U nejmnogoljudnijim protestima od kraja januara, građani su danas na kairskom Trgu Tahrir burno pozdravili harizmatičnog sajber-aktivistu i zvaničnika "Gugla" čija je akcija na "Fejsbuku" pokrenula proteste 25. januara.

Vael Gonim poslije toga je proveo 12 dana u pritvoru, a za to vrijeme su mu bile vezane oči i nije imao kontakt sa spoljnim svijetom.

Mnogi demonstranti nosili su simbole društvenih mreža "Fejsbuk" i "Tviter", koje su imale presudnu ulogu u mobilizaciji opozicije, zahvaljujući aktivistima poput Gonima.

"Volio bih da ovo nazovem Fejsbuk revolucijom, ali kada gledam ove ljude, poželim da kažem da je ovo revolucija egipatskog naroda. Ovo je zadivljujuće", rekao je Gonim među demonstrantima.

On je dodao da "Egipćani zaslužuju bolji život" i da je "danas ostvaren jedan od tih snova".

"Ja nisam heroj. Vi ste heroji, vi koji ste ostali na ovom trgu", rekao je Gonim okupljenima, među kojima su mnogi plakali i uzvikivali "Neka živi Egipat!"

Vlasti su prethodno objavile ukaz o formiranju komisije koja će nadgledati sprovođenje ustavnih promjena uoči izbora kasnije ove godine.

U međuvremenu Mubarak je, u želji da smiri strasti, osnovao komitet zadužen da razmotri i predloži ustavne promene kojima treba da se ublaže uslovi za predsedničku kandidaturu i ograniči broj predsedničkih mandata, rekao je danas potpredsednik države Omar Sulejman.

Sulejman je kazao da je Mubarak naredio i da se formira odvojen komitet koji će nadgledati sprovođenje svih predloženih reformi.

Ovo su prve konkretne mere autoritarnog egipatskog predsednika ka sprovođenju reformi koje je obećao tokom dvonedeljnih masovnih protesta protiv njegove vladavine.

Vlasti Egipta su oslobodile 34 politička zatvorenika, što je prvo puštanje iz pritvora od kako je predsednik Hosni Mubarak obećao reforme da bi smirio nezadovoljstvo naroda i nerede na ulicama gradova, javila je danas egipatska državna agencija.

"Ministar unutrašnjih poslova Mahmud Vagdi danas je, nakon procene njihove pozicije, izdao naredbu o oslobađanju 34 politička zatvorenika za koje se smatralo da su ekstremistički elementi", prenosi Rojters navode agencije MENA.

Agencija je navela da su oni "pokazali dobru volju i izrazili želje da žive mirno u društvu". Takođe je rečeno da su se oni predali vlastima pošto su pobegli iz zatvora tokom proteklih nekoliko dana bezvlašća.

Snage reda su se povukle sa ulica pošto nisu uspele da skrše otpor miliona demonstranata 28. januara. Povlačenje policije s ulica je dovelo i do ostavljanja zatvora bez čuvara, što su iskoristili mnogi zatvorenici koji su se priključili ili demonstrantima ili pljačkašima.

U egipatskim zatvorima su bili mnogobrojni članovi islamskih militantnih grupa koje su želele 90-ih godina da zamene Mubarakovu sekularnu republiku islamskom državom.

Mnogi islamisti su bili u zatvorima još iz vremena Mubarakovog prethodnika Anvara Sadata, koga su ubili atentatori povezani sa islamističkom grupom 1981. godine.

Grupe za ljudska prava kažu da nije jasno koliko je ljudi u Egiptu u zatvorima zbog političkih aktivnosti, kao što su članstvo u zabranjenim partijama ili planiranje i pribegavanje nasilju protiv vlasti, ali veruju da ih ima na hiljade.

Do sada su demonstranti, koji traže ostavku Mubaraka, smatrali da su ustupci vlasti nedovoljni.

Mubarak je takođe tražio da se sprovede istraga oko prošlonedeljnih sukoba između provladinih i antivladinih demonstranata.

Istraživač organizacije "Hjuman rajts voč" Heba Morajef izjavila je da je najmanje 297 ljudi poginulo od početka protesta u Egiptu, koji traju već dve nedelje.

Ta brojka je izračunata na osnovu razgovora sa doktorima u sedam bolnica u Kairu, Aleksandriji i Suecu, kao i pregleda mrtvačnica, prenela je agencija Asošiejtid pres.

Egipatsko Ministarstvo zdravlja za sada nije preciziralo bilans žrtava velikih protesta protiv režima Hosnija Mubaraka, koji su započeli 25. januara.

Morajef je sinoć kazala da je reč o preliminarnoj brojki i da očekuje da će ona rasti.

Najveći broj ljudi stradao je od vatrenog oružja, a doktori u većini slučajeva nisu bili voljni da objave imena poginulih.

Nije poznato ni koliko je demonstranata među mrtvima.

Prema njenim rečima, u Kairu je poginulo 232 ljudi, uključujući 217 ubijenih tokom 30. januara i još 15 koji su stradali tokom sukoba vladinih pristalica i opozicionara na centralnom trgu Tahrir, epicentru protesta, 2. i 3. februara.

Izvan Kaira, prema podacima međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava, poginulo je 65 ljudi - 52 u Aleksandriji i 13 u Suecu.

(agencije/MONDO)