Na samitu Šangajske organizacije za saradnju, koji se ove godine održava u glavnom gradu Kazahstana, Astani, biće prisutni brojni predsednici država članica, među kojima su i kineski, Si Đinping i ruski Vladimir Putin. Si Đinpinga je već 2. jula dočekao na aerodromu u Astani, kazahstanski predsednik, Kasim Žolmart Tokajev. Radi se o 24. sastanku na vrhu Saveta Šangajske organizacije za saradnju, koji se održava u Kazahstanu, a Kina će preuzeti rukovođenje ŠOS-om i biće domaćin ovog okupljanja sledeće, 2025.godine.

Uzgred, Si Đinping je već par puta bio u Kazahstanu, sa kojim Kina ove godine treba da obeleži 32 godine uspostavljanja diplomatskih odnosa.

Njihovo, kinesko-kazahstansko prijateljstvo je u dobrim rukama i, siguran sam, da će i ubuduće jačati. U prilog tome govore i brojni planovi dva države i njihovih rukovodstava, posebno oni koji se odnose na Pojas i put, inicijativu kineskog predsednika od 2013. godine. Kazahstan je ogroman po površini (neki kažu kao čitava zapadna Evropa) i njegova teritorija je jednostavno nužna za "Novi put svile". Mreža železnica i auto- puteva idu baš kroz kazahstansku teritoriju. Bez toga se ne bi mogao ni zamisliti dolazak mnogih roba iz Azije u Evropu i obrnuto.

Šangajska organizacija za saradnju je slika i prilika današnjeg, višepolarnog sveta, koji je oličen i u BRIKS-u plus! I dobro je da je tako. Što vise ideja, utoliko vise uvažavamo različitosti i međusobno poštovanje, koje treba da se nalazi u samoj srži demokratičnosti u međunarodnim odnosima. Bez obzira na izgled, snagu i veličinu učesnika. To je pravilo koje nikada ne treba kršiti. "Neka cvetaju svi cvetovi" i ne treba uopšte da bude važno odakle su. A može se postizati međusobna korist svuda, regionalno i vanregionalno, ne samo u Ujedinjenim nacijama, i nikako sa mišlju o dosegnutim geopolitičkim prednostima. Takva razmišljanja mogu upropastiti sve i biti glavni uzrok sumnjičenja učesnika. Zato je i okupljanje u okviru Šangajske organizacije za saradnju veoma bitno i, nadam se, uspešno.

Mislim da je vredno nešto reci o tome kako je nastala Šangajske organizacija za saradnju. Razume se, već njeno ime govori u kom gradu je nastala pre skoro četvrt veka. Tačnije, ŠOS su osnovali 15. jula 2001.g. Kina, Rusija, Tadžikistan, Uzbekistan, Turkmenistan i Kirgizija.

Dakle, pre skoro četvrt veka! Kao da su znali šta će se danas događati i koliko će se svet brzo menjati! A, veoma se menja.

Danas je i Iran član ŠOS-a (od prošle godine), pre toga su Indija i Pakistan dobile članstvo u ovoj organizaciji, a ima još zemalja koje su se kandidovale za članstvo. Jedna od tih zemalja je Belorusija, koja će od danas biti punopravna članica, a slovi kao veoma bliska Rusiji. Upravo 3. jula proslavlja svoj Dan pobede nad nemačkim nacizmom.

Ne zaboravimo da se rat vodi u Ukrajini, na evropskom tlu i da je Ruska federacija jedna od strana u sukobu. Ne može se poreći da se time utiče i na sastav i razmišljanja u ovoj međunarodnoj organizaciji, koja sve više, polako postaje, poput BRIKS plus, redovno okupljanje opšteg tipa.

Vođe Kine i Rusije, Si Đinping i Vladimir Putin, se ove godine u Astani sreću drugi put (posle majske posete Pekingu šefa ruske države). To je ono sto se ne sviđa pojedinim u Evropi i severnoj Americi, mada se radi o razgovorima, koji su bas poželjni u današnje vreme. Što vise debata, to manje rata!

Narendra Modi, novi/stari predsednik vlade Indije nije na skupu, ali najavljuje se njegova skora zvanična poseta Moskvi.

Uveren sam da skupovi ovog tipa ne mogu štetiti ciljevima Povelje Ujedinjenih nacija, u koju, nadam se, svi verujemo. Uostalom, nije bez značaja da se, posle susreta Si - Putin (na marginama glavnog sastanka ŠOS-a u Astani) naglašava da nijedan susret nije usmeren da šteti bilo kojoj trećoj zemlji, niti se zbog toga sastaju. Radi se o slobodnim okupljanjima istinito nezavisnih zemalja koje odlučuju o svojoj sudbini, bez pritisaka sa strane. Sve što je prinudno, ne može biti i trajno.