Ruska vlada je 20. marta 2012. godine objavila dekret koji je potpisao ministar odbrane Anatolij Serdjukov. Dekretom je uspostavljen sistem plaćanja vojnicima "za posebna dostignuća u službi", piše redakcija Radija Slobodna Evropa. Četvrti odeljak naredbe, koju je prvo istakao Ruski servis RFE/RL, kaže da se "vojnicima vojnih jedinica 99450, 74455 i strukturne vojne jedinice 29155 isplaćuje mesečni dodatak".
U to vreme se malo pažnje poklanjalo ovoj odluci: malo se znalo o jedinicama koje su potpadale pod kišobran strahovite i poštovane vojne obaveštajne agencije poznate kao GRU. Međutim, u godinama koje su usledile, ove jedinice su upale u oči javnosti, pojavljujući se u optužnicama, najavama sankcija i političkim izjavama od Vašingtona do Crnog mora.
Jedinica 29155 je posebno privukla veliku pažnju, jer je do 2016. bila povezana sa navodnom zaverom o državnom udaru u Crnoj Gori i skoro fatalnim trovanjem bivšeg ruskog vojnog obaveštajca u Engleskoj i trgovca oružjem u Bugarskoj. Sada su tvrdnje češke vlade da pripadnici jedinice stoje iza eksplozije u češkom skladištu municije 2014. zaoštrile odnose između Praga i Moskve, pri čemu su obe strane proterale diplomate i razmenile ljutu retoriku.
"To su momci koje šaljete jer želite da razbijete stvari", rekao je Mark Galeoti, stručnjak za ruske bezbednosne službe.
Evolucija obaveštajne jedinice
GRU - čiji je zvanični naziv Glavna uprava Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije - nije novi entitet. Ona postoji decenijama, najpre je delovala paralelno sa KGB-om, a zatim, posle raspada Sovjetskog Saveza, sa agencijama naslednicama KGB-a: Federalnom službom bezbednosti i Spoljnom obaveštajnom službom.
Pored pružanja tradicionalnih taktičkih obaveštajnih podataka sa bojnog polja za ruske komandante, agencija takođe nadgleda nekoliko jedinica specijalnih snaga poznatih kao "spetsnaz", od kojih su neke optužene za operacije tipa sabotaže. Bavi se elektronskim nadzorom i regrutovanjem stranih špijuna, i, što je još važnije, sajber špijunažom i ofanzivnim sajber operacijama - hakerskim upadanjem u računare protivnika, a možda čak i ubacivanjem destruktivnog koda u kompjuterske sisteme.
Specijalne snage GRU-a imale su istaknutu ulogu u invazijama Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta na Mađarsku 1956. i Čehoslovačku 1968. Oni su igrali ključnu ulogu u puču 1979. u Avganistanu, što je dovelo do katastrofalne decenije intervencija sovjetskih trupa.
Rat sa Gruzijom 2008. godine, u kojem je GRU takođe igrao vodeću ulogu, Kremlj je smatrao pobedom, ali je otkrio velike probleme u ruskim snagama. Kremlj je preduzeo velike reforme, uključujući GRU. Jedinica 29155 i slične jedinice verovatno su osnovane tokom tih reformi, kažu Galeoti i drugi stručnjaci. Od 2018. godine agenciju vodi mornarički oficir, admiral Igor Kostjukov.
Venčanje u blizini Moskve
Veoma tajanstvena priroda obaveštajnih operacija, u Rusiji ili bilo gde, znači da postoji malo proverljivih informacija o Jedinici 29155: njenom budžetu ili osoblju. Ali novinari, istraživači otvorenog koda i kriminalističke agencije u zapadnim zemljama uspele su da prikupe značajnu količinu informacija o jedinici.
Jedinica 29155 je navodno povezana sa Komandom snaga za specijalne operacije, čije je sedište u Senežu, severno od Moskve. Veruje se da je njen komandant general-major Andrej Averjanov, čija se ćerka udala u mestu blizu Seneža 2017. godine.
Averjanov je postao javno istaknut krajem 2019. godine, kada su Njujork tajms, RSE i drugi mediji otkrili fotografije i video snimke sa venčanja na kojima se vidi prisustvo Averjanova, kao i prisustvo čoveka po imenu Anatolij Čepiga, za kojeg se takođe vjeruje da je član Jedinice 29155.
U vreme venčanja 2017. godine, Čepiga nije bio poznat javnosti. Međutim, njegovo lice i alias, Ruslan Borširov, dospeli su na naslovne strane oko devet meseci kasnije, kada su bivši ruski vojni obaveštajac Sergej Skripal i njegova ćerka Julija umalo smrtno nastradali u Solsberiju u Engleskoj. Britanski zvaničnici objavili su da su Skripalovi otrovani tajnim nervnim agensom zvanim Novičok, a za to su navodno bila kriva dva oficira GRU.
Otvorena istraživačka organizacija Belingket (Bellingcat) je kasnije objavila dokaze koji identifikuju muškarce po njihovim pravim imenima: Anatolij Čepiga i Aleksandar Miškin. Osam meseci kasnije, u novembru 2018, GRU je proslavio svoju 100. godišnjicu u Moskvi, na ceremoniji kojoj je prisustvovao i sam Putin.
"Kao glavnokomandujući, naravno da znam, i to nije preterivanje, u pogledu vaših jedinstvenih sposobnosti, uključujući i izvođenje specijalnih operacija", rekao je on.
Poplava otkrovenja
Osim što je rezultirao proterivanjem desetina ruskih diplomata iz Britanije, Nemačke, Sjedinjenih Država i drugde, slučaj Skripalj je podstakao obaveštajne agencije širom Evrope da preispitaju stare slučajeve.
To je uključivalo skoro fatalno trovanje bugarskog trgovca oružjem Emilijana Gebreva u aprilu i maju 2015. u Sofiji. Bugarski tužioci nisu mnogo napredovali u slučaju sve do četiri godine kasnije, i više od godinu dana nakon trovanja Skripalja, kada su objavili da ponovo otvaraju istragu, delom zbog informacija britanskih vlasti.
Bugarski zvaničnici su tog decembra saopštili da je njihova istraga usredsređena na pet navodnih agenata GRU, uključujući i visokog oficira koji je navodno nadgledao tim koji je ciljao Skripalja. Sledećeg meseca bugarski tužioci najavili su optužbe protiv trojice Rusa.
U zajedničkom izveštaju sa Špiglom i Insajderom, Belingket je, koristeći informacije o praćenju letova, procurele baze podataka i podatke mobilnih telefona, naveo da je čak osam oficira GRU, iz iste jedinice 29155, moglo da otputuje u Bugarsku u nedeljama oko trovanje.
U novoj analizi objavljenoj 22. aprila 2021. godine, koristeći neke od Belingketovih podataka o putovanju, bugarski servis RFE/RL pratio je putovanja pojedinih poznatih oficira GRU u Bugarskoj i van nje i otkrio da su se te posete dogodile u vreme niza neobjašnjivih eksplozija u bugarskim objektima za naoružanje i municiju u toj zemlji 2014. i 2015. godine. Najmanje jedan bugarski zvaničnik, bivši ministar odbrane Todor Tagarev, pozvao je vlasti da ponovo otvore istragu o eksplozijama.
Galeoti je rekao da je 2014. izgledala kao ključna godina u operacijama GRU, godina kada je agencija, posebno Jedinica 29155, postala agresivnija i dalekosežnija u svojim operacijama. Zašto 2014. godina?
Tada su višemesečni protesti na Majdanu u Ukrajini kulminirali nasiljem nad demonstrantima i zbacivanjem predsednika Viktora Janukoviča naklonjenog Moskvi. Rusija je odgovorila zauzimanjem ukrajinskog poluostrva Krim i podsticanjem rata u Ukrajini koji i danas traje.
"Rusija je smatrala da je u političkom ratu sa Zapadom i od tog trenutka je bila spremna da taj rat vodi na zapadnom tlu. Bili su spremni da izvedu prilično opasne operacije još 2014. godine", rekao je Galeoti.
Crnogorska zavera, ukrajinsko oružje?
Jedinica 29155 nije bila nadaleko poznata, kao sada, po svojim sajber napadima i hakerskim aktivnostima. Njih su predvodile druge divizije GRU: Jedinica 26165 i Jedinica 74455, protiv kojih su američke vlasti podigle optužnice za hakovanje u vezi sa izborima, i Spoljna obaveštajna služba.
Ali, 29155 je povezana sa više pokušaja sajber provale. Holandski zvaničnici su u oktobru 2018. rekli da su agenti GRU navodno pokušali da hakuju kompjutere u sedištu Organizacije za zabranu hemijskog oružja u Hagu. Organizacija je bila duboko uključena u istragu supstance koja je korištena u trovanju Skripalja.
Dve godine ranije, u oktobru 2016, crnogorske vlasti su tvrdile da su osujetile zaveru za preuzimanje zgrade parlamenta u zemlji i atentat na premijera u pokušaju da blokiraju ulazak Crne Gore u NATO.
U istrazi i suđenju koje je usledilo, optuženo je 14 osoba, među kojima su državljani Srbije i Rusije. Tužioci su podigli optužnice protiv dvojice ruskih vojnih obaveštajnih operativaca Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova. Šišmakov i Popov su bili među osuđenima, u njihovom slučaju u odsustvu, u maju 2019. Međutim, crnogorski sud je poništio presudu u februaru 2021. godine, pozivajući se na "značajno kršenje krivičnog postupka" i zatražio od Višeg suda da preispita slučaj.
Popov je pseudonim čoveka koji je uslovno identifikovan kao Vladimir Mojsijev, koji je također putovao u i izvan Bugarske najmanje četiri puta 2014., otprilike u isto vreme kada su se dogodile četiri odvojene eksplozije kod bugarskih proizvođača oružja.
U međuvremenu, 16. oktobra 2014. pod misterioznim okolnostima eksplodiralo je skladište oružja u blizini grada Vrbetice na istoku Češke; kasnije su pronađena tela dvojice Čeha. Nejasno je koliko je dugo trajala početna češka istraga te eksplozije i još jedne dva meseca kasnije.
Međutim, 17. aprila, na neobičnoj večernjoj konferenciji za novinare, premijer Andrej Babiš saopštio je da su češki obaveštajci utvrdili da je jedinica 29155 odgovorna barem za prvu eksploziju. Češka policija saopštila je da traži ista dva muškarca za kojima se traga u Britaniji zbog trovanja Skripalja.
Nakon Babišovog saopštenja, stigla su i druga otkrića. Belingket je izvestio da je Averjanov bio u Beču u oktobru 2014. godine, neposredno pre eksplozije u Vrbetici, i da je jedan od dvojice Rusa koji su povezani sa eksplozijama postavio fotografiju starog grada u Pragu 11. oktobra.
"Ove demonstracije, koje pokazuju spremnost Rusa da se angažuju u takvim misijama i odu u druge zemlje i izvedu takve operacije, to je zaista zastrašujuće", rekao je on.
BONUS VIDEO:
(Radio Slobodna Evropa/Mondo/U. M.)
Nestvarni Nedović, sjajni Kalinić i velika pobeda Zvezde: Drama, preokret i prvenac u Evroligi!
Šok! Pešić neće ostati selektor Srbije: "Pričao sam sa Čovićem, smeta mi samo jedno"
Savo Milošević došao, Partizan počeo da daje golove! Ubedljiva pobeda crno-belih u Humskoj
"Zamerio sam se Zvezdi, pa su me sklonili": Rade Bogdanović otkrio šta mu nisu oprostili!
Pešić otišao, Srbija traži novog selektora: Ko će biti naslednik na klupi reprezentacije?