BLIŽI SE KRAH DOLARA?! Putin je bio u pravu! Stručnjak za MONDO otkriva pozadinu ekonomskih promena u svetu

Svet se suočava sa velikim ekonomskim promenama. Uprkos globalnoj dominaciji dolara, Sjedinje Američke Države beleže rekordni javni dug, što izaziva zabrinutost kod pojedinih ekonomskih analitičara. Zbog rata na tlu Evrope i na Bliskom istoku cene su gotovo svakodnevno podložne korekcijama, čineći ekonomije pojedinih zemalja nestabilnim. Učestali napadi Huta u Crvenom moru otežavaju kretanje komercijalnih brodova, što podiže i cenu robe koja se prevozi. Rusija je suočena sa ogromnim brojem sankcija, Nemačka je pogođena epidemijom protesta nezadovoljnih poljoprivrednika i radnika, koja se proširila i u drugim centrima EU.

Opada poverenje u dolar kao dominantnu globalnu valutu?

Naš sagovornik kaže da je dolar trenutno globalna rezervna valuta i igra ključnu ulogu u međunarodnoj trgovini. "Promene u statusu dolara kao globalne rezervne valute obično se odvijaju postepeno i često su rezultat dugoročnih ekonomskih i geopolitičkih promena. Neke zemlje i ekonomije mogu raditi na diverzifikaciji svojih rezervi ili tražiti alternativne valute, ali prelazak s dolarne dominacije na potpunu zamenu drugom valutom bio bi kompleksan i dug proces. Ako i dođe do značajnijih promena u globalnom ekonomskom pejzažu ili geopolitičkim odnosima, to bi moglo uticati na status dolara. Međutim, ovi su faktori izuzetno teški za predvideti s preciznošću", kaže on.

Ipak, Mijušković je dao nekoliko ključnih faktora koji bi mogli doprineti eventualnom smanjenju dominacije dolara, a to su geopolitički događaji, ekonomske krize, alternativne valute, promene u međunarodnom finansijskom sistemu, inovacije u tehonologiji i finansijama, fiskalna politika. U vezi sa prvim, naš sagovornik navodi pre svega konflikte, trgovinske sporove i promene u geopolitičkim odnosima. "Sve to može uticati na poverenje u dolar i podstaknuti traženje alternativnih valuta."

Kada je reč o ekonomskim krizama, Mijušković smatra da na gloablno poverenje u dolar može uticati i to ako se Sjedinjene Američke Države suoče s dugotrajnom ekonomskom krizom ili recesijom. "Razvoj drugih valuta kao konkurencije dolaru, posebno kineskog juana, može dovesti do diversifikacije rezervi u drugim valutama. Reforme ili stvaranje novih međunarodnih finansijskih institucija može uticati na globalnu valutnu dinamiku. Tehnološke inovacije, poput kriptovaluta i digitalnih valuta centralnih banaka, takođe mogu uticati na način na koji ljudi i institucije čuvaju vrednost i vrše transakcije. Politike vezane za dug, inflaciju, i fiskalne odluke takođe mogu uticati na poverenje u valutu", objašnjava docent Ekonomskog fakulteta za Mondo.

Srbija na raskrsnici geoekonomskih promena u svetu

Sve to može uticati i na srpsku privredu i to na nekoliko načina, potvrdio nam je Mijušković.

• Izvoz i uvoz: Ako se globalni tražnja smanji, to može uticati na srpske izvoznike, posebno ako zavise od stranih tržišta. Smanjenje izvoza može dovesti do padanja prihoda za domaće kompanije.
• Investicije: Ako dođe do globalnih ekonomskih nesigurnosti, investitori mogu postati oprezniji u vezi sa ulaganjima u strane zemlje, uključujući i Srbiju. Ovo može ograničiti priliv stranih direktnih investicija.
• Cene roba i usluga: Fluktuacije u cenama sirovina i promene u kamatnim stopama na svetskom nivou mogu uticati na inflaciju i troškove proizvodnje u Srbiji.
• Valutna stabilnost: Globalne ekonomske turbulencije mogu uticati na vrednost dinara u odnosu na druge valute. Ovo može imati posledice na uvoz, inflaciju i dugovanja u stranim valutama.
• Radna snaga: Ako globalna recesija uzrokuje smanjenje tražnje za radnom snagom, to može uticati na radnike u Srbiji, posebno one koji rade u sektorima koji su izloženi međunarodnom tržištu.
• Finansijsko tržište: Promene na globalnom finansijskom tržištu, uključujući oscilacije na berzama i promene kamatnih stopa, mogu uticati na domaći finansijski sektor.
• Međunarodni dug: Ako dođe do globalne recesije, zemlje sa visokim nivoom međunarodnog duga, uključujući Srbiju, mogu se suočiti sa poteškoćama u servisiranju dugova. 

"Da bi se smanjili negativni uticaji, zemlje često preduzimaju određene ekonomske politike. To može uključivati fiskalne podsticaje, politike podrške privredi, ili monetarne intervencije. Srbija, kao i druge zemlje, može primeniti i primenjuje različite mere kako bi ublažila uticaje globalnih ekonomskih potresa i podržala održivi rast", kaže on.

Iako je važno pratiti dešavanja u zemljama sa kojima Srbija ima tesne ekonomske veze, treba imati u vidu da je ekonomska situacija kompleksna i podložna promenama. Vlasti u Srbiji preduzimaju dobre korake kako bi diverzifikovale ekonomiju i smanjile zavisnost od određenih tržišta. Praćenje i prilagođavanje ekonomske politike prema promenama na međunarodnom tržištu može pomoći u ublažavanju potencijalnih rizika, navodi naš sagovornik.

Ruska ekonomija (ni)je otporna?

U obraćanju naciji ruski predsednik Vladimir Putin istakao je da je ruska ekonomija pokazala fleksibilnost i otpornost. Upitali smo Mijuškovića da li se monolog ruskog predsednika može poistovetiti sa stvarnim stanjem u državi. "Rusija se trenutno oporavlja od izazova poput pada cena nafte, sankcija i drugih ekonomskih problema", kaže naš sagovornik. On dodaje da postoji nekoliko ključnih tačaka koje određuju stanje ruske ekonomije, a to su cene nafte, vojne operacije u Ukrajini i međunarodne sankcije, ciljevi diversifikacije, pandemija covid-19 i fiskalna politika.

"Rusija je zemlja snažno zavisna od prihoda od izvoza nafte i gasa. Promene cena nafte na svetskom tržištu direktno utiču na ruski budžet. U periodima niskih cena nafte, ruska ekonomija može osećati pritisak", kaže Mijušković. "Rusija se suočavala sa sankcijama od strane Zapada zbog događaja poput vojnih operacija u Ukrajini, aneksije Krima i podrške pobunjenicima u istočnoj Ukrajini. Ove sankcije imale su određeni uticaj na rusku ekonomiju, uključujući ograničenje pristupa kapitalu i tehnologiji", dodaje on.

Naš sagovornik objašnjava da je ruska vlada postavila ciljeve diversifikacije ekonomije kako bi smanjila zavisnost od nafte i gasa. Razvoj drugih sektora, poput tehnologije i inovacija, postao je prioritet kako bi se stvorila održivija ekonomska osnova. Takođe, navodi on, vlada Rusije primenjivala je i određene fiskalne mere kako bi podržala ekonomiju tokom izazovnih perioda, uključujući budžetske podsticaje i mere zaštite radnih mesta. "Uzimajući sve navedene faktore u obzir, te rezilijentnost koju je pokazala Ruska Federacija u odnosu na njih, mogao bih da se složim sa stavom koji je izneo ruski predsednik", zaključio je on.

BONUS VIDEO: