Docent na Ekonomskom fakultetu dr Veljko Mijušković je za Mondo analizirao ekonomske prilike u svetu.
Svet se suočava sa velikim ekonomskim promenama. Uprkos globalnoj dominaciji dolara, Sjedinje Američke Države beleže rekordni javni dug, što izaziva zabrinutost kod pojedinih ekonomskih analitičara. Zbog rata na tlu Evrope i na Bliskom istoku cene su gotovo svakodnevno podložne korekcijama, čineći ekonomije pojedinih zemalja nestabilnim. Učestali napadi Huta u Crvenom moru otežavaju kretanje komercijalnih brodova, što podiže i cenu robe koja se prevozi. Rusija je suočena sa ogromnim brojem sankcija, Nemačka je pogođena epidemijom protesta nezadovoljnih poljoprivrednika i radnika, koja se proširila i u drugim centrima EU.
Srbija ne može da ostane imuna na događaje koje su pogodile ili pogađaju svetsku ekonomiju. Ono što se desi u nekoj ekonomskoj svetskoj sili, pretočiće se i na srpsku privredu. Dr Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Mondo je analizirao kakve posledice mogu biti po Srbiju usled trenutnih ekonomskih previranja u svetu.
"Ako su ekonomske sile poput Japana, Velike Britanije i Nemačke skliznule u recesiju, to može biti posledica različitih faktora kao što su globalna ekonomska nestabilnost, geopolitičke tenzije, unutrašnji ekonomski problemi ili globalna pandemija. Kada se više svetskih ekonomija suočava s recesijom istovremeno, to može izazvati globalnu ekonomsku krizu te predstavlja ozbiljan problem. U takvim situacijama, smanjenje potrošnje, investicija i trgovine može imati značajan uticaj na svetsku ekonomiju. Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), porast nezaposlenosti i smanjenje prihoda domaćinstava mogu biti neki od prvih vidljivih simptoma. Centralne banke i vlade obično preduzimaju mere kako bi ublažile ekonomske posledice, poput smanjenja kamatnih stopa, fiskalnih podsticaja ili strukturnih reformi. Ostaje još da se vide detaljniji uzroci recesije u svakoj od ovih zemalja, te njihov kumulativni uticaj na globalnu svetsku ekonomiju", kaže Mijušković za Mondo.
Opada poverenje u dolar kao dominantnu globalnu valutu?
Naš sagovornik kaže da je dolar trenutno globalna rezervna valuta i igra ključnu ulogu u međunarodnoj trgovini. "Promene u statusu dolara kao globalne rezervne valute obično se odvijaju postepeno i često su rezultat dugoročnih ekonomskih i geopolitičkih promena. Neke zemlje i ekonomije mogu raditi na diverzifikaciji svojih rezervi ili tražiti alternativne valute, ali prelazak s dolarne dominacije na potpunu zamenu drugom valutom bio bi kompleksan i dug proces. Ako i dođe do značajnijih promena u globalnom ekonomskom pejzažu ili geopolitičkim odnosima, to bi moglo uticati na status dolara. Međutim, ovi su faktori izuzetno teški za predvideti s preciznošću", kaže on.
Ipak, Mijušković je dao nekoliko ključnih faktora koji bi mogli doprineti eventualnom smanjenju dominacije dolara, a to su geopolitički događaji, ekonomske krize, alternativne valute, promene u međunarodnom finansijskom sistemu, inovacije u tehonologiji i finansijama, fiskalna politika. U vezi sa prvim, naš sagovornik navodi pre svega konflikte, trgovinske sporove i promene u geopolitičkim odnosima. "Sve to može uticati na poverenje u dolar i podstaknuti traženje alternativnih valuta."
Kada je reč o ekonomskim krizama, Mijušković smatra da na gloablno poverenje u dolar može uticati i to ako se Sjedinjene Američke Države suoče s dugotrajnom ekonomskom krizom ili recesijom. "Razvoj drugih valuta kao konkurencije dolaru, posebno kineskog juana, može dovesti do diversifikacije rezervi u drugim valutama. Reforme ili stvaranje novih međunarodnih finansijskih institucija može uticati na globalnu valutnu dinamiku. Tehnološke inovacije, poput kriptovaluta i digitalnih valuta centralnih banaka, takođe mogu uticati na način na koji ljudi i institucije čuvaju vrednost i vrše transakcije. Politike vezane za dug, inflaciju, i fiskalne odluke takođe mogu uticati na poverenje u valutu", objašnjava docent Ekonomskog fakulteta za Mondo.
