Novi izvori snabdevanja su prioritet, a jedan je dogovoren: Struja iz Gruzije i Azerbejdžana, ispod Crnog mora, stizaće u Zapadnu Evropu.
Obale Crnog mora Gruzije i Rumunije spajaće dalekovodni kabl dugačak 1.200 kilometara i biće povezan dalekovodima od Rumunije do Mađarske i Gruzije do Azerbejdžana. Za gradnju novog pravca snabdevnja električnom energijom formirana je i kompanija "Zeleni energetski koridor".
"Za nas je ovaj projekat, zaista, pitanje nacionalne bezbednosti. Ako pogledate energetsku mapu Evrope, vidite da na istočnom krilu u poslednje vreme plaćamo veoma visoku cenu struje jer je nedovoljno alterntive. Jeftiniji izvori energije sa Zapada ne stižu uvek na Istok i zato su nam potrebni dodatni putevi snabdevanja", kaže Sebastijan Burduja, ministar energetike Rumunije.
Peter Sijarto, ministar trgovine i evropskih poslova kaže da Mađarska ima dva veoma važna energetska strateška cilja.
"Prvi da osiguramo bezbednost snabdevanja energijom, a drugi da potrošnju energije učinimo zelenijom. A ovim projektom možemo jednim udarcem da ubijemo dve muve s obzirom na to da nam daje potpuno novi izvor i donosi zelenu struju", rekao je Sijarto.
Projekat od dve milijarde evra
Projekt, koji se procenjuje na više od dve milijarde evra, dogovoren je još 2022. a plan je da prenos obnovljive energije iz Gruzije i Azerbejdžana počne već 2029.
Projekat ima podršku Brisela koji teži da poveže zemlje interkonektorima i obezbedi jeftinu energiju.
"Za nas je to veoma važno jer smo u procesu integracije sa Evropskom unijom. To znači da prevazilazimo fizičke barijere i izazove. Ne graničimo se sa zemljama Unije, ali mislim da ovim projektom možemo da budemo deo evropskog energetskog tržišta", rekao je Levan Davitašvili, ministar ekonomije i održivog razvoja Gruzije.
"U početku smo ovaj projekat razmatrali kao projekat koji će obezbediti više energije od Kaspijskog mora do EU, ali paralelno imamo još jedan sa Azijskim zemljama. U budućnosti imamo velike planove za spajanje tih zelenih koridora kao projekat Evropa-Azija", kaže Parviz Šahbazov, ministar energetike Azerbejdžana.
Podsetimo, Srbija je već deo dalekovodnog "Transbalkanskog koridora" Evropske unije, koji je delom već u funkciji a proteže se od Rumunije, preko naše zemlje, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i dalje ispod Jadranskog mora do Italije.
Zbog geopolitičkih i ratnih tenzija i dekarbonizacije, nekoliko zemalja Unije već se suočava sa manjkom struje.
"Svake godine se rade studije adekvatnosti resursa. Rezultati zadnje strudije za našu zemlju govore da mi jesmo u opasnosti od nedostatka resursa. Nisu to sada velike vrednosti, ali do 2030. bismo mogli da dođemo u situaciju da osam časova godišnje nemo dovoljno energije čak i iz uvoza i iz naše proizvodnje da zadovoljimo potrošnju", kaže Željko Marković, stručnjak za energetiku.
Uz jačanje prenosnih mreža i gradnje proizvodnih kapaciteta obnovljive energije, Evropska unija akcenat je stavila i na razvoj nuklernih elektrana koje važe za najstabilniji izvor snabdevanja električnom energijom.
BONUS VIDEO:
(RTS/D.S.)
O
bale Crnog mora Gruzije i Rumunije spajaće dalekovodni kabl dugačak 1.200 kilometara i biće povezan dalekovodima od Rumunije do Mađarske i Gruzije do Azerbejdžana. Za gradnju novog pravca snabdevnja električnom energijom formirana je i kompanija "Zeleni energetski koridor".
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu
Igrao za Zvezdu i rekao najskuplje "ne" u istoriji evro-košarke! Jedan čovek mu se sada smeje zbog 12 miliona