Snažan zemljotres jačine 8,8 stepeni pogodio je Daleki istok Rusije i izazvao je cunami zbog čega su Japan i Havaji naredili evakuaciju. Zemljotres jačine 8,8 stepeni Rihterove skale pogodio je grad Petropavlovsk na Kamčatki, a prema prvim izveštajima ima i povređenih, objavili su ruski mediji. Prvi talas cunamija pogodio je Kurilska ostrva, a cunami visine od 3-4 metra udario je u poluostrvo Kamčatka.
Nuklearno postrojenje Fukušima, oštećena u udaru cunamija 2011. godine, obustavila je ispuštanje obrađene radioaktivne vode u Tihi okean. Upozorenja na cunami i za evakuaciju izdata su i za Japan, Havaje, zapadnu obalu SAD i druge pacifičke zemlje, objavila je agencija AP.
Zemljotresi su jedna od najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa. BBC Science Focus sačinio je listu najjačih zemljotresa koje je čovečanstvo do sada doživelo. Ovoj listi će se pridružiti i jutrošnji zemljotres na Kamčatki.
Procene kažu da se širom sveta godišnje dogodi oko 20.000 zemljotresa, što je otprilike 55 dnevno. Od toga se oko 16 godišnje klasifikuje kao veliki zemljotresi (magnituda 7 ili više). Većina zemljotresa dešava se na morskom dnu, što znači da najveću opasnost po ljudske živote predstavljaju cunamiji koji nastaju nakon podvodnih potresa.
Rihterova skala standardizovala je merenje zemljotresa 1930-ih, što je omogućilo lakše poređenje njihove jačine. Međutim, ta skala je imala nedostatke i danas ju je zamenila skala momentne magnitude (Mw), koju su koristili za ovu listu.
Poput Rihterove, i ova skala je logaritamska, što znači da svaki ceo broj više na skali označava desetostruko jači potres. Na primer, zemljotres magnitude 9 je 1.000 puta jači od onog magnitude 6.
U nastavku sledi 10 najjačih zemljotresa koji su ikada zabeleženi:
10. Indijski okean, 2012.
Indonezijska provincija Aće često je pogođena seizmičkom aktivnošću. Dana 11. aprila 2012. zabeležen je snažan zemljotres magnitude 8.6 Mw na udaljenosti od 610 km od obale Banda Aće, a zatim i još jedan magnitude 8.2 Mw. Snaga i lokacija potresa izazvali su paniku među stanovništvom koje je bežalo iz priobalnih oblasti.
Zabeležena je mala materijalna šteta, a očekivani cunami se nije pojavio. Ovaj zemljotres je bio najjači ikada zabeležen primer takozvanog horizontalnog udara (strike-slip), gde se tektonske ploče pomeraju horizontalno jedna uz drugu, što znatno smanjuje rizik od cunamija.
9. Aleutska ostrva, SAD, 1946.
U aprilu 1946. zemljotres magnitude 8.6 Mw izazvao je ogroman cunami koji je putovao Pacifikom brzinom od 800 km. Cunami je stigao do Havaja za samo 5 sati, prelazeći više od 3.900 km. Poginulo je 159 ljudi, a mnoge zgrade su uništene. Na ostrvu Unimak, blizu epicentra, talasi su dostizali visinu od 42 metra. Čak je i Antarktik, udaljen 15.500 km, osetio talase ovog potresa.
8. Asam, Indija, 1950.
Najjači zemljotres ikada zabeležen na kopnu dogodio se između Asama u Indiji i Tibeta. Epicentar se nalazio u planinama Mišmi u severoistočnoj Indiji. Ovaj potres magnitude 8.6 Mw izazvan je sudarom indijske i evroazijske tektonske ploče. Tibet je pogođen klizištima i pucanjem tla, dok je u Indiji 70 sela uništeno. Procene govore da je poginulo oko 4.800 ljudi - 1.500 u Indiji i 3.300 u Tibetu.
7. Ostrvo Ret, SAD, 1965.
Ret ostrva su deo Aleutskog arhipelaga, gde se susreću pacifička i severnoamerička tektonska ploča. Zemljotres iz 1965. izazvao je cunami visine preko 10 metara na ostrvu Šemja, 304 km udaljenom. Na Havajima je talas dosegao visinu od jedan metar, iako je epicentar bio udaljen 4.200 km. Zahvaljujući maloj naseljenosti, šteta i žrtve su bile minimalne.
6. Čile, 2010.
Zemljotres magnitude 8.8 Mw pogodio je obalu centralnog Čilea 27. februara 2010. godine. Ljuljanje tla trajalo je oko tri minuta, a osetilo se i u Sao Paulu, Brazilu, udaljenom 4.620 km. Zbog podvodnog epicentra, izdato je upozorenje na cunami u 53 zemlje. Talasi su stigli čak do Japana i Kalifornije.
5. Severo-Kurilsk, Rusija, 1952.
Na ostrvima Kurili, 1952. godine zemljotres je izazvao cunami visine 18 metara koji je uništio grad Severo-Kurilsk i ubio skoro polovinu njegovog stanovništva. Stanovnici su pobegli na više terene posle prvog talasa, ali su se prerano vratili i stradali u drugom talasu. Grad je nakon toga obnovljen na višem terenu.
4. Tohoku, Japan, 2011.
Zemljotres magnitude 9.1 Mw pogodio je 11. marta 2011. obalu Honšua. Pomerao je Zemljinu osu za 10 do 25 cm i pomerio ostrvo Honšu za 2,4 metra. Cunami je bio razoran – talasi su dostizali visinu od preko 40 metara. Došlo je i do havarije u nuklearnoj elektrani Fukušima, što je izazvalo oslobađanje radioaktivnih materijala. Poginulo je više od 22.000 ljudi.
3. Sumatra, Indonezija, 2004.
Zemljotres magnitude 9.1 Mw dogodio se 26. decembra 2004. godine. Bio je izazvan potapanjem indijske ploče ispod burmanske mikropodplate. Izazvao je pomeranje morskog dna za preko 20 metara i cunami visine 30 metara, koji je pogodio 14 zemalja. Poginulo je oko 228.000 ljudi, najviše u Indoneziji, Šri Lanki, Indiji i Tajlandu. Ovo je najsmrtonosnija prirodna katastrofa 21. veka.
2. Aljaska, SAD, 1964.
Zemljotres magnitude 9.2 Mw pogodio je Aljasku i trajao skoro pet minuta. Epicentar se nalazio blizu grada Ankoridža, koji je pretrpeo ogromna oštećenja. Putevi su se urušili, a zgrade koje nisu bile otporne na zemljotrese su srušene.Ovo je najsnažniji zemljotres u istoriji SAD.
1. Valdivija, Čile, 1960.
Najveći zemljotres ikada zabeležen dogodio se 22. maja 1960. u blizini grada Valdivija u Čileu. Imao je magnitudu 9.5 Mw i trajao je oko 10 minuta. Izazvao je urušavanje tla, klizišta i snažan cunami koji je pogodio obalu. Nakon zemljotresa, vulkan Kordon Kaulje je eruptirao i izbacivao pepeo 59 dana. Zahvaljujući prethodnim potresima koji su najavili glavni udar, broj žrtava (oko 5.700) bio je manji nego što bi se moglo očekivati.
BONUS VIDEO:
