Ekonomista Saša Đogović analizirao je za Mondo kakve prilike čekaju Srbiju usled recesije sa kojima se suočavaju vodeće ekonomske sile.
U poslednjim mesecima, svetske ekonomske sile poput Nemačke, Velike Britanije, Japana i Sjedinenih Američkih Država suočavaju se sa ozbiljnim izazovima zbog naglog usporavanja ekonomske aktivnosti. Recesija koja je zahvatila ove države stvara zabrinutost i kod manjih ekonomskih entiteta, među kojima je i Srbija.
Bundesbanka po prvi put u istoriji imala je negativan neto prihod od kamata. Azijski ekonomski div, Japan, izgubio je treće mesto na listi svetskih ekonomskih sila i skliznuo u recesiju. Ni 6. najveću svetsku ekonomiju, Ujedinjeno Kraljevstvo, nije zaobišla recesija. Ekonomija ove države pala je 0.3 odsto između oktobra i decembra prošle godine, a pad BDP-a veći je nego što se očekivalo, kažu britanski analitičari.
Najveća svetska ekonomija SAD, uspela je da prošle godine zabeleži rast BDP-a, navodi njihovo Ministarstvo trgovine, iako su prognoze ekonomista bile pesimističnije. Ipak, federalne rezerve agresivno su podigle kamatne stope, javni dug je dosegao 34 biliona dolara, što je istorijski maksimum.
Evropski kontinent suočava se sa stampedom protesta poljoprivrednika. Centri moći EU u velikom su problemu zbog pojačanog pritiska poljoprivrednika, a postoji bojazan da čak mogu da izazovu promene, ne samo u domenu zajedničke ekonomije, već i da izazovu tektonske promene u politici Unije.
Ekonomske prilike u evrozoni
Da li će se ekonomski problemi sa kojima se svet suočava odraziti i na situaciju u Srbiji, u razgovoru za Mondo odgovara ekonomista Saša Đogović. "Početak godine je slabo krenuo, ali svakako će postepeno da dolazi do oporavka ekonomskih tokova. Kada govorimo o Nemačkoj, koja je nama najvažnije tržište, neka procena Evropske komisije jeste da će u ovoj godini privredni rast u Nemačkoj biti puzeći, ali će biti pozitivan od 0.3 odsto. Problemi u poljoprivredi, štrajkovi železnice, štrajkovi u aerotransportu, sve je to imalo određenog negativnog uticaja na ukupne ekonomske tokove u Nemačkoj, tako da su korigovane prognoze privrednog rasta u toj zemlji", kaže Đogović, ekonomista i urednik publikacije "Strateo". Kako ističe, situacija u Nemačkoj posebno je važna za Srbiju jer je ona najvažniji partner, prva je i sa stanovišta izvoza i sa stanovišta uvoza i kao takva ima reperkusije na dinamiku naših privrednih tokova.
SVETSKE EKONOMSKE SILE PRED SLOMOM! Stručnjak za Mondo: Ako dve države posrnu, Srbija će osetiti posledice!
Prema proceni Evropske komisije, u evrozoni privredni rast će biti po stopi od 0.8 odsto, što je takođe donekle ublažena stopa privrednog rasta, kaže naš sagovornik. "U samoj EU, i van evrozone, uključujući i te zemlje, stopa privrednog rasta bi bila 0.9 odsto, što je takođe ublaženija privredna dinamika od projektovanih jesenjih prognoza, gde se očekivalo da bude 1.3 odsto."
SAD - globalna ekonomska sila?
Naš sagovornik kaže da je američka privreda i dalje dosta snažna i da nije uplovila ni u kakve recesione trendove. "I u vreme osetne energetske krize imala je visoku stopu zaposlenosti i očekuje se da će u ovoj godini privredni rast prema prognozi MMF-a biti 2.1 odsto."
"U Kini se računa privredni rast od 4.6 odsto, u Indiji najveća stopa privrednog rasta se računa od 6.5 odsto. Tako da bi u svetu, prema prognozi MMF-a privredni rast trebalo da bude 3.1 odsto, ali zbog ublaženijih privrednih tokova s početka godine u samoj EU i evrozoni doći će do korekcija privrednog rasta na globalu, tako da se na nivou sveta očekuje da stopa privrednog rasta bude ispod 3 odsto, a ne kako je MMF prema poslednjem izveštaju pedviđao", navodi Đogović.
U svetu postoje brojni izazovi. Problemi sa Hutima u Crvenom moru podižu cenu transporta energenata. Kako ističe naš sagovornik, svet se nalazi u jednom izraženom procesu fragmentacije, odnosno deglobalizacije. "Nastoji se da se pronalaze sirovine, kao i da se prebacuju fabrike na bliža odredišta, kako bi lanci snabdevanja bili pouzdaniji i jeftiniji. U tom smislu se ide ne samo na energetsku tranziciju već i na pronaleženje eskplotacije sirovina koje su tu negde pri ruci i koje ne zahtevaju neko veće transportno angažovanje. Tu je recimo primer litijuma u Srbiji", objašnjava Đogović za Mondo.
Da li Srbija treba da strahuje zbog recesija u vodećim ekonomskim silama?
Zbog potrebe dislociranja preduzeća koja bi bila bliža odredištima za snabdevanje tržišta, Srbija može da ima svoju šansu. "U tom smislu Srbija bi morala da bude proaktivno na evropskom putu, da prolazi rampe, savladava prepreke, a ne da bude zaglavljena na evropskom putu. Ovo je izuzetno važno za privlačenje investicija, jer investitori hoće da imaju pouzdano tržište ili partnera koji neće da bude parija", kaže ekonomista.
Naš sagovornik ipak smatra da Srbija treba da bude oprezna, i u toj opreznosti treba da širi svoje tržišne horizonte, gde se mogu plasirati proizvodi i obezbeđivati kapital koji će poboljšavati konkuretnsku snagu domaće ekonomije, ulaganjem u domaće preduzetništvo i jačanjem nezavisnih institucija.
"Ne treba imati bojazan da će Srbija skliznuti u neke negativne tokove, jer i na samom evropskom tržištu neće biti negativnih tokova na kraju godine. Srbija ima i svoje unutrašnje potencijale. Kroz javne investicije, koje bi trebalo da budu produktivnijeg karaktera, će se posebno u građevinarstvu očitavati jačanje privredne dinamike u celini, zatim ove godine treba računati na jačanje domaće turističke tražnje, kroz povećanu kupovnu moć turističkih vaučera, ali i kroz nešto povećanu kupovnu moć stanovništva, jer su povećane plate u javnom sektoru, povećane su penzije, kao i minimalna cena rada", objašnjava ekonomista za Mondo.
On kaže da se očekuje da inflacija postepeno slabi, tako da u poslednjem, ili krajem trećeg kvartala ove godine očekuje se da uđe u predvidljivije - mirne tokove. "Tada bi se moglo računati da Narodna banka Srbije blago spusti svoju referentnu kamatnu stopu, što može imati pozitivan efekat i na dinarske kredite, posebno u 2025. godini kada bi taj trend ublažavanja referentne kamatne stope trebalo da bude izraženiji."
Prilika za države drugog i trćeg sveta
Dok neki stručnjaci smatraju da bi krah dominantnih ekonomskih sila, poput SAD ili Japana mogao da predstavlja početak dominacije država poput Indije, čija privreda je u velikom poletu i nalazi se na istorijskom maksimumu, naš sagovornik kaže da to nije moguće. "Svet je dosta umrežen, ako imate slabiju tražnju sa recimo evropskog tržišta, to će se osetiti odmah u Kini na primer, to će poljuljati njihovu dinamiku ekonomskih tokova. Recesija ne može da bude prilika, recesija vodećih tržišta znači da će ona imati reperkusije i na ostala tržišta, u manjoj ili većoj meri, u zavisnosti od toga koliko ste povezani sa određenim tržištima", ističe Đogović. "Mi smo predominantno usmereni na tržište EU i tržište Zapadnog Balkana, koje je opet usmereno na tržište EU, pa ako pati tržište Unije, tako pati i tržište Zapadnog Balkana, a sve to će se odraziti i na Srbiju", objašnjava on.
Kina i SAD najvažnije za globalnu ekonomiju
Đogović smatra da ako dve globalne sile, Amerika i Kina, posrnu, to će se neminovno odraziti na ceo svet pre ili kasnije. "Ne direktno, jer mi sa Amerikom nemamo snažnu spoljnotrgovinsku razmenu, ali indirektno, jer ima Evropska unija, ima je Kina, pa ćemo preko njih da osetimo sve što se dešava u Americi. Bitne su ove dve globalne sile, a kod njih je zabeležan privredni rast ove godine".
BONUS VIDEO:
