Slušaj vest

Ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir dobila je japanska organizacija Nihon Hidankjo za svoje napore da svet bude bez nuklearnog oružja. Predsednik odbora Jorgen Vatne Fridnes opisao je Nihona Hidankjoa kao "pokret preživelih od atomske bombe iz Hirošime i Nagasakija, poznat i kao Hibakuša".

"Dobili su nagradu za mir za svoje napore da postigne svet bez nuklearnog oružja i što je kroz svedočenje svedoka pokazao da se nuklearno oružje više nikada ne sme upotrebiti", rekao je on, preneo CNN.

Ko je Nihon Hidankjo?

Pokret je nastao kao odgovor na atomske napade u avgustu 1945. godine, a njegovi članovi neumorno su radili na podizanju svesti o katastrofalnim humanitarnim posledicama korišćenja nuklearnog oružja. Postupno se razvila snažna međunarodna norma koja je upotrebu nuklearnog oružja stigmatizirala kao moralno neprihvatljivu, a ta norma je postala poznata kao "nuklearni tabu".

Svedočenja članova organizacije pomogli su da se stvori i konsoliduje široko rasprostranjeno protivljenje nuklearnom oružju širom sveta koje se oslanjalo na lične priče, kreirajući obrazovne kampanje temeljene na vlastitom iskustvu i izdajući hitna upozorenja protiv širenja i upotrebe nuklearnog oružja.

"Hibakuša nam pomaže da opišemo neopisivo, zamislimo nezamislivo i nekako shvatimo neshvatljiv bol i patnju uzrokovanu nuklearnim oružjem. Norveški Nobelov odbor želi da prizna jednu ohrabrujuću činjenicu: nijedno nuklearno oružje nije korišćeno u ratu za gotovo 80 godina. Napori Nihona Hidankjoa i drugih predstavnika Hibakuša uveliko su pridoneli uspostavljanju nuklearnog tabua", navodi se u obrazloženju Komiteta.

Dodaje se i da je Nihon Hidankjo dao hiljade iskaza svedoka, izdao rezolucije i javne apele i slao godišnje delegacije u Ujedinjene nacije i razne mirovne konferencije kako bi podsetio svet na hitnu potrebu za nuklearnim razoružanjem.

"Jednog dana Hibakuša više neće biti među nama kao svedoci istorije, ali uz snažnu kulturu sećanja i kontinuiranu predanost, nove generacije u Japanu prenose iskustvo i poruku svedoka. Oni inspirišu i obrazuju ljude širom sveta. Na taj način pomažu u održavanju nuklearnog tabua. Nobelova nagrada za mir za 2024. ispunjava želju Alfreda Nobela da prizna napore od najveće koristi za čovečanstvo", navodi se u obrazloženju.

Organizacija sebe opisuje kao "jedina nacionalna organizacija preživelih od atomske bombe iz Hirošime i Nagasakija (Hibakuša). Ima članice u svih 47 japanskih prefektura, tako da predstavlja skoro sve organizovane Hibakuše. Njegovi zvaničnici i članovi su svi Hibakuša. Ukupan broj preživelih Hibakuša koji žive u Japanu je 174.080, od ​​marta 2016. U Južnoj Koreji i drugim delovima sveta van Japana živi još nekoliko hiljada Hibakuša. Nihon Hidankjo sarađuje sa tim organizacijama u njihovom radu na odbrani života i prava ovih ljudi".

Glavni ciljevi organizacije, kako stoji na njihovom sajtu, su:

  • Sprečavanje nuklearnog rata i eliminacija nuklearnog oružja, uključujući potpisivanje međunarodnog sporazuma o potpunoj zabrani i eliminaciji nuklearnog oružja. Sazivanje međunarodne konferencije za postizanje ovog cilja takođe je deo Hidankjoovog osnovnog zahteva
  • Državna naknada štete od atomske bombe. Treba priznati odgovornost države za pokretanje rata, koji je doveo do štete od atomskog bombardovanja, i obezbediti državnu odštetu.
  • Unapređenje postojećih politika i mera zaštite i pomoći za Hibakušu

Ko su bili nominovani kandidati i favoriti?

Stručnjaci su prethodnih dana sugerisali da su među vodećim kandidatima za nagradu bili UNRWA - Agencija Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice i Međunarodni sud pravde, dva tela koja su se našla u sukobu sa izraelskom vladom otkako su Hamasovi napadi pokrenuli rat u Gazi pre godinu dana.

Među nominovane za Nobelovu nagradu za mir za 2024. godinu ušli su i tehnološki milijarder Ilon Mask, osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž i generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Mnogi laureati Nobelove nagrade za mir su u prošlosti bili široko kritikovani, uključujući i Henrija Kisindžera, Jasera ​​Arafata, Jicaka Rabina i Šimona Peresa. Nasuprot tome, mnogi vide kao nesreću to što Mahatma Gandi nije dobio nagradu tokom svog života.

BONUS VIDEO:

Kurir televizija Da li bi svet trebalo da strahuje od nuklearnog naoružanja?