Harison je bio jedan od retkih analitičara koji je na vreme predvideo poslednju finansijsku krizu i krizu nekretnina, koja je počela 2008. godine.
Sledeća svetska ekonomska kriza nastupiće 2026. godine i biće najgora u istoriji, tvrdi britanski pisac, ekonomista i poslovni konsultant Fred Harison na osnovu sopstvenog modela 18-godišnjeg ekonomskog ciklusa. Njegove tvrdnje imaju posebnu težinu jer je 80-godišnji Harison bio jedan od retkih analitičara koji je na vreme predvideo poslednju finansijsku krizu i krizu nekretnina, koja je počela 2008. godine.
Harison je toliko uveren u svoju sumornu prognozu da je napisao pismo Keiru Starmeru, lideru Britanske laburističke partije i verovatnom pobedniku opštih izbora u Velikoj Britaniji 4. jula, da bi bilo najbolje da namerno izgubi izbore kako bi izbegao odgovornost za kolaps koji dolazi.
"Ako laburisti pobede na izborima, što je sasvim izvesno, Starmerova vlada će biti okrivljena za ono što već znamo da će se desiti, bez obzira koja stranka je na vlasti. S druge strane, naravno da ne mogu namerno izgubiti izbore", rekao je Harison u intervjuu za švedski dnevnik Aftonbladet.
Teorija 18-godišnjih ciklusa
Britanski ekonomista tvrdi da je na osnovu ekonomskih podataka od početka 19. veka do danas, uključujući i SAD, Veliku Britaniju, Australiju i Japan, došao do teorije o 18-godišnjim ciklusima koji se ponavljaju vekovima, po celom svetu.
Harison smatra da je pogrešno koristiti zemljište i nekretnine kao primarne pokretače ekonomskog rasta. Njegova osnovna ideja je da ekonomisti pogrešno pretpostavljaju da stanje na tržištu nekretnina zavisi od uslova u ostatku privrede, jer je vlasništvo ključni faktor koji oblikuje poslovni ciklus, a ne obrnuto.
Globalne cene nekretnina, za koje Harison tvrdi da su ključne za svaku krizu, nastaviće da rastu do 2026. godine, a zatim će se naglo srušiti.
"Nacionalne vlade su tokom krize 2008. ulivale novac u banke, što je išlo u korist tržištu nekretnina, odnosno ublažilo posledice kolapsa. Međutim, troškove su morali da snose sami građani. Na kraju ovog 18-godišnjeg ciklusa, zemlje će biti toliko prezadužene da će im biti veoma teško da pozajme novac na tržištu kako bi spasile svoje ekonomije", objasnio je Harison za Aftonbladet.
"Biće to najgora kriza u istoriji"
Ekonomska kriza koja će za dve godine zadesiti svet biće najgora u istoriji jer je šteta na kraju svakog ciklusa posle Drugog svetskog rata sve veća, smatra ekonomista, koji je pažnju javnosti privukao još 2005. godine, kada je tačno predvideo: "Sledeća prekretnica na tržištu nekretnina dogodiće se krajem 2007. ili početkom 2008. Jedini način da se cene vrate na pristupačne nivoe je recesija."
Sadašnju situaciju pogoršavaju parlamentarni i predsednički izbori, između ostalih u Velikoj Britaniji, SAD i Francuskoj, zbog čega vladajuće stranke još više ignorišu štednju, prenosi Index.
"Dugovi će rasti kako se bliže izbori i sve više obećava, ali uskoro će nacionalne vlade shvatiti da više ne mogu da se zadužuju koliko bi trebalo. Da bi ispunili svoja obećanja, onda će morati da štampaju mnogo svežeg novca, što će povećati inflaciju i ostaviti posledice po obične građane", rekao je Harison i dodao:
"Ovo je neverovatno sumorna perspektiva i niko ne zna šta će se konkretno dogoditi. Vlade idu slepo u sigurnu smrt. Stvari mogu krenuti naopako na drugačiji način, recimo ako Putin odluči da upotrebi nuklearno oružje.
Upozorio Blera na krah
Pored Starmera, od kojeg je dobio samo ljubaznu i opštu zahvalnost što mu se javio, Harison je svojevremeno pokušao da upozori bivšeg britanskog premijera Tonija Blera na nadolazeću krizu.
"Kasnih 90-ih slao sam pisma celom Blerovom kabinetu, pokušavajući da ukažem na krah. Upozorio sam ih da imaju 10 godina da zaustave rast cena nekretnina i objasnio da će posle 2007. doći do strašne svetske finansijske krize. Potpuno su me ignorisali, ništa nisu uradili. Došlo je do globalne krize i decenije štednje. Političari jednostavno ne žele da kažu ništa što bi moglo da zabrine vlasnike kuća", rekao je britanski ekonomski analitičar.
Inače, Harison je dobar poznavalac ruske privrede i tržišta jer je posle raspada Sovjetskog Saveza godinama radio kao savetnik ruske vlade i parlamenta za poreske i tržišne reforme. Pokušao je da rusku ekonomsku politiku usmeri ka ulaganjima u škole, nauku i zdravstvo, ali je napustio Rusiju 2002. godine, kada mu je postalo jasno da ruski vladari i privrednici nisu zainteresovani za ulaganje u razvoj, već u nekretnine i fudbalske klubove u zapad.
Fred Harison takođe veruje da će sledeća finansijska kriza koristiti ruskom predsedniku Vladimiru Putinu: "Evropske vlade već troše ogromne sume na modernizaciju i organizovanje velikih vojnih snaga u slučaju ruskog napada na jednu od članica NATO-a. A haos u kome će se Zapad uskoro naći, Putin će iskoristiti za promovisanje sopstvenih interesa, jer se rat u Ukrajini neće završiti po njegovoj želji. U suštini, naša budućnost uopšte nije svetla".
BONUS VIDEO:
(Index.hr/MONDO/J.D.)
