Na današnji dan 1986. godine je eksplodirala nuklearna elektrana u Černobilju.
U noći sa petka na subotu 26. aprila 1986. godine, tehničari u nuklearnoj elektrani Černobil primetili su grešku prilikom provere sistema za hlađenje. Ugasili su reaktor 4 da bi tačno utvrdili u čemu je problem, ali u međuvremenu se dogodila katastrofa. Uzavreo radioaktivni otpad izazvao je eksploziju koja se pamti do danas.
Nesreća u Černobilju izazvala je smrt oko 30 ljudi neposredno nakon eksplozije, uglavnom osoblja iz elektrane i vatrogasaca koji su gasili požar. Mnogo veći broj žrtava dogodio se u godinama nakon katastrofe, a procenjuje se da je preko 4.000 ljudi umrlo od posledica karcinoma koji su nastali usled prekomernog izlaganja zračenju.
Testiranje izazvalo katastrofu
Nuklearne elektrane su inovacija 20. veka. Tridesetih godina prošlog veka nemački naučnici su otkrili da je moguće dobiti veliku količinu energije cepanjem atoma pojedinih elemenata. Nazvali su to nuklearnom fisijom. Oni su bombardovali uranijum neutronima, što je dovelo do njegove fisije. U nuklearnim elektranama energija dobijena fisijom koristi se za zagrevanje vode. Vodena para pod pritiskom bi pokretala turbine koje su odgovorne za proizvodnju električne energije.
Po istom principu radila je i elektrana u Černobilju. Izgrađena je 1970. godine, a u to vreme SSSR je već imao desetak nuklearnih elektrana koje su davale energiju širokim masama. Svaka elektrana je imala ugrađene generatore koji bi se uključili ako bi se elektrana ugasila.
Nuklearna fisija proizvodi lančanu reakciju i potrebno je kontrolisati količinu energije koja se stvara cepanjem atoma. Ako se tokom ovog procesa elektrana isključi, nemoguće je kontrolisati količinu energije koja se oslobađa i u tom slučaju dolazi do eksplozije.
Međutim, generatori se uključuju nakon 60 sekundi kada se elektrana ugasi. U međuvremenu, nema sistema za hlađenje i elektrana je tada u opasnosti od eksplozije. Sovjetski fizičari su nekoliko puta testirali generatore pre 1986. godine, ali rezultati nikada nisu bili uspešni. Sledeće testiranje je trebalo da bude obavljeno dan ranije, 25. aprila, ali je zbog komplikacija odloženo za sledeću smenu.
Noćna smena nije bila adekvatno obaveštena o tome kako bi test trebalo da izgleda. Anatolij Djatlov je bio zadužen za sprovođenje testa. Kada su shvatili da se u reaktoru oslobađa ogromna količina energije, odlučili su da uključe sve kontrolne šipke, čiji je zadatak da smanje nuklearnu aktivnost. Međutim, dogodio se kontraefekat – ogromna količina neutrona, kao i pritisak vodene pare, izazvali su eksploziju.
Evakuacija i prikrivanje
Eksplozija je odnela krov reaktora 4 i izazvala veliki požar. Nedaleko od elektrane nalazio se grad Pripjat, dom većine zaposlenih u reaktoru. Oko 50.000 stanovnika tog grada, od kojih je većina tada spavala, nije ni slutilo kakva će ih nesreća zadesiti. Planirali su da vikend provedu u parku sa decom ili na kafi, ali je u nedelju već naređena potpuna evakuacija grada zbog radijacije. Rečeno im je da će se uskoro vratiti svojim kućama, ali Pripjat je i dalje prazan grad bez ijednog stanovnika.
Sovjetsko rukovodstvo takođe deli krivicu za nesreću u Černobilju. Njihov glavni zadatak trebalo je da bude spasavanje stanovništva od radioaktivnog materijala i njegovih posledica, ali su najveći deo svoje energije uložili u zataškavanje nesreće kako ne bi izazvali paniku ili međunarodnu sramotu za Sovjetski Savez. Isključili su telefone pre evakuacije, a vatrogasci, koji su požar počeli da gase već u subotu pred zoru, nisu nosili adekvatnu zaštitu od zračenja. Većina njih je umrla neposredno nakon nesreće.
