Postavlja se pitanje koje zemlje bi bile na udaru Putina ako Zapad ukine zabranu za upotrebu zapadnog oružja za napad na Rusiju.
Ruski predsednik Vladimir Putin juče je ponovo zapretio zemljama NATO-a zbog napora da se Ukrajini dozvoli da upotrebi zapadno oružje za napad na Rusiju.
Stoltenberg je rekao da zabranu treba ukinuti
O tome je posebno govorio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je pozvao članice koje snabdevaju Ukrajinu oružjem da ukinu zabranu upotrebe oružja za napade na vojne ciljeve u Rusiji. Iako to nije direktno rekao, jasno je da se njegova izjava odnosi na politiku Džoa Bajdena.
"Ukrajini su vezane ruke zbog ograničenja upotrebe zapadnog oružja na ruskoj teritoriji. To veže ruke Ukrajincima i veoma im otežava odbranu. Mislim da je vreme da se preispitaju neka od ovih ograničenja", naglasio je Stoltenberg.
On je dodao da Kijev ima pravo da se brani i da stoga "ima pravo da napada legitimne vojne ciljeve van Ukrajine". Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel rekao je da su zemlje EU duboko podeljene oko ove teme.
"Uklanjanje ograničenja upotrebe zapadnog oružja je odluka koju treba da donese svaka država članica. To je njihova odgovornost. Niko ne može naterati državu članicu da ukine ta ograničenja", rekao je on.
Francuski predsednik Emanuel Makron je takođe rekao da Ukrajina treba da ima pravo da gađa ciljeve unutar Rusije sa kojih se vrše napadi na ukrajinsku teritoriju.
"Moramo dozvoliti Ukrajincima da neutrališu vojne lokacije sa kojih su rakete ispaljene, ali ne i druge civilne ili vojne ciljeve. Ne želimo eskalaciju", rekao je on na konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom posle sastanka ministra odbrane u Briselu. Šolc je, s druge strane, bio oprezniji, rekavši da ukrajinska upotreba zapadnog naoružanja "uvek mora biti u okviru međunarodnog prava".
Neke evropske zemlje, poput Ujedinjenog Kraljevstva, baltičkih država, Finske, Poljske i drugih, nemaju problem da Ukrajina gađa mete u Rusiji.
"Pored municije i protivvazdušne odbrane, dve stvari mogu pomoći Ukrajini da dostigne prekretnicu za pobedu u ratu: ubrzanje obuke za ukrajinske borce i omogućavanje Ukrajini da napadne vojne ciljeve u Rusiji", napisao je na Tviteru estonski ministar odbrane Hano Pevkur.
"Nije naš posao da Ukrajincima vežemo ruke", rekao je finski predsednik Aleksandar Stub.
NATO povećava stepen eskalacije i koketiranja sa vojnom retorikom", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Na pitanje da li je NATO sve bliži direktnom sukobu sa Rusijom, Peskov je odgovorio: "Ne približavaju se, oni su u tome".
Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta upozoravao Zapad da rizikuje globalni rat zbog Ukrajine i da bi direktan sukob između Rusije i NATO-a značio da je planeta na ivici Trećeg svetskog rata.
"Predstavnici zemalja NATO-a, posebno u Evropi, posebno u malim zemljama, moraju biti svesni da se igraju vatrom. Moraju da imaju na umu da su njihove zemlje uglavnom male i veoma gusto naseljene. I to je faktor koji treba da imaju u vidu pre nego što budu pričali o udaru duboko u rusku teritoriju", rekao je Putin.
"Stalna eskalacija može dovesti do ozbiljnih posledica", dodao je Putin u Taškentu.
"Ako se ove ozbiljne posledice materijalizuju u Evropi, kako će se ponašati Sjedinjene Države, s obzirom na naš nuklearni paritet", upitao je.
Treba napomenuti da ovo podizanje tenzija dolazi nakon što je početkom svibnja Rusija započela prvu fazu vežbi koje uključuju praktičnu obuku za pripremu i upotrebu nestrateškog nuklearnog oružja, kako je tada saopštilo rusko ministarstvo obrane. Taktičko ili nestrateško nuklearno oružje manje je moćno od strateškog oružja dizajniranog za uništavanje celih neprijateljskih gradova, ali svejedno ima veliki razorni potencijal.
Putin je tada naveo da se odlučio za takav potez kao odgovor na "militantne izjave zapadnih zvaničnika". Radilo se o izjavama oko raspoređivanja zapadnih trupa u Ukrajini. Spoljnopolitički analitičar Denis Avdagić za Index.hr je objasnio na koje zemlje Putin misli kada pominje gusto naseljene zemlje.
"Pročitao sam kako, kada se posebno osvrne na male zemlje, on šalje poruku pre svega onim baltičkim zemljama koje su od početka agresije na Ukrajinu bile poseban trn u oku Kremlja zbog izuzetno proaktivnog pristupa Ukrajini u kontekstu podrške i pomoći.
Ovu pretnju, kako napominje, upućuje vrlo jasno celoj Evropi, članicama NATO-a, a konkretno kada pogledate pomenutu 'gustu populaciju', jasno sam pročitao da želi da kaže da je, na primer, napad na takve područje rezultira time da nemate gde da pobegnete, a nuklearnim napadom ste zapravo izbrisani.
Napominjem, mislim da je hteo da ugrozi baltičke zemlje i uopšte one koji su takođe snažni zagovornici Ukrajine, ali mi smo sve to videli i redovno viđamo od kremaljske elite godinama. Nažalost, malo su odstupili, odnosno nikako, odstupili od politike koja nas je direktno, skoro kao vremeplov, vratila u mračna vremena Hladnog rata. Samo što je trenutak još gori jer gledamo izuzetno bolan rat u samoj Evropi", objasnio je on.
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)
