Bankari i stručnjaci upozoravaju građane na pokušaje prevare sa platnim karticama. Poslednjih dana učestale su poruke, navodno od banaka, u kojima se traži hitno ažuriranje podataka. Iz Narodne banke Srbije ukazuju da takve podatke banke nikad ne traže SMS porukama ili na društvenim mrežama. Iz tog razloga, bitno je da ne odgovarate na ovakve poruke i odmah obavestite svoju banku.

SMS, imejl, aplikacije za dopisivanje - tim kanalima poslednjih nedelja prevaranti su pokušali da pokradu novac sa tekućih računa. Uz link i detaljne instrukcije, tražili su brojeve kartica, šifre za aplikaciju banke i elektronsko plaćanje. Najčešće uz pretnju da će, ako se podaci ne dostave hitno, račun i kartice biti blokirani.

unnamed.jpg
Privanta arhiva 

"Građani nikada ne treba da odreaguju na ovakve poruke i odaju svoje podatke. Banka nikad neće zahtevati te podatke - prvo, zato što su to osetljivi podaci, a potom što joj nisu ni potrebni ti podaci zato što ih već poseduje", ukazuje Snežana Jakovljević iz Foruma za prevenciju zloupotreba platnih kartica PKS-a.

Napadi na bankomate

Sve češće hakeri idu i korak dalje i napadaju veće mete - bankomate. Stručnjaci ukazuju da takvi napadi u zemljama Evrope nisu retki, a posebno brine to što su efikasni u gotovo 100 odsto situacija.

"Instalira se određeni virus koji dođe do bankomata i aktivira se u neko vreme. To su 'keš-aut' ili 'džekpot' napadi. Ako se desi napad na bankomat, ceh plaća banka, ne građani. To ne ide ni sa čijeg računa, nego kao da je neko otvorio i uzeo ceo novac. Građani ne mogu biti oštećeni u tom slučaju", kaže Goran Kunjadić, stručnjak za IT bezbednost.

Plaćanje karticama u inostranstvu

Građani, ipak, mogu da budu oštećeni ako u inostranstvu podižu novac sa bankomata. U većini slučajeva, banke naplaćuju proviziju. Nadležni zato savetuju da gotovinu nosite, kao i da karticama budete oprezni. Anastasija Vasiljević, zamenica generalnog direktora Sektora za platni sistem NBS, kaže da je korisno da imate kod sebe nešto gotovine.

"Živimo u vremenu savremenih tehnologija, digitalizacije i svi posežemo za bezgotovinskim platnim instrumentima, kao što su kartice. Treba voditi računa o tome koja je vrsta kartice i da li postoje naknade za njeno korišćenje u inostranstvu. To su informacije koje korisnici najpre treba da dobiju od svojih banaka izdavalaca", ukazuje Vasiljevićeva.

Najveća opasnost poslednjih godina dolazi od onlajn trgovine. Ključno je zato obratiti pažnju da li je sajt pravi i ima li sve neophodne zaštite. U suprotnom, i kartica i novac biće na raspolaganju za krađu.

BONUS VIDEO:

NARODNA BANKA OBJAVILA CILJ DO 2026. GODINE! Bušatlija analizira: Iznenađen sam, naša ekonomija ne može da PODNESE tu inflaciju Kurir televizija

(RTS/Mondo/A.V)