TEST DOVEO DO HORORA U ČERNOBILJU! Na današnji dan je eksplodirala elektrana, a Pripjat je još uvek grad duhova
Vesti su se pojavile širom sveta 28. aprila, kada su radnici u švedskoj nuklearnoj elektrani Forsmark otkrili neobično visok nivo radijacije na svojoj odeći. Prvo su sumnjali u sopstvenu elektranu, ali su posle konsultacija sa meteorolozima shvatili da radijacija dolazi sa jugoistoka, iz nuklearne elektrane u Černobilju.
Nakon što su vatrogasci ugasili požar, govorilo se o potencijalnoj drugoj katastrofi ako radioaktivni otpad rastvori cement i prodre u podzemne vode. Sovjeti nalažu da se ispod reaktora prokopa tunel u koji će se ugraditi rashladni uređaji. Na kraju, ispod nivoa cementa nije bilo curenja materijala, ali to tada niko nije mogao da zna.
Akcije prikupljanja radioaktivnog materijala trajale su nedeljama nakon katastrofe, a posle leta te godine oko reaktora 4 postavljena je čelična konstrukcija čija je namena da kontaminira radioaktivni materijal i spreči njegovo širenje u atmosferi. Vatrogasci koji su ugasili požar noć nakon izbijanja požara, kao i osoblje koje je u tom trenutku bilo u postrojenju, umrli su u danima ili nedeljama nakon nesreće. Izlaganje zračenju je dovelo do mučnine, vrtoglavice i povraćanja. Na koži su se pojavile rane i opekotine. Kada zračenje napadne imuni sistem, telo više ne proizvodi bela krvna zrnca, a pacijent je izložen bolestima koje ubrzavaju njegovu smrt.
Zračna bolest ima i svoju latentnu fazu, kada svi simptomi nestaju, ali kratko traje i nakon toga se javlja teži oblik istih simptoma. Tada većina umire. Oko Pripjata je proglašena zona isključenja koja važi i danas. Na oko 30 kilometara oko elektrane, trajno naseljavanje je nemoguće. Ipak, postoje organizovane turističke ture pod strogim uslovima, koji radoznalima omogućavaju da posete grad duhova i okolinu.
Posledice u svetu
Posledice nuklearne katastrofe u Černobilju nisu samo razvoj kancera kod ljudi u Ukrajini, Belorusiji i Rusiji (pogađene su i druge zemlje Centralne Evrope, ali ne u istoj meri). Posle 1986. godine, ulaganja u nuklearne elektrane su sve manja, a neke zemlje su vrlo jasno odlučile da ne grade takve elektrane.
Italija i Švedska održale su narodne referendume o nuklearnoj energiji. Većina građana smatrala je da to nije pametno, pa su postepeno zatvarali svoje nuklearke. Nemačka je obustavila izgradnju novih nuklearnih elektrana, posebno posle eksplozije u Fukušimi 2011. Javno mnjenje o nuklearnim elektranama bilo je negativno gotovo u celom svetu.
Međutim, neke zemlje nisu bile pogođene ovim. Francuska je danas vodeća zemlja u svetu po procentu energije koju dobija iz nuklearnih elektrana – preko dve trećine ukupne energije u Francuskoj dolazi iz nuklearnih elektrana. Slede Belgija i Slovačka, a ove tri zemlje ističu pozitivne aspekte ovakvih elektrana u kontekstu zaštite životne sredine.
Grad Pripjat i njegova okolina još dugo neće biti useljivi. Procene se kreću od nekoliko stotina godina do vrtoglavih 20.000 godina. Kako god bilo, nuklearne elektrane i dalje predstavljaju određeni rizik za okolno stanovništvo. Černobiljska katastrofa se uglavnom smatra ljudskom greškom, ali problemi mogu nastati i iz prirodnih ili tehničkih razloga, što je potvrdila nesreća u Fukušimi 2011. godine.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/MONDO/J.D.)
