Odluka o šestodnevnoj radnoj nedelji je razbesnela radnike.
Države i kompanije u zapadnim liberalnim demokratijama poslednjih deset godina intenzivno razgovaraju o skraćenju radne nedelje, odnosno ukupnog broja radnih sati nedeljno ili dana. Sve više ljudi uživa u četvorodnevnoj radnoj nedelji, a mnogi maštaju o trodnevnoj nedelji.
Ipak, Grčka je odlučila da preduzme jedinstven eksperiment – da uvede šestodnevnu radnu nedelju, odnosno 48 sati rada nedeljno. Odluka grčke vlade – prema kojoj poslodavac može da naredi 6 dana rada nedeljno po određenim kriterijumima – neortodoksan je potez koji ima za cilj dalje povećanje ukupne efikasnosti grčke privrede, a primenjuje se od ponedeljka. Sindikati novu meru veoma uspešne vlade Kirijakosa Micotakisa prirodno nazivaju varvarskom.
Javna politika grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa izvukla je Grčku iz dramatičnih problema izazvanih prekomernim zaduživanjem, kao i destruktivnim populizmom Sirize; ekstremne populističke partije predvođene već pomalo zaboravljenim levičarskim demagozima, Ciprasom i ekonomistom Varufakisom, koji su nekada slovili kao zvezde evropskih političkih salona i bili prepoznati kao poželjni muškarci u ženskim časopisima.
Micotakis je danas jedan od najuglednijih premijera u EU jer je pokazao da jednostavno nije tačno da će Grčka "umreti" pod teretom duga ako ne bude sprovodila neodgovornu populističku politiku koju vodi Siriza. Upravo takvu tezu (da je finansijska stabilizacija države zlo samo po sebi) postavljaju njegovi protivnici Cipras i Varufakis.
Micotakis objašnjava da je uvođenje šestodnevne radne nedelje neophodno zbog sve manjeg stanovništva Grčke i nedostatka obučenih radnika.Grčka je, slično kao i Hrvatska, doživela demografski egzodus od 500 hiljada mlađih i obrazovanih radnika. Jedan od ključnih razloga za taj egzodus bio je način na koji su Ciras i Varufakis upravljali grčkom dužničkom krizom 2009. godine.
Ni Micotakis se ne usuđuje da uvede 6-dnevnu radnu nedelju u javnom sektoru. Promene zakonske regulative omogućiće privatnim poslodavcima da pružaju usluge 0-24 časa, a propisano je po kojim kriterijumima se moraju donositi odluke o produženju radne nedelje u odabranim delatnostima.
U značajnoj meri, grčka vlada je morala sebi da prizna da postoji niz poslova koji zahtevaju od ljudi da rade 6 dana u nedelji kako bi zadovoljili potražnju na tržištu. Svi ti ljudi koji zbog prirode posla ionako rade 6 dana u nedelji, neki i svih 7, zapravo su ostavljeni u sivoj, neuređenoj zoni. Sada je grčka vlada saopštila da će ubuduće zaposleni moći da biraju da li žele da rade dva sata više u uobičajenih 5 radnih dana ili jedan dodatni radni dan sa 8 sati. Za ovaj dodatni rad trebalo bi da budu nagrađeni sa dodatnih 40 odsto uobičajenog iznosa dnevnice. Istovremeno, ovakvo rešenje izbacuje ogroman ukupan broj radnih sati iz sive zone, ali i podstiče pravednije nagrađivanje radnika za dodatni rad.
Predstavnici opozicije, jednostavnije rečeno, "histerično" su odreagovali zbog produženja radnog vremena i pozivaju narod da izađe na ulice.
Protivnici Micotakisa su u pravu kada kažu da on vodi Grčku mimo opšteg evropskog i svetskog trenda skraćivanja radnog vremena, čije pristalice insistiraju da četvorodnevna radna nedelja podiže produktivnost pojedinog radnika. Međutim, sa drastičnim smanjenjem radnog vremena, nerealno je da bilo koja nacionalna privreda može da ostvari veći učinak ili veći BDP, što je i dalje pravi put za ubrzanje rasta i, posledično, podizanje standarda. Istovremeno, treba reći da Grčka ionako već ima jedan od najdužih prosečnih nedeljnih sati. Podaci Evrostata pokazuju da Grci rade u proseku 41 sat nedeljno.
U Grčkoj sve češće levičari insistiraju da u zemlji sa britanskim cenama radnici ne mogu da budu zadovoljni bugarskim platama. Prosečna plata u Grčkoj je oko 900 evra i dovoljna je do 20. u mesecu. Nejasno je kolika je skala isplata "na crno" u Grčkoj.
U Grčkoj nedelja je neradan dan, ali tokom sezone sve prodavnice mogu da rade. Državne institucije, pošte, banke... ne rade nedeljom, čak ni u turističkim destinacijama. Eksperimentalne šeme sa 4-dnevnom radnom nedeljom se u ograničenoj meri primenjuju u Japanu, Nemačkoj, Britaniji, Kanadi... Belgijanci su, na primer, izglasali da radnik ima pravo da zakaže 4 radna dana u nedelji.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/MONDO/J.D.)
