Dojučerašnjih 15 kruna sada je jedan evro a sve manje od toga je smao gomila cent kovanica, pa mnogi imaju problema da odrede koliko šta vredi.
Estonija je 1. januara uvela evro kao platežno sredstvo i tako je ova baltička zemlja sa 1,3 miliona stanovnika postala 17. članica evrozone, ali nisu svi Estonci srećni zbog toga.
Među skepticima je i Evelin Tam, studentkinja iz Talina koja smatra da će joj, kao i mnogim drugim ljudima će biti jako teško da se naviknu na novi novac.
"Imali smo 15 kruna, koje su sad samo jedan evro i puno ovih malih cent kovanica. U početka će zaista biti teško izračunati pravu vrednost novca", rekla je Evelin.
Estonija u sred najteže krize evra postaje 17. članica evrozone, što je za mnoge Estonce suviše hrabar korak.
Premijer Andrus Ansip, međutim, taj korak je za Dojče vele ocenio kao "glavni dobitak".
On tvrdi da će evro učvrstiti poverenje ulagača i dokazati da estonska privreda stoji na čvrstim nogama.
Dodaje da je uvođenje evra logičan korak, jer je estonska kruna, od kad je uvedena 1992. godine, uvek bila povezana s nemačkom monetarnom politikom.
"U Estoniji nikad nismo ni imali samostalnu monetarnu politiku. Kad smo počeli koristiti estonsku krunu, ona je bila vezana za nemačku marku po kursu 1:8. Zatim je zakonski uređeno da jedan evro ima vrednost od 15,6 kruna", podseća premijer.
"U proteklih 18 godina tako naš devizni kurs nismo nikako menjali. Možemo potpuno verovati nemačkoj monetarnoj politici", zaključio je Ansip.
Za razliku od mnogih drugih država Evropske unije, Estonija nema problem s dugovima. Nakon šoka finansijske krize, estonska privreda je ponovno u usponu.
Ipak, postoji i jak pokret protiv evra, koji predvodi pravnik i istoričar Anti Polamec.
"Mi evro nazivamo evropskom rubljom, jer ideologija 'jedna valuta za sve', veoma nas podseća na vremena Sovjetskog Saveza", objašnjava lider skeptika koji predskazuje da će uvođenje evra biti "plovidba Titanikom".
Većina Estonaca, kako pokazuju ankete, deli njegovo strahovanje.
Političko vođstvo, međutim, ostaje pri svome mišljenju da je to pozitivan korak za zemlju i spremno je da "preuzme svoj deo odgovornosti i Evropi vratiti ono što je ona dosad uradila za Estoniju".
(FoNet)
Među skepticima je i Evelin Tam, studentkinja iz Talina koja smatra da će joj, kao i mnogim drugim ljudima će biti jako teško da se naviknu na novi novac.
"Imali smo 15 kruna, koje su sad samo jedan evro i puno ovih malih cent kovanica. U početka će zaista biti teško izračunati pravu vrednost novca", rekla je Evelin.
Estonija u sred najteže krize evra postaje 17. članica evrozone, što je za mnoge Estonce suviše hrabar korak.
Premijer Andrus Ansip, međutim, taj korak je za Dojče vele ocenio kao "glavni dobitak".
On tvrdi da će evro učvrstiti poverenje ulagača i dokazati da estonska privreda stoji na čvrstim nogama.
Dodaje da je uvođenje evra logičan korak, jer je estonska kruna, od kad je uvedena 1992. godine, uvek bila povezana s nemačkom monetarnom politikom.
"U Estoniji nikad nismo ni imali samostalnu monetarnu politiku. Kad smo počeli koristiti estonsku krunu, ona je bila vezana za nemačku marku po kursu 1:8. Zatim je zakonski uređeno da jedan evro ima vrednost od 15,6 kruna", podseća premijer.
"U proteklih 18 godina tako naš devizni kurs nismo nikako menjali. Možemo potpuno verovati nemačkoj monetarnoj politici", zaključio je Ansip.
Za razliku od mnogih drugih država Evropske unije, Estonija nema problem s dugovima. Nakon šoka finansijske krize, estonska privreda je ponovno u usponu.
Ipak, postoji i jak pokret protiv evra, koji predvodi pravnik i istoričar Anti Polamec.
"Mi evro nazivamo evropskom rubljom, jer ideologija 'jedna valuta za sve', veoma nas podseća na vremena Sovjetskog Saveza", objašnjava lider skeptika koji predskazuje da će uvođenje evra biti "plovidba Titanikom".
Većina Estonaca, kako pokazuju ankete, deli njegovo strahovanje.
Političko vođstvo, međutim, ostaje pri svome mišljenju da je to pozitivan korak za zemlju i spremno je da "preuzme svoj deo odgovornosti i Evropi vratiti ono što je ona dosad uradila za Estoniju".
(FoNet)
