U istom mesecu Rusija je pokrenula treću, do sada najsnažniju, ofanzivu na sever Harkova i pozvala na prekid sukoba u Ukrajini.
Signaliziranje ruskog predsednika Vladimira Putina ove nedelje da je otvoren za mirovne pregovore treba uzeti sa velikom rezervom s obzirom na poteškoće i težinu ukrajinskog i zapadnog iskustva sa ruskom diplomatijom. Petak je doneo obilje buke oko pregovora, u istom mesecu kada je Moskva pokrenula treću invaziju na Ukrajinu sa severa Harkova.
Novinska agencija Rojters citirala je četiri izvora bliska Putinu, a koji su istakli da je Moskva voljna da razmotri mirovne pregovore koji bi zamrzli trenutnu rusku okupaciju oko petine Ukrajine. Putin je odgovorio na taj izveštaj sugerišući da je Rusija voljna da razgovara o miru, na osnovu ranijih sporazuma. Nagovestio je na propali dogovor u Istanbulu, neposredno nakon početka rata, 2022. godine, koji je propao, uglavnom zato što su ruske snage još uvek divljale po ukrajinskoj teritoriji, a masakri oko Kijeva su izašli na videlo.
Ideja izneta u izveštaju Rojtersa ne bi dostigla cilj Moskve da zauzme ceo istočni Donjeck, ali bi takođe eliminisala insistiranje Kijeva da ne treba da preda nijednu teritoriju. Kontekst Putinovih izjava bio je ključan. One su došle tokom posete predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku, dok su se u petak odvijale zajedničke vežbe taktičkog nuklearnog oružja između dve zemlje. Putin je govorio o miru sa pozadinom koja je bila sve osim mirna, prenosi CNN.
Bivši ukrajinski predsednik doleteo u Belorusiju?
Putin je doveo u pitanje legitimitet ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koga je Moskva više puta napadala, nakon što je Kijev morao da odloži izbore zbog samog rata koji je Putin započeo. U isto vreme, postojali su nepotvrđeni izveštaji da je privatni avion bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča sleteo u Belorusiju. Janukovič, proruske orjentavije, pobegao je iz Ukrajine 2014. godine nakon što su snage lojalne njemu ubile desetine demonstranata u centru Kijeva. Sama mogućnost njegove prisutnosti dok su se Putin i Lukašenko sastajali dovela je do spekulacija da Moskva ponovo želi da organizuje povratak svog posrednika na vlast u Ukrajini.
Manje brutalni cilj Kremlja u Ukrajini podrazumevao je predsednika u Kijevu kojeg smatraju lojalnim, a koji će zaustaviti zemlju na njenom putu ka Evropskoj uniji i NATO. To je bila namera pre invazije 2022. godine i spominjalo se tokom propalih pregovora u Istanbulu 2022. godine. Međutim, sada bi to verovatno zahtevalo da okupacione ruske snage nametnu takvu vlast populaciji koja je ogorčena brutalnošću Kremlja. Postavlja se pitanje - Zašto onda razgovori o miru, posebno kada Rusija doživljava najuspešniji trenutak na frontu u poslednjih nekoliko meseci, ako ne i od početka invazije?
Diplomatija kao vojni alat Kremlja
Diplomatija je uvek bila vojni alat za Kremlj. Tokom rata u Siriji 2015. godine takođe je bilo reči o miru, dok su njihovi avioni bombardovali civile u područjima pod kontrolom pobunjenika. Govorili su o miru 2015. godine sa Ukrajinom, dok su ruske trupe i njihovi posrednici bili u punom napadu na strateški ukrajinski grad Debaljcevo. Nije cinično ne verovati u iskrenost Rusije kada pregovara, već je to praktična nužnost, piše CNN.
Moskva možda sada ponovo govori o miru iz dva razloga. Prvo, Ukrajina i njeni saveznici organizuju mirovni samit u Švajcarskoj u junu, gde će bez prisustva Rusije diskutovati o tome kakav bi dogovor mogli da prihvate. Cilj je verovatno da se stvori zamah za izlaznu strategiju koju Kremlj može da prihvati kada njegove snage budu konačno iscrpljene ili u zastoju.
Zelenski je rekao da se nada da će Kina, najmoćniji saveznik Rusije, ali samo delimični podržavalac u ratu u Ukrajini, prisustvovati. Putin možda sada govori o miru kako bi sugerisao Pekingu da ne bude uključen u rusku diplomatiju bez prisustva Rusije. Malo je verovatno da će samit u Švajcarskoj okončati rat, ali bi mogao konkretizovati stavove na Zapadu o tome koliko ozbiljnu pretnju Moskva predstavlja za stvarni mirovni dogovor, postavljajući osnove onoga što bi Ukrajina mogla da pretrpi po pitanju teritorijalnog integriteta kako bi zaustavila krvoproliće.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova, Dmitro Kuleba, rekao je u petak da su Putinove naznake o mirovnim pregovorima direktno usmerene na sabotiranje samita.
"Putin trenutno nema želju da okonča svoju agresiju protiv Ukrajine", napisao je na X-u i dodao: Zašto se toliko boji samita u Švajcarskoj".
Drugo, i najvažnije, Putin šalje poruke vladama na Zapadu i trenutnoj američkoj predsedničkoj kampanji. Pokušava da nejasno sugeriše, možda populistima u Evropi ili republikancima u Sjedinjenim Državama, da je jednostavan dogovor na vidiku, onaj u kojem se linije fronta, na kojima Ukrajina trenutno gubi uz značajne žrtve, mogu iznenada zamrznuti. Zapadna podrška ratu je skupa i sve manje popularna, iako je nedavni paket od 61 milijarde dolara koji je Kongres usvojio samo potvrdio Zapadnu podršku.
BONUS VIDEO:
(Mondo/A.V.)