Srbija na raskrsnici geoekonomskih promena u svetu
Sve to može uticati i na srpsku privredu i to na nekoliko načina, potvrdio nam je Mijušković.
- Izvoz i uvoz: Ako se globalni tražnja smanji, to može uticati na srpske izvoznike, posebno ako zavise od stranih tržišta. Smanjenje izvoza može dovesti do padanja prihoda za domaće kompanije.
- Investicije: Ako dođe do globalnih ekonomskih nesigurnosti, investitori mogu postati oprezniji u vezi sa ulaganjima u strane zemlje, uključujući i Srbiju. Ovo može ograničiti priliv stranih direktnih investicija.
- Cene roba i usluga: Fluktuacije u cenama sirovina i promene u kamatnim stopama na svetskom nivou mogu uticati na inflaciju i troškove proizvodnje u Srbiji.
- Valutna stabilnost: Globalne ekonomske turbulencije mogu uticati na vrednost dinara u odnosu na druge valute. Ovo može imati posledice na uvoz, inflaciju i dugovanja u stranim valutama.
- Radna snaga: Ako globalna recesija uzrokuje smanjenje tražnje za radnom snagom, to može uticati na radnike u Srbiji, posebno one koji rade u sektorima koji su izloženi međunarodnom tržištu.
- Finansijsko tržište: Promene na globalnom finansijskom tržištu, uključujući oscilacije na berzama i promene kamatnih stopa, mogu uticati na domaći finansijski sektor.
- Međunarodni dug: Ako dođe do globalne recesije, zemlje sa visokim nivoom međunarodnog duga, uključujući Srbiju, mogu se suočiti sa poteškoćama u servisiranju dugova.
"Da bi se smanjili negativni uticaji, zemlje često preduzimaju određene ekonomske politike. To može uključivati fiskalne podsticaje, politike podrške privredi, ili monetarne intervencije. Srbija, kao i druge zemlje, može primeniti i primenjuje različite mere kako bi ublažila uticaje globalnih ekonomskih potresa i podržala održivi rast", kaže on.
Iako je važno pratiti dešavanja u zemljama sa kojima Srbija ima tesne ekonomske veze, treba imati u vidu da je ekonomska situacija kompleksna i podložna promenama. Vlasti u Srbiji preduzimaju dobre korake kako bi diverzifikovale ekonomiju i smanjile zavisnost od određenih tržišta. Praćenje i prilagođavanje ekonomske politike prema promenama na međunarodnom tržištu može pomoći u ublažavanju potencijalnih rizika, navodi naš sagovornik.
Ruska ekonomija (ni)je otporna?
U obraćanju naciji ruski predsednik Vladimir Putin istakao je da je ruska ekonomija pokazala fleksibilnost i otpornost. Upitali smo Mijuškovića da li se monolog ruskog predsednika može poistovetiti sa stvarnim stanjem u državi. "Rusija se trenutno oporavlja od izazova poput pada cena nafte, sankcija i drugih ekonomskih problema", kaže naš sagovornik. On dodaje da postoji nekoliko ključnih tačaka koje određuju stanje ruske ekonomije, a to su cene nafte, vojne operacije u Ukrajini i međunarodne sankcije, ciljevi diversifikacije, pandemija covid-19 i fiskalna politika.
"Rusija je zemlja snažno zavisna od prihoda od izvoza nafte i gasa. Promene cena nafte na svetskom tržištu direktno utiču na ruski budžet. U periodima niskih cena nafte, ruska ekonomija može osećati pritisak", kaže Mijušković. "Rusija se suočavala sa sankcijama od strane Zapada zbog događaja poput vojnih operacija u Ukrajini, aneksije Krima i podrške pobunjenicima u istočnoj Ukrajini. Ove sankcije imale su određeni uticaj na rusku ekonomiju, uključujući ograničenje pristupa kapitalu i tehnologiji", dodaje on.
Naš sagovornik objašnjava da je ruska vlada postavila ciljeve diversifikacije ekonomije kako bi smanjila zavisnost od nafte i gasa. Razvoj drugih sektora, poput tehnologije i inovacija, postao je prioritet kako bi se stvorila održivija ekonomska osnova. Takođe, navodi on, vlada Rusije primenjivala je i određene fiskalne mere kako bi podržala ekonomiju tokom izazovnih perioda, uključujući budžetske podsticaje i mere zaštite radnih mesta. "Uzimajući sve navedene faktore u obzir, te rezilijentnost koju je pokazala Ruska Federacija u odnosu na njih, mogao bih da se složim sa stavom koji je izneo ruski predsednik", zaključio je on.
BONUS VIDEO:
