Na dan 26. aprila 1986. godine, tačno u 1 čas, 23 minuta i 40 sekundi po lokalnom vremenu, operator u kontrolnoj sali Nuklearne elektrane Černobilj dao je znak za uzbunu. Ovaj signal označio je početak najveće nuklearne katastrofe u istoriji čovečanstva.
Jedan od reaktora izmakao je kontroli i eksplodirao, oslobađajući ogromne količine radioaktivnog materijala u atmosferu. Oblak smrti počeo je da se širi, nevidljiv, brz i nezaustavljiv.
Već nekoliko minuta nakon eksplozije, oko 250 vatrogasaca, nesvesnih prave prirode katastrofe i bez odgovarajuće opreme, poslato je pravo ka epicentru. Njihov neprijatelj ovoga puta nije bila samo vatra - borili su se protiv nečega što ne mogu da vide, čuju, ni osete, a što je već ostavljalo smrtonosne posledice.
Evakuacija stanovništva iz obližnjeg Pripjata počela je više od 24 sata nakon nesreće. Za to vreme, stanovnici su živeli, disali i pili vodu punu radioaktivnih čestica. Kada su konačno evakuisani, rečeno im je da ponesu samo najosnovnije, da će se vratiti za nekoliko dana. Nisu se nikada vratili. Pripjat je ostao "grad duhova", zamrznut u vremenu, dok su posledice katastrofe već preplavljivale celu Evropu.
Danas, 39 godina kasnije, Černobilj je mesto koje se retko ko usuđuje da zaboravi. Zona isključenja obuhvata više od 2.600 kvadratnih kilometara. Grad Pripjat obrasla je šumom, a priroda je neumoljivo povratila ono što su ljudi ostavili. Divlje životinje lutaju praznim ulicama, dok ruševine škola, bolnica i stanova svedoče o životima koji su preko noći nestali.
Černobilj danas stoji kao podsetnik na trenutak kada je ljudska greška uspela da promeni lice sveta.
BONUS VIDEO:
