Kako je čovek pre 6.000 godina sagradio ovo čudo? Naučnici oduševljeni otkrićem, ali jedna misterija ostaje

Menga Dolmen je megalitni spomenik na jugu Španije, izgrađen u doba neolita, a dugi niz godina arheolozi i naučnici nisu shvatali kako je džinovsko kamenje potrebno za njegovu izgradnju doneto na lokaciju.

Kamenje koje čini Menga Dolmen zajedno je teško 1.140 tona, a profesor praistorije na Univerzitetu u Sevilji, Leonardo Garsija Sanhuan, objasnio je da ovaj spomenik zato zbunjuje naučnike već decenijama.

"Govorim svojim studentima da je ukupna težina kamenja veća od dva aviona 'Boing 747', onih koji lete između kontinenata, sa sve gorivom i putnicima", rekao je on.

Garsija Sanhuan je jedan od autora studije koja je trajala deset godina, a čiji su rezultati objavljeni u žurnalu "Napredak nauke". Naučnici su otkrili iznenađujuće sofisticirane inženjerske veštine čoveka iz neolita, uz pomoć kojih je izgrađen ovaj neverovatni spomenik.

Zašto Menga Dolmen zbunjuje naučnike?

Ovo "čudo megalita", sagrađeno pre više od 5.000 godina, nalazi se u blizini kamenoloma koji je izdignut oko pedeset metara. Ovakva topografija išla je na ruku zidarima, jer je kamenje trebalo transportovati nizbrdo. Ali, kako?

Neolitski zidari najverovatnije su od vrha kamenoloma izgradili nešto nalik železnici ili putu, a potom to prekrili tesanim komadima drveta. Kamen od kog je spomenik izgrađen relativno je mek, pa je na ovaj način izbegnuto trenje sa tlom koje bi ga oštetilo. Kamenje je potom transportovano uz pomoć drvenih "sanki" koje su kontrolisane konopcima.

Ali, nije samo pitanje kako je kamenje stiglo do lokacije, već i kako je tamo postavljeno. Naučnici su zadivljeni "milimetarskom preciznošću" konstrukcije u dobu kada nisu postojali sofisticirani alati za merenje.

Stene koje čine zidove grobnice nisu bile savršeno vertikalne, već su pažljivo uklapane tako da su vrhovi pod blagim uglom, čime formiraju prostoriju u obliku trapezoida.

Masivne stene pažljivo su ukopane u zemlju do jedne trećine, da bi se obezbedila stabilnost na inače trusnom području.

"Preciznost je milimetarska, kamenje je tesano tako da bude blago nakrivljeno, i svaki komad se savršeno uklapa sa drugim, bez praznog prostora. Svaka stena podržava sledeću, a sve stoje kao 'zaključane'. Neolitski ljudi napravili su Tetris od ovog kamenja", rekao je Garsija Sanhuan za "CNN". Pogledajte kako Menga Dolmen izgleda!

Ali nisu se tu zaustavili, već su postavljanjem zidova tek započeli posao. Tesali su kamen i kopali zemlju do željene dubine, a potom postavili plafon. Cela konstrukcija zatim je prekrivena zemljom koja je dodatno stabilizovala i "zakopala" spomenik, istovremeno prostoriju štiteći od hladnoće i padavina.

Jedna misterija ostaje

Iako reč "dolmen" znači "grobnica od jedne prostorije", nije poznato za šta se Menga Dolmen koristio. Pretpostavlja se da je bio hram i grobnica, ali u njemu je nađeno vrlo malo arheoloških ostataka koji bi to sa sigurnošću potvrdili.

Nova studija opisuje Menga Dolmen kao jedinstveni primer "kreativne genijalnosti i rane nauke" u neolitskom društvu. U to vreme, poljoprivreda je tek počinjala, alati su uglavnom bili od kamena a ne metala, i pisani jezik nije bio korišćen, pa nema ni zapisa. Pogledajte video!

"Ali shvatamo da su ovi ljudi poznavali fiziku, trenje, uglove. Razumeli su se u svojstva kamenja, u geometriju. Kada sve to spojimo, moramo ga nazvati naukom, a nikada nismo pričali o nauci u doba neolita jer smo previše arogantni da poverujemo da su ovi ljudi mogli da se bave naukom kao mi", podvukao je Garsija Sanhuan.

"Kada bi bilo koji današnji inženjer pokušao da napravi Menga Dolmen uz resurse koji su bili dostupni pre 6.000 godina, ne mislim da bi uspeo", zaključio je on.

BONUS VIDEO:

(MONDO)