"Ti glasovi neće biti dovoljni za pobedu Trampa": Politički analitičar nam otkrio koliki je uticaj crkve na izbore

Poznato je da su građani SAD među najreligioznijim na svetu, da uticaj crkve na izbore predstavlja značajan aspekt političkog pejzaža i da predsednički kandidati ne bi trebalo da zanemare tu činjenicu ako žele dobar rezultat na izborima. Istraživanja potvrđuju pretpostavku da neko ko nije vernik ne može biti izabran na funkciju predsednika SAD, te da se ateizam smatra za jednu od najznačajnijih otežavajućih okolnosti za kandidate.

Donald Tramp je obećao da će, ukoliko bude izabran za predsednika, deportovati milione ilegalnih migranata koji se nalaze u SAD. Njegova rivalka, Kamala Haris, obećala je da će potpisati zakon o zaštiti prava na abortus na nacionalnom nivou, odluku koju je Vrhovni sud ukinuo 2022. godine. Katolički birači bili su podeljeni 2020. godine. Oko 50 odsto birača te godine je glasalo za Bajdena, a 49 odsto za Trampa.

Najveća pažnja usmerena je na rezultate u sedam kolebljivih država, posebno na onih dva do tri odsto neopredeljenih (kolebljivih) birača čija će odluka po svemu sudeći biti presudna za pobedu u ovom trenutno egal odnosu. Naš politički analitičar Željko Injac je istakao za portal Mondo da uticaj crvke u sedam kolebljivh država nije toliko značajan. Iako Tramp ima podršku mnogih hrišćanskih crkava koje naglašavaju tradicionalne vrednosti, ove države nisu previše religiozne. Zbog toga Injac smatra da religijski glasovi neće biti dovoljni za njegovu pobedu i da bi Kamala Haris mogla da izađe kao pobednik na predstojećim izborima.

"Odlučuje se u ovih sedam kolebljivih država, a te države i nisu baš previše religiozne. Ne verujem da će na izbore uticati 'crkva', ovde je crkva pod znakom navodnika zato što tu ima više crkava - katolička, pravoslavna i protestantska, kao i hrišćanskih denominacija kojih ima na hiljade. Sve te hrišćanske crkve su naklonjene Trampu zbog njegovih stavova koji naginju ka tim nekim tradicionalnim vrednostima koje zastupaju hrišćanske crkve. Ne samo hrišćanske crkve, nego i druge religiozne organizacije koje imaju slične monoteističke stavove - judaizam, islam, itd. Tramp ima otprilike nekih 80 miliona hrišćana u Americi. To su ljudi na koje verske televizije imaju veoma velik uticaj i koje uglavnom na svojim TV kanalima otvoreno podržavaju Donalda Trampa", rekao je Injac i dodao:

"To je ispod radara zvaničnih mejnstrim medija. Uglavnom su to lokalne televizije i religiozni lokalni mediji koji uvek pred izbore podržavaju kandidate bliže konzervativnim ili tradicionalnim verskim stavovima. Tramp uvek računa na te glasove, računa i na glasove ljudi koji su iz hrišćanskih nacija, kao što su Poljaci, koji još uvek drže do hrišćanskih vrednosti. To znači da postoji taj verski momenat u izborima u Americi. Međutim, problem je što tu, gde su koncentrisani najviše vernici u tim državama, Tramp svakako pobeđuje, a u ovih sedam kolebljivih država, među kojima je i Pensilvanija, nema dovoljno religioznih ljudi koji bi značajno uticali na izbore. Moja pretpostavka je da će pobediti Kamala. Ti religiozni glasovi neće biti presudni za pobedu Donalda Trampa", istakao je politički analitičar.

Sedam koleblljivih država su Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin, a Željko Injac smatra da Kamala Haris ima prednost na predstojećim izborima zbog nekoliko bitnih faktora. Kako on ističe dalje, ključnu ulogu u tome igra značajna podrška koju su joj pružili mejnstrim mediji.

"Mejnstrim mediji su naklonjeni Kamali i imali su ozbiljnu kampanju. Atentat na Trampa, bio on fejk ili stvaran, neće značajno uticati na izbore da bi Tramp prevagnuo i pobedio. Druga stvar, veliki broj ljudi koji se doselio sa juga, iz Meksika i drugih južnoameričkih država, koji su dobili u međuvremenu državljanstvo, sigurno neće glasati. Ima više faktora koji govore da Kamala ima prednost i da će pobediti. Možda sa nekom malom razlikom, ali će ipak ona da pobedi", naglasio je Injac za naš portal.

Kamala Haris predstavlja složen slučaj kada je reč o njenom odnosu prema religiji i crkvi. Rastući u porodici sa hinduskim nasleđem, Haris nije jasno definisala svoj religijski identitet, iako je kao mala posećivala crkve. Njen brak sa Jevrejinom dodatno naglašava njen eklektični pristup duhovnosti. Koliko je neodređena vidi se i po njenoj izjavi od pre nekoliko dana, u kojoj je objasnila kako je izgledao dan kada je Bajden saopštio da se povlači iz trke:

"Moj pastor, prečasni Amos Braun iz baptističke crkve, bio je uz mene. To je bio neverovatan dan, ta nedelja, kada me je predsednik pozvao i instiktivno sam shvatila gravitaciju i ozbiljnost trenutka. Nisam predvidela niti znala kako će se taj dan odvijati, a sada su prošla tri meseca otkako sam na vrhu glasačkog listića. Pozvala sam ga jer mi je bila potrebna ta duhovna konekcija, savet i molitva", rekla je Kamala i nastavila:

"Postoji deo koji se odnosi na momenat kao što je ovaj i o tome smo pričali. Bilo je veoma utešno za mene. Molim se svakog dana, ponekad i dva puta na dan. Odrasli smo u malom crkvenom kraju u Ouklendu, a ja sam odgajana da verujem u 11 bogova, da verujem da je tvoja vera glagol. Živiš svoju veru tako da tvoj život i tvoj rad uzdižu sve oko tebe i da služiš tome. Vodiš računa o drugim ljudima i to je veoma važno", istakla je Kamala.

Iako se može smatrati duhovnom osobom koja se moli i ima veru, Haris ostaje prilično neodređena u vezi sa svojim religijskim uverenjima, za razliku od Donalda Trampa, koji svojom otvorenošću drži glasače vernike uz sebe, te verovatno u tome leži manja uspešnost Harisove na ovom polju.

Iako glasovi vernika nisu ti koji zasigurno donose pobedu kandidatu, veoma su važan element za svaku kampanju i izbor američkog šefa države. Broj tih glasova nikad nije zanemarljiv, te otvorene poruke i podilaženje tom delu biračkog tela svakako da doprinosi boljem rezultatu i pozicioniranju kandidata.

BONUS VIDEO: