Snajperisti su specijalno obučeni vojnici ili policajci čiji je zadatak eliminacija važnih meta s velikih udaljenosti. Njihova uloga u vojsci i policiji je višestruka i veoma značajna, a njihova obuka je dugotrajna i izuzetno rigorozna. Snajperisti se oslanjaju na izuzetnu preciznost, strpljenje i sposobnost kamufliranja kako bi izvršili svoje zadatke.

U vojsci, snajperisti su ključni za izvrašavanje specijalnih operacija. Njihove osnovne dužnosti uključuju: eliminaciju visokovrednih meta, obezbeđivanje podrške sa distance i istraživanje i izviđanje. U policiji, snajperisti su obično deo specijalnih jedinica kao što su SWAT timovi. Njihovi zadaci uključuju: talačke situacije, neutralizaciju opasnih kriminalaca, operacije nadzora.

Ruski snajper 1 (5).jpg
Youtube/ Military Weapons/printscreen 

Jedan od ključnih elemenata snajperske veštine jeste preciznost. Snajperista je majstor gađanja meta sa velike udaljenosti. Ovo nije pitanje samo fizike i balistike, već i savršeno uvežbanih tehnika disanja, stabilnosti i koncentracije. Snajperisti donose jedan poseban etički aspekt u svetu ratovanja. Njihov cilj nije uništavanje života masovno, već precizno neutralisanje određene pretnje. 

Zašto snajperisti izbegavaju gađanje u glavu?

Postoji nekoliko razloga. Jedan od glavnih zbog kojih snajperisti retko ciljaju glavu je zato što je glava teža za pogađanje nego ostali delovi tela. Ciljanje centra mase, odnosno grudnog koša, nudi veću površinu za pogodak, smanjujući rizik od promašaja. Centar mase je manje pokretna meta u odnosu na glavu, što povećava šanse za uspešan hitac. Pucanje u glavu zahteva hiruršku preciznost koja se teško postiže u dinamičnim i nepredvidivim situacijama.

Ruski snajper 2 (1).jpg
Youtube/printscreen/Vickers Tactical 

Pored toga, tu su i etički razlozi, kao i međunarodno pravo i pravila ratovanja. U vojnim okvirima postoji pravilo koje se odnosi na zaštitu civila i ograničavanja nepotrebnog nasilja. Postoje i određeni psihološki razlozi, koji se tiču morala i mentalnog zdravlja snajperiste. U mnogim slučajevima snajperisti imaju zadatak da neutrališu pretnju, a ne nužno da ubiju. Pucanje u određene delove tela može biti dovoljno da onesposobi osobu i eliminiše trenutnu opasnost. 

Najpoznatiji snajperisti kroz istoriju

Finski snajperista Simo Hajha iz Drugog svetskog rata, poznat po nadimku "Bela smrt" nalazi se na prvom mestu po broju neutralisanih meta. On je eliminisao više od 500 neprijateljskih vojnika u rusko-finskom ratu, a to je učinio za 100 dana.

Sovjetski snajperista Vasilij Zajcev proslavio se tokom Bitke za Staljingrad. Njegova priča ovekovečena je u filmu "Neprijatelj pred vratima". Eliminisao je 242 mete.

Zašto snajperisti nikada ne pucaju u glavu
Profimedia 

Ljudmila Pavličenko bila je sovjetska snajperistkinja koja se borila u Drugom svetskom ratu. Eliminisala je 309 meta.

Najuspešniji snajperista Prvog svetskog reta bio je Fransis Pegamegabov, kanadski vojnik koji je snajeprskim hicima eliminisao 378 neprijatelja. 

BONUS VIDEO:

MONDO/Aleksandra Virijević/Stefan Stojanović Kasarna Požarevac Vojska Srbije

(MONDO/N.D.)