Mesecima su po Starom Arbatu, najpoznatijoj moskovskoj ulici, izloženi plakati kojima se veliča "specijalna operacija" - "rat" je i dalje zabranjen izraz. Čitav niz plakata veliča nepobedivost ruskog naoružanja, na posteru sa helikopterom piše: "On će te naći. On je zao. On je naša grabljivica", a ispod slike tenka stoji: "Čuješ li je? Buku neizbežne osvete?" Postoji i plakat na kome su ruski vojnici stilizovani kao ikone, čak i sa aurom oko glave. Poruka je više nego jasna: "rat je svetinja". Reći ili tek pomisliti nešto drugo je ravno bogohuljenju. Na jednom plakatu je sasvim jasno rečeno: "Ako je Bog uz nas, ko je onda protiv nas?".
Građani prolaze pored plakata, a retko ko ih primećuje. Da je rat, to je svima jasno. A jasno im je i da lako mogu da završe iza rešetaka ako kritikuju - "diskredituju", kako piše u zakonu. Opozicioni aktivista Ilja Jašin završio je u logoru, u kojem je bio do razmene ovog leta, samo zato što je na Jutjubu izjavio da može biti istine u izveštajima o masakru koji su počinili ruski vojnici u Buči, piše Dojče vele.
U zatvor se ne šalju samo aktivisti: Nadežda Bujanova je pedijatar, ima 68 godina i leči decu u Moskvi. Nije držala jezik za zubima ni pred jednim dečakom koji je došao na pregled sa svojom majkom, udovicom vojnika koji je poginuo u Ukrajini. Majka je doktorku odmah prijavila policiji, a na suđenju nikako nije bilo jasno šta je doktorka zaista rekla i šta je majka iz toga shvatila. Sudu je i to bilo dovoljno: doktorka je osuđena na pet i po godina logora. Bujanova je iz svog staklenog kaveza u sudnici sve ovo proglasila "apsurdnim". Ali to nije apsurd, već stara i dobro poznata svakodnevica i Sovjetskog Saveza i carske Rusije: i zidovi imaju uši, svako može da bude uzbunjivač.
Hiljadu dana rata u Rusiji znači i 1.000 dana ratne propagande, a ona je svuda. Od pešačke zone Moskve pa sve do najudaljenijih naselja Sibira. Na televiziji su vesti o vojnim uspesima, uvek su samo uspesi, i razgovora sa "stručnjacima". I svi govore isto: mi nismo ništa krivi, nego su sve to fašisti u Ukrajini i ratni huškači u Evropskoj uniji. A naša pobeda je sigurna.
Svuda su plakati vojnika na bojnom polju, na školskim priredbama mališani plešu u uniformama, a oglasi koji pozivaju na služenje vojnog roka mogu se videti svuda, čak i na hiljadama automata za javni prevoz u Moskvi. Ako patriotizam nije dovoljna motivacija, onda je tu i novac: piše da se već u prvoj godini služenja vojnog roka na frontu može zaraditi i do 50 hiljada evra. Ko stenje pod teretom dugova, a takvih je u Rusiji mnogo, uniforma lako može da bude jedino rešenje.
1.000 dana rata za Ruse znači 1.000 dana patnji. Širom gradova Rusije ređaju se novi grobovi vojnika čija su tela stigla u limenim kovčezima. Ruski izvori u svojim vestima o "pobedama" i "uspesima" uopšte ne govore o broju žrtava. Novinari britanskog BBC, čija se stanica ne može pratiti u Rusiji, potrudili su se da prebroje čitulje i obaveštenja o smrti koja se mogu naći na internetu, tako da su već dosad došli do više od 77 hiljada poginulih. To su proverene informacije, sa imenom i prezimenom svakog od njih. Čak i umerene procene zapadnih vojnih stručnjaka i obaveštajnih službi govore da bi lako moglo biti i duplo više mrtvih, a da ne govorimo o teško ranjenim i budućim ratnim vojnim invalidima.
Za svih 12 godina američkog rata u Vijetnamu je stradalo oko 56 hiljada američkih vojnika, zbog čega se raspoloženje na američkim univerzitetima graničilo sa revolucijom. A 26.000 mrtvih sovjetskih vojnika u Avganistanu trajno je i nepovratno obeležilo celo društvo Rusije. Ali u današnjoj Rusiji, i posle tolikih žrtava, vlada grobna tišina: porodicama se šalju posthumne medalje, dobijaju i prilično visoku novčanu nadoknadu da im se zatvore usta.
U stvari, ruska propagandna mašinerija i dalje govori o Ukrajincima kao o "braći" koju su zaveli fašisti, ali u javnosti jedva da ima ikakvog razumevanja za patnje koje se njima nanose. Da li je to strah ili ravnodušnost, teško je reći. Ponekad se, a posebno posle žestokih napada ruske vojske, na spomenicima i natpisima ulica, nazvanih po umetnicima rođenim u Ukrajini, pojavi gomila cveća i mali natpis sa porukom "oprostite nam". I na stablima u parkovima se ponekad vide dve trake, jedna žuta i jedna plava, poput boja Ukrajine. Ko god da ih postavlja, zainteresovana je i ruska policija. Ali nekakvog šireg negodovanja javnosti - nema.
Posle 1.000 dana propagande i pritisaka, koliko Rusa podržava rat i Putinovu politiku? Naravno, piše Dojče vele, gotovo je nemoguće tačno reći, čak i kada nezavisni institut Levada u ispitivanju javnog mnjenja postavlja indirektna pitanja, zbog kojih ispitanici ne moraju da se plaše zatvora. Ali i taj institut ocenjuje da Putin uživa ubedljivu podršku građana. Za državni Institut za sociologiju ruske Akademije nauka nema ni najmanje sumnje: prema poslednjem istraživanju objavljenom prošle nedelje, 78 odsto upitanih podržava "specijalnu operaciju", a njihov broj raste. Direktor instituta Mihail Gorškov tvrdi da su mnogi građani "sigurno želeli da iznesu svoje mišljenje" i da je "čak i iz ovih cifara" jasno da "Rusija više nije na kolenima". I to je jedan od natpisa na plakatima u Arbatu: "Ruski medved se tek budi. Ovo je samo početak".
Hiljadu dana rata radikalno je promenilo Rusiju. Borba se ne vodi samo protiv Ukrajine, već i protiv "domaćih izdajnika" u sopstvenim redovima. Svako ko je protiv Putinovog "mudrog vođenja" politike i rata, ili čak ima razumevanje za Ukrajinu, njemu je pametnije da ćuti ili pobegne iz Rusije ako ne želi da ide u logor. Baš kao u ne tako davno vreme carske Rusije...
BONUS VIDEO:
(DW/Mondo/U. M.)
Srbija u nemilosti, UEFA dozvolila "namešten" žreb za SP: Hrvatska i drugi biraju da li će igrati s nama!
Jelena Tanasković podnela ostavku: Bila vršilac dužnosti direktorke "Infrastruktura železnice Srbije"
Sveštenik Slaviša tražio 1.500 RSD za osvećenje vodice: Milan mu dao 500, pa nastao skandal u crkvi
Mondo ukrštenica za 20. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
"Pričali da sam lud, ali oni nisu čuli Željka!": Panter otkrio, evo zašto je izabrao Partizan, a ne Evroligu!