kaže da su granice bivšeg Sovjetskog Saveza neprecizne.

Opšta panika na Baltiku

Litvanija je odmah reagovala, istakavši da je to "još jedan dokaz da agresivna i revizionistička politika Rusije predstavlja pretnju po bezbednost susednih zemalja i Evrope u celini". Reč je, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije, o "namernoj, ciljanoj i eskalirajućoj provokaciji" usmerenoj na zastrašivanje susednih zemalja. Litvanija će, dodaje ministarstvo, pozvati ruskog izaslanika na intervju i razgovaraće o dokumentu sa svojim partnerima, piše index.hr.

"U toku je još jedna ruska hibridna operacija. Ovog puta pokušavaju da šire neizvesnost i sumnju u svoje namere u Baltičkom moru. Ovo je očigledna eskalacija protiv NATO-a i Evropske unije i na to se mora odlučno odgovoriti", rekao je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus. Landsbergis.

Finski predsednik Aleksandar Stub napisao je na društvenoj mreži X da "Rusija nije kontaktirala Finsku u vezi sa ovim".

"Finska se ponaša kao i uvek: smireno i zasnovano na činjenicama", dodao je Stub u objavi na društvenoj mreži.

"Iznenađujuće je da se to dešava na osnovu obaveštenja. Obično se o takvim stvarima razgovara. Sada smo se našli u pomalo neočekivanoj poziciji", rekao je Kimo Kiljunen, šef finskog parlamentarnog odbora za spoljne poslove.

"Treba imati na umu da je izazivanje konfuzije takođe hibridni uticaj. Finska neće dozvoliti da bude zbunjena", najavila je šefica finske diplomatije Elina Valtonen.

Komandant švedske vojske: Putin želi ostrvo Gotland. Ako napadne, počinje rat sa NATO-om

Švedski ministar odbrane Mikael Bajden upozorava na teritorijalne pretenzije Moskve na Baltičko more, posebno kada je reč o velikom švedskom ostrvu Gotland.

"Siguran sam da Putin želi Gotland. Njegov cilj je da preuzme kontrolu nad Baltičkim morem. Ako Rusija preuzme kontrolu u Baltičkom moru, to će imati ogroman uticaj na naše živote - u Švedskoj i svim drugim zemljama koje imaju izlaz na Baltičko more. To ne možemo dozvoliti. Baltičko more ne sme da postane Putinovo igralište. Ako Putin napadne Gotland, može da ugrozi zemlje NATO-a sa mora. To bi bio kraj mira i stabilnosti u nordijskim i baltičkim regionima", rekao je Bajden.

Švedski premijer Ulf Kristersson rekao je novinskoj agenciji TT:

"Rusija ne može jednostrano da odlučuje o novim granicama."

Estonski ministar spoljnih poslova Margus Cakna rekao je: "Na prvi pogled to deluje kao apsurdna ideja."

Nemačka vlada je saopštila da je upoznata sa medijskim izveštajima o ruskom predlogu promene granice u Baltičkom moru, ali da još nije jasno šta bi to značilo.

"Naravno, pažljivo pratimo situaciju", rekao je portparol vlade i dodao da je, prema međunarodnom pravu, pre promene bilo koje granice potreban konsenzus svih država na koje bi se ta promena odnosila.

Plan je misteriozno nestao. Kremlj tvrdi da to nema veze sa sukobom sa Zapadom

Letonska ministarka spoljnih poslova Baiba Braže rekla je da je u kontaktu sa Finskom, Litvanijom i drugim nordijskim i baltičkim zemljama kako bi "razjasnila situaciju". U očiglednom pokušaju da smire napetost, ruske novinske agencije TASS, Interfaks i RIA objavile su jutros identične članke, pozivajući se na neimenovani vojno-diplomatski izvor koji negira nameru Rusije da promeni granicu.

"Nije postojao niti postoji plan da se preispita širina teritorijalnih voda, ekonomske zone, epikontinentalnog pojasa od kopna ili ruske granice na Baltiku", rekao je izvor.

Obraćajući se novinarima, portparol Kremlja Dmitrij Peskov negirao je da je predlog vezan za sukob Rusije sa Zapadom.

"Ne, ovde nema ničeg političkog, iako se politička situacija promenila od tada [od uspostavljanja granice]", rekao je on, a citirala je novinska agencija TASS.

"Pogledajte eskalaciju tenzija, nivo konfrontacije, posebno u baltičkom regionu. Naravno, to zahteva od naših relevantnih agencija da preduzmu neophodne korake da osiguraju našu bezbednost", dodao je on.

Nekoliko sati nakon njegovih komentara plan je obrisan sa vladinog portala.

Zašto je Baltik toliko važan za Putina?

Pridruživanjem Švedske i Finske Severnoatlantskom savezu, neki analitičari su Baltičko more nazvali "NATO jezerom“. Pogled na mapu pokazuje da je to uglavnom (ali ne u potpunosti) tačno - obala ima nekoliko delova ruske teritorije. Ostatak obale je u rukama NATO-a: Švedska, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Nemačka i Danska, piše Blumberg.

Rusija kontroliše deo obale između Litvanije i Poljske zbog enklave Kalinjingrad. A predsednik Vladimir Putin i dalje kontroliše krajnji istočni ugao Baltičkog mora. Većina ruske flote Baltičkog mora smeštena je u tamošnjoj luci Baltijsk, a Kalinjingrad ima značajne vazdušne i raketne snage (možda taktičko nuklearno oružje).

U slučaju rata, Kalinjingrad bi morao biti neutralisan kako ruske kopnene snage ne bi mogle da preuzmu kontrolu nad kritičnim Suvalki jazom, koji se proteže duž granice između Litvanije i Poljske. Koje su šanse da Putin napravi veliku krizu na moru ili napadne neku od baltičkih država? Pa, pre tri godine, ideja da će krenuti u napad na Ukrajinu takođe je delovala malo verovatno, piše Blumberg.

Bivši šef estonske vojne obaveštajne službe nedavno je upozorio da će Rusija biti spremna za napad u roku od četiri godine. On je procenio da bi ruske trupe mogle da zauzmu prestonice Estonije ili Letonije za manje od tri dana. Pridruživanje Švedske i Finske Alijansi drastično je promenilo situaciju i dalo NATO više mogućnosti nego ikada u Baltičkom moru.

BONUS VIDEO: 

(MONDO/I.V.)